Z
A­GREB – U Hr­vat­skoj se da­nas odr­ža­va­ju re­dov­ni par­la­men­tar­ni iz­bo­ri, ko­ji se u ov­da­šnjoj jav­no­sti ocje­nju­ju kao naj­ne­i­zvje­sni­ji, bez ap­so­lut­nog po­bjed­ni­ka, jer je, ka­ko se sma­tra, ma­lo vje­ro­vat­no da će bi­lo ko­ja od dvi­je naj­u­ti­caj­ni­je stran­ke vla­sti i opo­zi­ci­je, SDP i HDZ, osvo­ji­ti ve­ći­nu do­volj­nu za for­mi­ra­nje vla­de.
Za­to bi tri ili če­ti­ri srp­ska gla­sa mo­gla da bu­du „je­zi­čak na va­gi” ko­ji će pre­su­di­ti, vje­ru­ju u SDSS-u.
Iako je bi­lo oče­ki­va­no da će SDSS da­ti po­dr­šku SDP-u i li­je­voj ko­a­li­ci­ji, „ko­ke­ti­ra­nje” ak­tu­el­nog pre­mi­je­ra Zo­ra­na Mi­la­no­vi­ća sa na­ci­o­na­li­stom i rat­nim zlo­čin­cem Bra­ni­mi­rom Gla­va­šom umno­go­me je po­kva­ri­lu ta­kvu „ra­ču­ni­cu”.
Za Sr­be u Hr­vat­skoj neo­bič­no je va­žno da sa sle­de­ćom vla­dom, ma ko je sa­sta­vljao, uđu u ta­kav od­nos ko­ji bi omo­gu­ćio da se, naj­zad, po­pra­vi nji­hov po­lo­žaj, s ob­zi­rom na to da je srp­skoj ma­nji­ni u Hr­vat­skoj da­nas te­že ne­go ra­ni­je. Sr­bi će sto­ga, pro­cje­nju­je se, za­si­gur­no ovog pu­ta do­bro da od­mje­re sa kim će da sa­ra­đu­ju po­sli­je iz­bo­ra, jer je po­sled­nji tre­nu­tak da se ri­je­še na­go­mi­la­na pi­ta­nja, ubr­za po­vra­tak i lju­di i imo­vi­ne i obez­bi­je­de uslo­vi da mo­gu do­ći do rad­nih mje­sta.
U, ina­če, ve­o­ma krat­koj, pred­iz­bor­noj kam­pa­nji do­mi­ni­ra­le su ide­o­lo­ške te­me iz rat­ne pro­šlo­sti, a ključ­ne stran­ke HDZ To­mi­sla­va Ka­ra­mar­ka i Mi­la­no­vi­će­va SDP utr­ki­va­le su se u do­ka­zi­va­nju ko je ve­ći pa­tri­o­ta.
Ana­li­ti­čar Žar­ko Pu­hov­ski ka­že da je ve­o­ma te­ško prog­no­zi­ra­ti re­zul­ta­te ne­djelj­nih iz­bo­ra. On sma­tra da će sa­sta­vlja­nje bu­du­će vla­de sa­svim si­gur­no za­vi­si­ti od ma­lih stra­na­ka ko­je će ući u par­la­ment.
Ta­ko­đe sma­tra da Hr­vat­sku če­ka bu­ran po­sti­zbor­ni pe­ri­od u ko­jem će naj­ve­će stran­ke, opo­zi­ci­o­ni HDZ i vla­da­ju­ća ko­a­li­ci­ja li­je­vog cen­tra na če­lu sa SDP-om, pre­go­va­ra­ti s ma­lim stran­ka­ma ko­je će pre­ći cen­zus od pet od­sto, a sve su op­ci­je otvo­re­ne, pa i ona o po­na­vlja­nju iz­bo­ra ili for­mi­ra­nje ma­njin­ske vla­de za šta ve­ću pred­nost da­je HDZ-u.
