SKO­PLjE – U oče­ki­va­nju epi­lo­ga pro­te­sta naj­u­ti­caj­ni­je par­ti­je Al­ba­na­ca, De­mo­krat­ske uni­je za in­te­gra­ci­je (DUI), ko­ja je u ko­a­li­ci­ji sa vla­da­ju­ćom VMR­O-DPMNE, zbog po­čet­ka grad­nje ve­li­kog kr­sta u na­se­lju Bu­tel, prav­ni struč­nja­ci po­ru­ču­ju da je od­go­vor­nost za ta­kve in­ci­den­te na vla­sti­ma, a ana­li­ti­ča­ri da su to uobi­ča­je­ne pred­iz­bor­ne sce­ne.
Ten­zi­je ra­stu, a Al­ban­ci po­ru­ču­ju da pro­te­ste ne­će pre­ki­nu­ti sve dok od­lu­ka o grad­nji kr­sta ne bu­de po­ni­šte­na.
Na mje­stu gdje je pla­ni­ra­no da bu­de po­dig­nut krst vi­sok 55 me­ta­ra u po­me­nu­tom skop­skom na­se­lju, de­mon­stran­ti Al­ban­ci su na si­lu pretpro­šle no­ći uklo­ni­li ogra­du ko­jom je taj pro­stor bio okru­žen i po­če­li da po­sta­vlja­ju al­ban­sko zna­me­nje i ša­to­re.
I dok prav­ni­ci po­zi­va­ju da se slu­čaj ri­je­ši u in­sti­tu­ci­ja­ma si­ste­ma, ana­li­ti­ča­ri tvr­de da je ri­ječ o uobi­ča­je­nim pred­iz­bor­nim sce­na­ma tim pri­je što je Ma­ke­do­ni­ja već du­že vri­je­me u te­škoj po­li­tič­koj kri­zi.
Al­ban­ci tvr­de da je od­lu­ka o grad­nji kr­sta na tom mje­stu či­sta pro­vo­ka­ci­ja za sve Al­ban­ce u Ma­ke­do­ni­ji, a gra­do­na­čel­nik op­šti­ne Ča­ir Izet Me­dži­ti je dao rok op­šti­ni Bu­tel da pre­i­spi­ta od­lu­ku o po­di­za­nju tog objek­ta jer, ka­ko ka­že, njo­me je na­ru­šen osnov­ni prin­cip Ba­den­te­ra, Okvir­nog do­go­vo­ra iz Ohri­da o mul­ti­et­nič­koj i mul­ti­kon­fe­si­o­nal­noj Ma­ke­do­ni­ji.
Stra­hu­je, na­i­me, da bi za tom od­lu­kom mo­gle da se po­ve­du i dru­ge op­šti­ne u ma­ke­don­skoj pre­sto­ni­ci.
Ba­den­te­rov prin­cip, ina­če, pod­ra­zu­mi­je­va da o svim me­đu­et­nič­kim pi­ta­nji­ma na dr­žav­nom i lo­kal­nom ni­vou od­lu­ču­je ve­ći­na svih po­sla­ni­ka, kao i ve­ći­na po­sla­ni­ka iz ma­njin­skih za­jed­ni­ca.
Po ri­je­či­ma ne­kih struč­nja­ka, dvo­gla­vi orao i krst ima­ju ve­ze sa Ba­den­te­ro­vim prin­ci­pom, a da je pri­o­ri­tet u ovom tre­nut­ku otva­ra­nje raz­go­vo­ra u lo­kal­nim sa­mo­u­pra­va­ma o pro­ble­mi­ma ko­ji ima­ju et­nič­ku ko­no­ta­ci­ju.
– Po­sta­vlja­nje dvo­gla­vog or­la i iz­grad­nja kr­sta sva­ka­ko da ima­ju ve­ze sa Ba­den­te­rom. Či­tav si­stem lo­kal­ne vla­sti je iz­gra­đen ta­ko da gra­đa­ni raz­go­va­ra­ju i na osno­vu to­ga do­no­se od­lu­ke ko­je ne­će iza­zva­ti su­kob. Sva­ko do­no­še­nje od­lu­ke bez ras­pra­ve je na­mjer­no iza­zi­va­nje me­đu­et­nič­kog kon­flik­ta – ocje­nju­je Mir­ja­na Naj­čev­ska, uni­ver­zi­tet­ski pro­fe­sor.
Naj­čev­ska is­ti­če da de­ša­va­nja u Ča­i­ru i Bu­te­lu mo­gu u sva­kom tre­nut­ku do­ni­je­ti ne­ke usi­ja­ne gla­ve ko­je su na plat­nim li­sta­ma po­li­tič­kih par­ti­ja, sa ci­ljem da iza­zo­vu kon­flikt. Naj­čev­ska do­da­je da MUP tre­ba po­če­ti da pri­vo­di sve one ko­ji sto­je iza in­ci­de­na­ta ko­ji su se de­si­li.
– Sva­ki od funk­ci­o­ne­ra ko­ji je do­nio ova­kve od­lu­ke ili je bio pri­su­tan pri po­sta­vlja­nju or­la ili kr­sta, tre­ba bi­ti po­zvan u po­li­ci­ju. Ta­ko će gra­đa­ni vi­dje­ti da je po­li­ci­ja adre­si­ra­la pra­ve po­či­ni­o­ce – kon­sta­tu­je ona.
Naj­čev­ska ne­ma di­le­me da svi ovi do­ga­đa­ji ima­ju za na­mje­ru skre­ta­nje pa­žnje jav­no­sti sa tre­nut­nog sta­nja u Ma­ke­do­ni­ji, ko­je je za­bri­nja­va­ju­će od ka­da je opo­zi­ci­ja po­če­la ob­ja­vlji­va­ti kom­pro­mi­ti­ra­ju­će ma­te­ri­ja­le sa pri­slu­ški­va­nih raz­go­vo­ra.
Gra­đa­ni, pak, stra­hu­ju od ši­re­nja pro­te­sta i na­ra­sta­nja me­đu­et­nič­kih su­ko­ba jer, ka­žu, da oni uvi­jek pret­ho­de iz­bo­ri­ma.
A.P. – (RTS)


