SKO­PLjE – Po­sje­ta evro­ko­me­sa­ra Jo­ha­ne­sa Ha­na Sko­plju u uto­rak, ozna­či­će če­tvr­ti mje­sec kri­ze u Ma­ke­do­ni­ji zbog ko­je je za­bri­nu­ta ne sa­mo do­ma­ća, ne­go i me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca. Han će sje­sti za isti pre­go­va­rač­ki sto za­jed­no sa li­de­ri­ma če­ti­ri naj­ve­će po­li­tič­ke par­ti­je i po­ku­ša­ti da pri­bli­ži nji­ho­ve sta­vo­ve oko mo­gu­ćeg rje­še­nja kri­ze ko­ja je prak­tič­no blo­ki­ra­la ži­vot u Ma­ke­do­ni­ji i ze­mlja već po­či­nje da po­ka­zu­je i za­bri­nja­va­ju­će lo­še eko­nom­ske re­zul­ta­te.
Po­zi­ci­je dvo­ji­ce glav­nih ak­te­ra u kri­zi, pre­mi­je­ra Ni­ko­la Gru­ev­skog i li­de­ra opo­zi­ci­je Zo­ra­na Za­e­va su ja­sne i ni­je­dan ne od­stu­pa od svo­je cr­ve­ne li­ni­je. Gruev­ski pri­sta­je na sva mo­gu­ća rje­še­nja, uklju­ču­ju­ći i pro­mje­ne u struk­tu­ri vla­de (dvo­ji­ca mi­ni­sta­ra i šef taj­ne slu­žbe su već pod­ni­je­li ostav­ke), ali da na nje­nom če­lu osta­ne on. Li­der opo­zi­ci­je Za­ev tra­ži da Gru­ev­ski pod­ne­se ostav­ku i da se for­mi­ra teh­nič­ka ili pre­la­zna vla­da.
– Pre­la­zna vla­da bi bi­la do­bra mo­guć­nost za Gru­ev­skog da se do­sto­jan­stve­no po­vu­če sa vla­sti, ali ne oče­ku­jem ostav­ku od nje­ga – ka­že Za­ev za „Dan”.
Ana­li­ti­ča­ri ocje­nju­ju da je tre­nut­ni pro­blem Gru­ev­skog u to­me što on još uvi­jek ne shva­ta da pro­tiv nje­ga ne sto­ji sa­mo Za­ev i for­mal­na opo­zi­ci­ja, ne­go ma­sov­ni po­kret ko­ji ra­ste iz da­na u dan i da­le­ko je iz­nad ka­pa­ci­te­ta opo­zi­ci­o­ne SDSM jer je u nje­mu sto­ti­na hi­lja­da gra­đa­na Ma­ke­do­ni­je oku­plje­nih ne sa­mo u ne­vla­di­nim i gra­đan­skim or­ga­ni­za­ci­ja­ma ne­go i u broj­nim ne­for­mal­nim gru­pa­ma ti­pa stu­dent­skog i sred­njo­škol­skog ple­nu­ma, ste­čaj­nih rad­ni­ka, obes­pra­vlje­nih, si­ro­ma­šnih... či­ji je pri­mar­ni cilj da Gru­ev­ski ode u isto­ri­ju.
– Vlast Gru­ev­skog se na­la­zi u po­sled­njoj fa­zi – ni ži­va ni mr­tva, a me­đu glav­nim ak­te­ri­ma oko Gru­ev­skog vla­da ne­vi­đen strah za sop­stve­nu sud­bi­nu ko­ji se po­sled­njih ne­dje­lja mje­ri i vi­so­kim ste­pe­nom me­đu­sob­nog ne­po­vje­re­nja. Svi oko nje­ga sum­nja­ju da je glav­ni pre­go­va­rač­ki za­da­tak Gru­ev­skog da spa­si fa­mi­li­ju (se­be i pr­vog bra­tan­ca), ali i ogro­man dio bo­gat­stva ko­je je na­ta­lo­že­no za sko­ro de­ce­ni­ju vla­da­vi­ne. Ta­ko da će se dio pre­go­vo­ra od­vi­ja­ti iza do­bro za­tvo­re­nih vra­ta, ali i po ho­tel­skim hod­ni­ci­ma i apart­ma­ni­ma – ocje­nju­je za „Dan” po­li­tič­ki ana­li­ti­čar Sa­šo Or­da­no­ski.
