ATI­NA – Grč­ki pre­mi­jer Alek­sis Ci­pras je pred­sta­vio pred­log u te­le­fon­skim raz­go­vo­ri­ma s nje­mač­kom kan­ce­lar­kom An­ge­lom Mer­kel, fran­cu­skim pred­sjed­ni­kom Fran­soa Olan­dom i pred­sjed­ni­kom Evrop­ske ko­mi­si­je Žan Klo­dom Jun­ke­rom, pre­no­si Be­ta.
Vla­da u Ati­ni je sa­op­šti­la da bi taj pred­log tre­ba­lo da do­ve­de do „ko­nač­nog, a ne pre­la­znog rje­še­nja” pro­ble­ma s du­gom Grč­ke na van­red­nom sa­mi­tu EU u po­ne­dje­ljak, ne pre­ci­zi­ra­ju­ći da li su to no­vi pred­lo­zi ko­je tra­že kre­di­to­ri – Me­đu­na­rod­ni mo­ne­tar­ni fond (MMF), Evrop­ska cen­tral­na ban­ka (ECB) i Evrop­ska uni­ja (EU).
Vo­đe dr­ža­va zo­ne eura, kao i i vla­da u Ati­ni, sju­tra će u Bri­se­lu iza­ći s po­nu­da­ma „sve ili ni­šta” u, iz­gle­da, po­sled­njem po­ku­ša­ju da se uklo­ni ve­li­ka pri­jet­nja iz­la­ska Grč­ke iz eko­nom­sko-mo­ne­tar­nog si­ste­ma je­din­stve­ne evrop­ske va­lu­te, što bi bez sum­nje ima­lo ve­o­ma lo­še po­sle­di­ce po zo­nu eura, ci­je­lu EU, pa i svjet­sku eko­no­mi­ju.
Van­red­nom sa­mi­tu EU o Grč­koj, ko­ji se u po­ne­dje­ljak odr­ža­va u Bri­se­lu, pret­ho­di­će sa­sta­nak mi­ni­sta­ra fi­nan­si­ja ze­ma­lja zo­ne eura.
Isti iz­vo­ri su re­kli da s Ci­pra­som za Bri­sel ide i mi­ni­star za­du­žen za pre­go­vo­re s kre­di­to­ri­ma Eukli­dis Ca­ka­lo­tos.
Ci­pras da­nas po­pod­ne raz­ma­tra s čla­no­vi­ma svo­je vla­de pred­lo­ge za sa­mit u Bri­se­lu, za ko­je se vje­ru­je da su no­ve va­ri­jan­te pred­lo­ga ko­je su po­vje­ri­o­ci do sa­da od­bi­ja­li.
Grč­ka pre­go­vo­ra s kre­di­to­ri­ma o is­pla­ti ra­ni­je obe­ća­ne tran­še kre­dit­ne po­mo­ći od 7,2 mi­li­jar­de eura, a do 30. ju­na tre­ba da is­pla­ti 1,5 mi­li­jar­di eura du­ga Me­đu­na­rod­nom mo­ne­tar­nom fon­du, a već od po­ne­djelj­ka po­či­nje is­pla­ta pen­zi­ja i dru­gih re­dov­nih da­va­nja, što je grč­ke ban­ke već do­ve­lo do ivi­ce pu­ca­nja.
Grč­ka i kre­di­to­ri ne mo­gu da se do­go­vo­re o uslo­vi­ma za is­pla­tu tran­še ko­jom je tre­ba­lo da se za­vr­ši pa­ket kre­dit­ne po­mo­ći, ugo­vo­ren još 2010. go­di­ne. Glav­ni ka­men spo­ti­ca­nja je­su do­dat­ne re­for­me i ušte­de ko­je po­vje­ri­o­ci zah­ti­je­va­ju od Grč­ke, a ona ih u tom ob­li­ku ne pri­hva­ta.
Grč­ka ne že­li do­dat­nu po­moć od Me­đu­na­rod­nog mo­ne­tar­nog fon­da, re­kao je grč­ki zva­nič­nik Ni­kos Pa­pas.
– Ja sam je­dan od onih ko­ji mi­sle da MMF i ne tre­ba da bu­de u Evro­pi. Na­dam se da će­mo na­ći rje­še­nje bez nji­ho­vog uče­šća – re­kao je za grč­ki dnev­nik „Et­nos” Pa­pas, ko­ji je bli­zak sa­rad­nik grč­kog pre­mi­je­ra Alek­si­sa Ci­pra­sa.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, MMF ni­je po­tre­ban Evro­pi, ko­ja mo­že da na­sta­vi bez te in­sti­tu­ci­je i nji­ho­vog nov­ca.
Od MMF je za­tra­že­na po­moć kra­jem 2009. go­di­ne ka­da se Grč­ka vi­še ni­je mo­gla za­du­ži­va­ti na me­đu­na­rod­nim tr­ži­šti­ma. EU je, ta­ko­đe, uče­stvo­va­la u fi­nan­sij­skoj po­mo­ći za Grč­ku od 240 mi­li­jar­di eura u za­mje­nu za dra­stič­ne mje­re šted­nje i re­for­me.
Već de­vet mje­se­ci ne­ma na­pret­ka u raz­go­vo­ri­ma Ati­ne i nji­ho­vih kre­di­to­ra u ve­zi sa po­sled­njom tran­šom po­mo­ći od 7,2 mi­li­jar­de eura.
– Spo­ra­zum tre­ba da bu­de jed­na vr­sta okvi­ra ko­jim bi tre­ba­lo da bu­de vra­će­no po­vje­re­nje. Ne bi tre­ba­lo da bu­de krat­ko­ro­čan jer bi to do­ve­lo do no­ve ne­si­gur­no­sti – na­veo je Pa­pas.
(RTS-Tan­jug)