Tro­je po­vri­je­đe­nih

Tri oso­be po­vri­je­đe­ne su sinoć u su­ko­bu pra­vo­slav­nih vjer­ni­ka i Al­ba­na­ca u skop­skom kvar­tu Bu­tel, ka­da su po­če­li da se me­đu­sob­no ga­đa­ju ka­me­ni­ca­ma zbog su­ko­ba u ve­zi sa po­di­za­njem pra­vo­slav­nog kr­sta.
Dvo­ji­ca po­vri­je­đe­nih pre­ba­če­ni su u ur­gent­ni cen­tar u Sko­plju, a tre­ćem, ko­ji je po­go­đen u no­gu, uka­za­na je po­moć na li­cu mje­sta, ja­vi­li su lo­kal­ni me­di­ji. Do in­ci­den­ta je do­šlo ka­da je gru­pa od oko tri­sta pra­vo­slav­nih vjer­ni­ka po­ku­ša­la da do­đe do kru­žnog to­ka, gdje od preksi­noć kam­pu­ju Al­ban­ci, sim­pa­ti­ze­ri De­mo­krat­ske uni­je za in­te­gra­ci­ju.
Ma­ke­don­ci su po­ku­ša­li da se pri­bli­že de­mon­stran­ti­ma Al­ban­ci­ma ko­ji su preksinoć za­tr­pa­li te­me­lje za iz­grad­nju kr­sta, sru­ši­li ogra­du, po­sta­vi­li ša­to­re i po­sta­vi­li al­ban­sku za­sta­vu na mje­stu gdje tre­ba da bu­de po­dig­nu­to 55-me­tar­sko pra­vo­slav­no obi­ljež­je.
Spe­ci­jal­na po­li­ci­ja sa dva oklop­na vo­zi­la ni­je do­zvo­li­la gru­pi Ma­ke­do­na­ca da se pri­bli­že mje­stu gdje je im­pro­vi­zo­va­ni kamp u ko­me uz gla­snu na­rod­nu al­ban­sku mu­zi­ku i pa­lje­nje va­tre de­žu­ra­ju Al­ban­ci.


Opa­sno slje­pi­lo

Ana­li­ti­čar Da­ut Da­u­ti, upo­zo­ra­va na mo­guć­nost da si­tu­a­ci­ja iz­mak­ne kon­tro­li.
– Mno­gi ko­ri­ste dvo­gla­vog or­la ili krst za svo­je po­li­tič­ke po­tre­be. Ne bih že­lio da po­vje­ru­jem da u to­me ima isti­ne jer bi to bi­lo opa­sno slje­pi­lo i po­i­gra­va­nje sa na­ci­o­nal­nim i vjer­skim osje­ća­nji­ma gra­đa­na, ko­je bi mo­glo da iz­mak­ne kon­tro­li. Ako smo išta na­u­či­li iz pro­šlo­sti, to je da se sa ne­kim stva­ri­ma ne bi tre­ba­lo igra­ti. U ovoj ze­mlji bi svi tre­ba­lo da bu­du svje­sni da su za­ko­ni tu da se po­štu­ju, a ne da bu­du mr­tvo slo­vo na pa­pi­ru. Ako ni­je­smo svje­sni ko­je su spe­ci­fič­no­sti jed­nog mul­ti­et­nič­kog dru­štva, ako ne uči­mo na gre­ška­ma, on­da bi mo­gle da se po­no­ve one si­tu­a­ci­je za ko­je smo bi­li sreć­ni da smo ih pre­va­zi­šli – re­kao je Da­u­ti.


Kri­vič­na pri­ja­va pro­tiv funk­cio­ne­ra DUI

U me­đu­vre­me­nu, skop­ski me­di­ji su ja­vi­li da je po­li­ci­ja pod­ni­je­la kri­vič­nu pri­ja­vu pro­tiv funk­ci­o­ne­ra DUI Be­ći­ra Asa­ni­ja zbog sum­nje da je uče­stva­vao u na­pa­du na To­do­ra Pe­tro­va, pred­sjed­ni­ka Svjet­skog ma­ke­don­skog kon­gre­sa i do­na­to­ra grad­nje kr­sta, ko­ji je pre­tu­čen 27. fe­bru­a­ra u jed­nom re­sto­ra­nu, na­kon što je cr­kve­ni vrh osve­štao te­melj.
Ka­blov­ska te­le­vi­zi­ja 24 vi­je­sti, pod­sje­ća da je Asa­ni bio je­dan od glav­nih uče­sni­ka u pro­te­sti­ma zbog iz­grad­nje cr­kve-mu­ze­ja u skop­skoj tvr­đa­vi Ka­le pred iz­bo­re 2011, kao i kod ru­še­nja spo­me­ni­ka ca­ru Du­ša­nu, gdje su ta­da bi­li i sko­ro svi fun­co­ne­ri DUI.
DUI se ni­je zva­nič­no ogla­si­la po­vo­dom na­pa­da na Pe­tro­va.