LjU­BLjA­NA- Slo­ve­ni­ja u obra­zo­va­nje ula­že šest od­sto BDP, ima oko 28 od­sto vi­so­ko­o­bra­zo­va­nih, a Uni­ver­zi­tet u Lju­blja­ni se na­la­zi me­đu tri od­sto naj­bo­ljih na svi­je­tu, ali dok­tor­ske stu­di­je se pla­ća­ju, pa mla­di ra­di­je apli­ci­ra­ju za sti­pen­di­je u svi­je­tu ku­da od­la­ze po do­dat­no zna­nje i zva­nje, ka­že u in­ter­vjuu Tan­ju­gu rek­tor tog uni­ver­zi­te­ta Ivan Sve­tlik.
Ran­gi­ra­nje u svi­je­tu, ob­ja­šnja­va, je­ste po­ka­za­telj i sve te li­ste se gle­da­ju i vred­nu­ju, a to što je lju­bljan­ski uni­ver­zi­tet me­đu tri od­sto naj­bo­ljih zna­či da je iz­me­đu 200. ili 300. me­sta u Evro­pi.
„To ni­je baš ono što smo že­lje­li, ta­ko da na­sto­ji­mo da bu­de­mo bo­lji u na­red­nom pe­ri­o­du”, ka­že rek­tor i do­da­je da je te­ško „upa­sti” na Šan­gaj­sku i bi­lo ko­ju dru­gu li­stu, jer se svi tak­mi­če ka­ko bi bi­li bo­lji od kon­ku­ren­ci­je.
Uvi­jek se pra­ti da li su svi in­di­ka­to­ri do­sta do­bro re­a­li­zo­va­ni iz go­di­ne u go­di­nu, ka­že Sve­tlik, a na pi­ta­nje ko­li­ko je te­ško odr­ža­ti se na ta­kvoj li­sti i po­ma­ći na le­stvi­ci, rek­tor od­go­va­ra da je te­ško, jer je neo­p­hod­no da se sva­ke go­di­ne ob­ja­vlju­ju ra­do­vi u naj­bo­ljim ča­so­pi­si­ma, odr­ža­va in­te­r­na­ci­o­na­li­za­ci­ja na vi­so­kom ni­vou...
Rek­tor kao do­bar po­ka­za­telj na­vo­di da već go­di­na­ma ra­ste pro­ce­nat sred­njo­ško­la­ca ko­ji se opre­dje­lju­ju da na­sta­ve svo­je obra­zo­va­nje i da sa­da dvi­je tre­ći­ne ge­ne­ra­ci­je upi­su­je fa­kul­tet.
„Taj pro­ce­nat sred­njo­ško­la­ca se po­ve­ća­va i mi­slim da se ne­ka­ko sta­bi­li­zo­vao to­kom go­di­na. To na­rav­no pru­ža mo­guć­nost da se po­bolj­ša obra­zov­na struk­tu­ra, ta­ko da Slo­ve­ni­ja ima bli­zu 40 od­sto vi­so­ko­o­bra­zo­va­nih u mla­đoj ge­ne­ra­ci­ji. Taj pro­ce­nat je ni­ži u sve­u­kup­noj po­pu­la­ci­ji, jer sta­ri­ji ni­su u ta­ko ve­li­kom bro­ju na­sta­vlja­li ško­lo­va­nje”, re­kao je Sve­tlik.
Ve­ćem bro­ju vi­so­ko­o­bra­zo­va­nih do­pri­no­si i to što Slo­ve­ni­ja do­sta ula­že u na­u­ku i obra­zo­va­nje, i to šest od­sto BDP.
Sve­tlik sma­tra da je tih šest od­sto za sa­da do­volj­no, ali do­da­je da je u pla­nu da se taj pro­ce­nat po­ve­ća. Pro­blem je, sma­tra to što se u vi­so­ko obra­zo­va­nje ula­že ma­nje ne­go u osnov­no i sred­nje.
„To je i bi­la jed­na kri­ti­ka si­ste­mu Slo­ve­ni­je od stra­ne OECD, a mi se za­la­že­mo da taj pro­ce­nat za vi­so­ko­o­bra­zo­va­nje bu­de ve­ći”, uka­zu­je.
Za­po­šlja­va­nje stu­den­ta na­kon za­vr­šet­ka osnov­nih stu­di­ja u Slo­ve­ni­ji je u do­sta vi­so­kom pro­cen­tu, čak 75 od­sto njih na­la­zi po­sao, a rek­tor oče­ku­je da će sa po­bolj­ša­njem eko­nom­ske si­tu­a­ci­je taj pro­ce­nat bi­ti još vi­ši.
Na­gla­ša­va da teh­nič­ki pro­fi­li i in­že­nje­ri br­že do­la­ze do po­sla, ali da to ni­je „za­kon” i da sve za­vi­si od pod­ruč­ja u ko­jem di­plo­mac tra­ži po­sao i ka­kva je po­tre­ba za od­re­đe­nim pro­fi­lom u od­re­đe­nom tre­nut­ku.
Rek­tor se osvr­nuo i bo­lonj­sku re­for­mu u vi­so­kom obra­zo­va­nju i re­kao da i u Slo­ve­ni­ji još ima onih ko­ji su pro­tiv nje i onih ko­jih su njo­me odu­še­vlje­ni, te sma­tra da ona kao što ima pred­no­sti, ima i ma­ne.
„Bo­lo­nja ima ne­kih po­zi­tiv­nih stva­ri kao što je otva­ra­nje obra­zov­nog si­ste­ma, ve­će su mo­guć­no­sti za raz­mje­nu stu­de­na­ta, ta­ko da ima­mo vi­še stu­de­na­ta ko­ji idu na dru­ge uni­ver­zi­te­te i onih ko­ji do­la­ze kod naš. To je po­zi­tiv­na pro­mje­na, a s dru­ge stra­ne mi smo oče­ki­va­li da će Bo­lo­nja do­ni­je­ti i ne­ko skra­će­nje stu­di­ja, a to se ustva­ri ni­je de­si­lo”, ob­ja­šnja­va Sve­tlik.
Ka­že i da se do­sta oče­ki­va­lo od Bo­lo­nje ka­da je ri­ječ o no­vim pe­da­go­škim me­to­da­ma ra­da, ali i od sa­me ak­tiv­no­sti stu­de­na­ta na pre­da­va­nji­ma.
„To se na­rav­no de­ša­va, ali ide po­la­ko, jer tre­ba i pro­fe­so­ri da na­u­če no­ve pri­stu­pe, a to ide sa pro­mje­nom ge­ne­ra­ci­je vi­še ne­go sa pro­me­nom si­ste­ma”, po­ru­ču­je.
Upi­tan ko­li­ko stu­de­na­ta na­sta­vlja stu­di­je u ino­stran­stvu, Sve­tlik ka­že da se za to uglav­nom od­lu­ču­ju oni ko­ji bi dok­tor­ske stu­di­je da na­sta­ve van gra­ni­ca Slo­ve­ni­je i da je to zbog to­ga što se one u Slo­ve­ni­ji pla­ća­ju.
Ka­že da je to sla­ba tač­ka slo­ve­čač­kog obra­zov­nog si­ste­ma i da će do­ni­je­ti mje­re ko­je će to pro­mi­je­ni­ti, pa mo­gu­će i da će ško­la­ri­ne za taj ni­vo obra­zo­va­nja bi­ti sma­nje­ne ili uki­nu­te.
(Tan­jug)