Pred­sjed­nik Srp­skog na­ci­o­nal­nog vi­je­ća i pot­pred­sjed­nik SDŠ-a Mi­lo­rad Pu­po­vac je ne­po­sred­no uoči iz­bo­ra iz­ja­vio da je ak­tu­el­nom pre­mi­je­ru Mi­la­no­vi­ću re­kao da ga ne pi­ta za sa­rad­nju uko­li­ko na­mje­ra­va da se udru­ži sa Gla­va­šem, te da bi u tom slu­ča­ju za Hr­vat­sku naj­po­šte­ni­ja bi­la ve­li­ka ko­a­li­ci­ja SDP I HDZ-a. „To ni­je si­tu­a­ci­ja u ko­joj ma­nji­ne uži­va­ju, ni­ti su to okol­no­sti u ko­ji­ma ma­njin­ski pred­stav­ni­ci nu­žno pro­na­la­ze želj­nu po­zi­ci­ju za grad­nju po­li­tič­ke mo­ći, ali ako do nje do­đe, ne­ma sum­nje da će­mo mo­ra­ti od­go­vo­ri­ti na ade­kva­tan na­čin i ru­ko­vo­di­ti se prin­ci­pi­ma ko­ji su na­ma va­žni, a to je po­što­va­nje te­melj­nih ustav­nih vri­jed­no­sti kao što su to­le­ran­ci­ja, za­ko­ni­tost i po­li­tič­ka sta­bil­nost u ze­mlji”, re­kao je Pu­po­vac za ne­djelj­nik No­vo­sti.
Pu­po­vac pri­zna­je da vi­še pre­fe­ri­ra na­sta­vak sa­rad­nje sa ko­a­li­ci­jom Mi­la­no­vi­ća, a na pi­ta­nje zna­či li to da is­klju­ču­je mo­guć­nost raz­go­vo­ra sa HDZ-om, on ka­že:
„HDZ je, na­ža­lost, do­sad is­klju­či­vao nas iz mo­guć­no­sti raz­go­vo­ra ti­me što je Ka­ra­mar­ko na­šu pre­đa­šnju sa­rad­nju oka­rak­te­ri­sao kao po­ni­ža­va­ju­ću za HDZ, na­vo­de­ći da se ona vi­še ni­ka­da ne­će po­no­vi­ti. Ka­kav će bi­ti stav HDZ-a na­kon iz­bo­ra, mi to ne zna­mo, jer raz­go­vor s nji­ma o to­me do sa­da ni­smo ima­li”.
Ina­če, po­sled­nja is­tra­ži­va­nja jav­nog mnje­nja, ko­je je za Dnev­nik No­ve TV oba­vi­la agen­ci­ja Ip­sos, dvi­je glav­ne hr­vat­ske po­li­tič­ke stran­ke i nji­ho­ve ko­a­li­ci­je u po­ne­dje­ljak bi mo­gle da osva­nu sa pod­jed­na­kim bro­jem man­da­ta u Hr­vat­skom sa­bo­ru.
Da­kle, ni­jed­na sa onim bro­jem po­sla­ni­ka ko­ji je po­tre­ban (76) da se for­mi­ra no­va hr­vat­ska vla­da.
Sa­da­šnji od­nos sna­ga – gdje je ot­pri­li­ke 60 man­da­ta za de­snu op­ci­ju i isto to­li­ko, po ne­kim is­tra­ži­va­nji­ma jav­nog mnje­nja, za li­je­vu – go­vo­ri da bi če­ti­ri srp­ska kan­di­da­ta mo­gla bi­ti pre­sud­na za for­mi­ra­nje no­ve vla­de – da li će na­red­ne če­ti­ri go­di­ne Hr­vat­sku pred­vo­di­ti Mi­la­no­vi­ćev SDP ili Ka­ra­mar­kov HDZ.
Za pra­će­nje iz­bo­ra u Hr­vat­skoj do sa­da je pri­ja­vlje­no oko 6.000 po­sma­tra­ča, a oče­u­je se da će taj broj pre­ma­ši­ti 22.000, ko­li­ko ih je bi­lo na po­sled­njim pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma po­čet­kom go­di­ne. U Hr­vat­skoj je u po­noć po­če­la iz­bor­na ti­ši­na.
Na iz­bo­ri­ma se bi­ra 151 po­sla­nik u Sa­bo­ru na man­dat od če­ti­ri go­di­ne. Po 14 po­sla­ni­ka bi­ra se u de­set iz­bor­nih je­di­ni­ca, a tri po­sla­ni­ka bi­ra di­ja­spo­ra u po­seb­noj 11. iz­bor­noj je­di­ni­ci.