U sva­kom slu­ča­ju, pri­li­kom de­mi­si­je ak­tu­el­ne vla­sti, Gru­ev­ski će te­ži­ti da ci­je­la od­go­vor­nost bu­de po­di­je­lje­na na što ši­ri krug sa­rad­ni­ka, a da se on po mo­guć­stvu pro­vu­če kroz „ma­la vra­ta”.
I do­ma­ći i stra­ni po­sma­tra­či ko­ji bud­no pra­te do­ga­đa­je u ovoj ze­mlji i sma­tra­ju da će se ovaj „stra­zbur­ški for­mat”, do­bro­na­mjer­ne troj­ke olak­ši­va­ča mu­či­ti u pre­go­vo­ri­ma još ne­ko­li­ko ne­dje­lja i da ti na­po­ri ne­će uro­di­ti plo­dom, po­sli­je če­ga će na­stu­pi­ti ga­ba­rit­ni­ji pre­go­va­ra­či sa efi­ka­sni­jim me­to­da­ma ko­ji će ob­ja­sni­ti Gru­ev­skom raz­lo­ge zbog ko­jih će mo­ra­ti da se opro­sti pre­mi­jer­ske po­zi­ci­je.
Gla­sno se go­vo­ri da Evrop­ska ko­mi­si­ja po­sli­je Ha­na pla­ni­ra da u Sko­plje po­ša­lje spe­ci­jal­nog iza­sla­ni­ka, što je znat­no vi­ši ni­vo od ne­ko­ga ko sa­mo olak­ša­va i po­sma­tra raz­go­vo­re. U di­je­lu jav­no­sti se go­vo­ri da je mo­gu­će rje­še­nje za kri­zu pre­la­zna po­li­tič­ka vla­da. To bi bio svo­je­vr­sni kom­pro­mis iz­me­đu teh­nič­ke-esk­pert­ske, i ak­tu­el­ne vla­de, a re­so­re bi po­di­je­li­le sve če­ti­ri pa­r­ti­je u par­la­men­tu. Dio jav­no­sti čak li­ci­ti­ra da bi na če­lu te po­li­tič­ke vla­de kao pri­vre­me­ni pre­mi­jer mo­gao da bu­de do­sko­ra­šnji pre­go­var­rač sa Grč­kom oko ime­na sa­da ak­tu­el­ni mi­ni­star od­bra­ne Zo­ran Jo­lev­ski ili Ni­ko­la To­do­rov, ak­tu­el­ni mi­ni­star zdrav­stva, obo­ji­ca iz VMRO-DPMNE.
Zo­ran Za­ev ne vje­ru­je da je to iz­laz iz ak­tu­el­ne kri­ze, i ta­kav pred­log je za nje­ga ne­pri­hva­tljiv.
– U mo­men­tu ka­da bu­du ozbilj­no sje­li za ze­le­ni sto, obje par­ti­je će mo­ra­ti da od­stu­pe od svo­jih po­zi­ci­ja. Gru­ev­ski od ap­so­lut­ne kon­tro­le vla­sti, a SDSM od po­zi­ci­je da ak­tu­el­ni pre­mi­jer od­mah i bez­u­slov­no na­pu­sti vlast. Ta­ko da je po­li­tič­ka vla­da u ko­joj bvi če­ti­ri par­ti­je po­di­je­li­le re­so­re ne­ka­kvo pre­la­zno rje­še­nje da se do­đe do fer i de­mo­kr­ta­skih iz­bo­ra – ocje­nju­je po­li­tič­ki ana­li­ti­čar Pe­tar Ar­sov­ski.
Pre­ma ono­me što kru­ži u jav­no­sti, u ta­kvoj vla­di SDSM bi do­bi­la re­sor unu­tra­šnjih po­slo­va, fi­nan­si­je i prav­du.
Pro­fe­sor Ismet Ra­ma­da­ni sma­tra da po­li­tič­ka vla­da sa če­ti­ri par­ti­je, od­no­sno če­ti­ri li­de­ra u njoj ni­je do­bro rje­še­nje i ne mo­že do­ni­je­ti sta­bi­li­za­ci­ju ze­mlje, od­no­sno to ni­je put za de­mo­krat­ske i fer iz­bo­re.
– Naj­bo­lje je for­mi­ra­ti eks­pert­sku vla­du jer će u njoj sva­ka i in­di­vi­dua ima­ti in­te­gri­tet i ka­pa­ci­tet i u jed­nom du­žem pe­ri­o­du mo­že da sta­bi­li­zu­je ze­mlju i pri­pre­mi fer i de­mo­krat­ske iz­bo­re, ali u sva­kom slu­ča­ju ne do kra­ja go­di­ne – ka­že Ra­ma­da­ni.A.Pi­sa­rev