Hit­no da po­stig­nu do­go­vor

Grč­ka i nje­ni me­đu­na­rod­ni kre­di­to­ri tre­ba što pri­je da po­stig­nu do­go­vor, sa­op­štio je port­pa­rol Bi­je­le ku­će Erik Šulc u Va­šing­to­nu.
Obje stra­ne tre­ba da po­žu­re da fi­na­li­zu­ju kre­di­bi­lan pro­gram re­for­mi ko­ji bi bio osno­va za rje­še­nje, na­veo je Šulc, pre­ni­je­la je An­sa.
On je po­no­vio ri­je­či ame­rič­kog mi­ni­stra fi­nan­si­ja Džej­ko­ba Lua.
Iz­la­zak Grč­ke iz euro­zo­ne imao bi ozbilj­ne po­sle­di­ce po eko­no­mi­ju i na­rod te ze­mlje, upo­zo­rio je Lu.
– Ne že­lim da pred­vi­đam ka­kve bi te po­sle­di­ce bi­le. Ja­sno je da bi u sa­moj Grč­koj iz­la­zak iz euro­zo­ne zna­čio uža­sno pro­pa­da­nje eko­no­mi­je. To bi, na pr­vom mje­stu, po­go­di­lo na­rod Grč­ke, po­ru­čio je Lu za Si-En-En. Ati­na i nje­ni kre­di­to­ri mo­ra­ju po­sti­ći do­go­vor ka­ko bi Grč­ka iz­bje­gla ban­krot i osta­la u euro­zo­ni, re­kao je da­nas fran­cu­ski pred­sjed­nik Fran­soa Oland.
– Ne­ma vre­me­na za gu­blje­nje, raz­go­vo­ri mo­ra­ju bi­ti na­sta­vlje­ni ka­ko bi spo­ra­zum bio po­stig­nut, re­kao je Oland na kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re sa ita­li­jan­skim pre­mi­je­rom Ma­teo Ren­ci­jem u Mi­la­nu.
Ren­ci je is­ta­kao da je po­treb­no po­nu­di­ti rje­še­nje ko­jim bi Grč­ka osta­la dio euro­zo­ne.
Grč­ka ima ma­nje od dvi­je sed­mi­ce da po­stig­ne do­go­vor, ili da se su­o­či sa ban­kro­tom zbog ne­do­stat­ka sred­sta­va za upla­tu ra­te MMF-u od 1,6 mi­li­jar­di do­la­ra. Uko­li­ko Grč­ka ne upla­ti ra­tu, po­sto­ji ri­zik da će mo­ra­ti da iza­đe iz euro­zo­ne, ali i iz EU.


De­mon­stran­ti pru­ža­ju po­dr­šku Ati­ni

BRI­SEL – Ne­ko­li­ko hi­lja­da de­mon­stra­na­ta oku­pi­lo se u Bri­se­lu, a vi­še sto­ti­na u Am­ster­da­mu ka­ko bi za­tra­ži­li so­li­dar­nost sa Grč­kom pred sju­tra­šnji sa­mit mi­ni­sta­ra fi­nan­si­ja euro­zo­ne.
Obra­ća­ju­ći se oku­plje­ni­ma u Am­ster­da­mu, po­sla­nik grč­kog par­la­men­ta Ma­no­lis Gle­zos za­tra­žio je od kre­di­to­ra da Ati­ni da­ju još go­di­nu da­na da ri­je­ši svo­ju du­žnič­ku kri­zu.
– Kri­zu je uzro­ko­vao fi­nan­sij­ski sek­tor, ne grč­ki na­rod. Fi­nan­sij­ski sek­tor tre­ba da is­pa­šta, a ne grč­ki na­rod, re­kao je Gle­zos (92), ko­ji je he­roj grč­kog po­kre­ta ot­po­ra pro­tiv na­ci­stič­ke oku­pa­ci­je u Dru­gom svjet­skom ra­tu.
Po­je­di­ni de­mon­stran­ti ma­ha­li su grč­kim za­sta­va­ma, a ne­ki su no­si­li tran­spa­ren­te „EU – Do­sta mje­ra šted­nje” i „EU pre­sta­ni sa ucje­na­ma”.
Or­ga­ni­za­tor de­mon­stra­ci­ja u Bri­se­lu Se­ba­sti­jan Fran­ko re­kao je bel­gij­skim me­di­ji­ma da mje­re šted­nje ni­su rje­še­nje pro­ble­ma Grč­ke.
– Mje­re šted­nje ne funk­ci­o­ni­šu, ti­me se sma­nju­je pri­hod si­ro­ma­šnih u ime na­dok­na­de kre­di­to­ri­ma, ko­ji se i da­lje bo­ga­te, is­ta­kao je Fran­ko.
Pre­ma na­vo­di­ma bel­gij­ske no­vin­ske agen­ci­je „Bel­ga”, ko­ja se po­zi­va na po­li­cij­ske po­dat­ke, u Bri­se­lu je bi­lo oko 3.500 de­mon­stra­na­ta.