Pri­pad­ni­ci na­ci­o­nal­nih ma­nji­na bi­ra­ju ukup­no osam po­sla­ni­ka, od ko­jih naj­ma­nje tri mje­sta pri­pa­da­ju srp­skoj na­ci­o­nal­noj ma­nji­ni. Ma­nji­ne mo­gu da gla­sa­ju ili u 12. iz­bor­noj je­di­ni­ci ili po mje­stu pre­bi­va­li­šta u ne­koj od de­set iz­bor­nih je­di­ni­ca za op­šte li­ste.
Za ula­zak u par­la­ment bo­ri­će se 166 li­sta na ko­ji­ma je vi­še od 2.300 kan­di­da­ta. No­vi­na na ovim iz­bo­ri­ma je pre­fe­ren­ci­jal­no gla­sa­nje, što zna­či da će osim li­ste bi­ra­či mo­ći da za­o­kru­že i svog kan­di­da­ta s li­ste za ko­ju su gla­sa­li. Kan­di­dat ko­ji osvo­ji vi­še od de­set od­sto gla­so­va bi­ra­ča ima pred­nost za ula­zak u par­la­ment bez ob­zi­ra na to ko­ji je na li­sti.
Pra­vo gla­sa ima oko 3, 8 mi­li­o­na bi­ra­ča ko­ji će gla­sa­ti na oko 7.000 bi­rač­kih mje­sta u ze­mlji i ino­stran­stvu, naj­vi­še u BiH, gdje je gla­sa­nje po­če­lo da­nas.(Tan­jug)

Di­ja­spo­ra po­če­la gla­sa­nje za Sa­bor

Bi­rač­ka mje­sta za hr­vat­sku di­ja­spo­ru otvo­re­na su ju­če u vi­še ze­ma­lja, pa i u Sr­bi­ji, a na nji­ma će gra­đa­ni ko­ji ima­ju hr­vat­sko dr­ža­vljan­stvo mo­ći da gla­sa­ju za za­stup­ni­ke u Hr­vat­skom sa­bo­ru, od 7 do 19 sa­ti.
U Sr­bi­ji se iz­bo­ri odr­ža­va­ju da­nas i sju­tra u kon­zu­lar­nim odje­lje­nji­ma Hr­vat­ske u Be­o­gra­du i Su­bo­ti­ci. Gla­sa­nje je po­če­lo u Austra­li­ji u Kan­be­ri, Mel­bur­nu i Sid­ne­ju, otvo­re­na su i bi­ra­li­šta u BiH, a zbog vre­men­ske raz­li­ke po­sled­nje gla­sa­nje će bi­ti u Los An­đe­le­su u SAD, ja­vlja­ju hr­vat­ski me­di­ji.
U ino­stran­stvu se za gla­sa­nje re­gi­stro­va­lo vi­še od 36.000 bi­ra­ča, hr­vat­skih dr­ža­vlja­na bez pre­bi­va­li­šta u Hr­vat­skoj – naj­vi­še u BiH 21.600 i Nje­mač­koj 5.900.
Hr­vat­ski dr­ža­vlja­ni u BiH, mo­ći­će na iz­bo­ri­ma da gla­sa­ju na 33 bi­rač­ka mje­sta u Sa­ra­je­vu, Mo­sta­ru, Tu­zli i Ba­nja­lu­ci.
Pred­sje­da­va­ju­ći Pred­sjed­ni­štva BiH Dra­gan Čo­vić gla­sao je me­đu pr­vi­ma na bi­ra­li­štu u Mo­sta­ru. Čo­vić je iz­ra­zio oče­ki­va­nje da će bu­du­ća vla­da Hr­vat­ske sna­žni­je po­mo­ći BiH na nje­nom evro­a­tlant­skom pu­tu i Hr­va­ti­ma u toj ze­mlji da ostva­re jed­na­kost, pre­ni­je­la je agen­ci­ja Hi­na.
„Od Hr­vat­ske kao ključ­nog part­ne­ra na evro­a­tlant­skom pu­tu oče­ku­jem mno­go ka­ko bi nam olak­ša­li pro­ce­se pri­bli­ža­va­nja EU i NA­TO. Mno­go vi­še mo­že uči­ni­ti da mi svo­je tr­ži­šte otvo­ri­mo pre­ma EU, jer u mje­sec da­na mo­ra­mo ri­je­ši­ti pi­ta­nje tra­di­ci­o­nal­ne tr­go­vi­ne, a to zna­či otvo­ri­ti BiH tr­ži­štu EU”, re­kao je Čo­vić no­vi­na­ri­ma.(RTS)