Ze­mlje za­pad­nog Bal­ka­na ko­je ni­su čla­ni­ce EU mo­gu bi­ti uklju­če­ne u plan pred­sjed­ni­ka Evrop­ske ko­mi­si­je Žan-Klo­da Jun­ke­ra za spas eko­no­mi­je EU, jer pred­vi­đa i po­dr­šku pre­ko­gra­nič­nih pro­je­ka­ta, re­če­no je na Sa­mi­tu 100 li­de­ra ju­go­i­stoč­ne Evro­pe u Por­to­ro­žu.
Pred­sjed­nik Evrop­ske in­ve­sti­ci­o­ne ban­ke (EIB) Ver­ner Ho­jer re­kao je da Jun­ke­rov plan pred­vi­đa in­ve­sti­ci­o­ne pro­jek­te u EU, ali da sa­dr­ži i mno­go pre­ko­gra­nič­nih pro­je­ka­ta ko­ji će ob­u­hva­ti­ti i su­sjed­ne re­gi­o­ne Uni­je, kao što je ju­go­i­stoč­na Evro­pa, pre­no­si Tan­jug.
Ho­jer je na­veo da bi Jun­ke­rov plan, ko­ji pred­vi­đa in­ve­sti­ci­je u vi­si­ni od 315 mi­li­jar­di eura i kre­i­ra­nje 1,3 mi­li­o­na no­vih rad­nih mje­sta, mo­gao da pre­o­kre­ne kurs kri­ze u Evro­pi, bu­du­ći da je od po­čet­ka glo­bal­ne eko­nom­ske kri­ze ni­vo in­ve­sti­ci­ja u EU opao za 20 od­sto.
Plan, ka­ko je ob­ja­snio, pod­ra­zu­mi­je­va da se bu­džet­ski no­vac za pro­jek­te ko­ri­sti kao ga­ran­ci­ja, a da pri­vat­ni in­ve­sti­to­ri da­ju svoj do­pri­nos.
Fond za in­ve­sti­ci­je bi­će po­pu­njen sred­stvi­ma u iz­no­su od 21 mi­li­jar­de eura, ali Jun­ke­rov plan pred­vi­đa efe­kat mi­li­ti­pli­ka­to­ra, od­no­sno da bi sva­ki euro nov­ca iz bu­dže­ta mo­gao da se pre­tvo­ri u 15 eura sred­sta­va pri­vat­nih in­ve­sti­to­ra, što bi zna­či­lo da bi efe­kat ra­da tog fon­da po evrop­sku pri­vre­du iz­no­sio oko 315 mi­li­jar­di eura.
Cilj Jun­ke­ro­vog pla­na, ka­ko je re­kao pred­sjed­nik EIB ko­ji je za­du­žen za im­ple­men­ta­ci­ju tog po­du­hva­ta, je­ste da za­tvo­ri dvi­je ve­li­ke ru­pe – in­ve­sti­ci­o­nu ali i ru­pu u obla­sti ino­va­ci­ja.
On je na­veo da je ni­vo in­ve­sti­ci­ja u Evro­pi od po­čet­ka glo­bal­ne kri­ze 2007. go­di­ne opao za 20 od­sto i da se sta­ri kon­ti­nent još ni­je opo­ra­vio, kao i da ze­mlje EU u ino­va­ci­ja­ma za­o­sta­ju u pro­sje­ku 18 go­di­na za po­je­di­nim ze­mlja­ma Azi­je i SAD.
Sta­ri kon­ti­nent se su­o­ča­va i ve­li­kom sto­pom ne­za­po­sle­no­sti mla­dih što, ka­ko je uka­zao Ho­jer, go­vo­ri da bi Evro­pa tre­ba­lo da po­ve­ća ula­ga­nja u ino­va­ci­je i u obra­zo­va­nje.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, Jun­ke­rov plan će bi­ti usvo­jen kad pro­đe sve pro­ce­du­re u evrop­skim in­sti­tu­ci­ja­ma, što bi mo­glo da bu­de već ovog lje­ta.
Ro­mu­al­do Ma­sa Ber­nu­či, iz Evrop­ske in­ve­sti­ci­o­ne ban­ke, is­ta­kao je da Jun­ke­rov plan pod­ra­zu­mi­je­va da in­ve­sti­to­ri i ban­ke mo­gu da pre­du­zmu mno­go ri­zič­ni­je pro­jek­te ne­go što je to ra­ni­je bi­lo re­al­no.
Na taj plan, ka­ko je re­kao, tre­ba gle­da­ti kao na raz­voj­ni put, a ne ne­što što je za jed­no­krat­nu upo­tre­bu.
Pro­jek­ti ko­ji će se fi­nan­si­ra­ti bi­će iz obla­sti tran­spor­ta, in­fra­struk­tu­re, re­gi­o­nal­nog po­ve­zi­va­nja, ino­va­ci­ja i obra­zo­va­nja, re­kao je Ma­sa Ber­nu­či.
Ma­sa Ber­nu­či je re­kao da će ban­ka sa­ra­đi­va­ti sa vla­da­ma, na­ci­o­nal­nim ban­ka­ma, ali i dru­gim ak­te­ri­ma na raz­li­či­tim pro­jek­ti­ma, is­ti­ču­ći da taj plan mo­že da bu­de čvr­sta plat­for­ma za eko­nom­ski raz­voj.
Me­đu­tim, on je is­ta­kao i da sva­ki pred­log i plan za sub­ven­ci­o­ni­sa­nje mo­ra bi­ti do­bro obra­zlo­žen, a pro­jek­ti do­bro pri­pre­mlje­ni.
Di­rek­tor­ka EBRD za Hr­vat­sku Ve­dra­na Je­lu­šić re­kla je da ta ban­ka na Jun­ke­rov plan gle­da kao na ključ­ni plan za oži­vlja­va­nje eko­nom­skog ra­sta u re­gi­o­nu i pri­vla­če­nje pri­vat­nog sek­to­ra da ula­že u ri­skant­ni­je pro­jek­te.
„Gdje god ban­ka mo­že da po­mog­ne da se uklo­ne pre­pre­ke i po­bolj­ša ko­pr­po­ra­tiv­na kli­ma, te da se uklo­ni uti­caj po­li­ti­ke, tu smo”, re­kla je Je­lu­ši­će­va.
Di­rek­tor kom­pa­ni­je Ri­ko Ja­nez Škra­bec re­kao je da Evro­pi tre­ba oki­dač za in­ve­sti­ci­je i da se na­da da će Jun­ke­rov plan bi­ti kao Mar­ša­lov plan po­sli­je Dru­gog svjet­skog ra­ta.
Di­rek­tor „Ori­on te­le­ko­ma” Slo­bo­dan Đi­no­vić na­veo je da ze­mlje ko­je ni­su u Evrop­skoj uni­ji ne­ma­ju ka­pi­tal, da ban­ke u tim ze­mlja­ma ni­su in­stru­ment ra­sta, a da bi dr­ža­ve tre­ba­lo da po­sta­ve bo­lje re­gu­la­ci­o­ne okvi­re za po­slo­va­nje.
Đi­no­vić je, ta­ko­đe, po­ru­čio da bi Evrop­ska ban­ka za ob­no­vu i raz­voj i dru­ge me­đu­na­rod­ne fi­nan­sij­ske in­sti­tu­ci­je tre­ba­lo da obra­ti vi­še pa­žnje na in­ve­sti­ci­je u pri­vat­nom sek­to­ru.(RTS)