ZA­GREB - Ako je su­di­ti po naj­no­vi­jem iz­vje­šta­ju o Hr­vat­skoj, ko­ji je pri­pre­mio ko­me­sar Sa­vje­ta Evro­pe za ljud­ska pra­va Nils Mu­i­žni­eks, no­vu vla­du u toj dr­ža­vi če­ka da vi­še uči­ni u pro­ce­su­i­ra­nju rat­nih zlo­či­na i obez­bje­đi­va­nju pra­va po­vrat­ni­ka, slo­bo­di me­di­ja i u bor­bi pro­tiv go­vo­ra mr­žnje, kao i da se pri­pre­mi na uspje­šnu in­te­gra­ci­ju mi­gra­na­ta.
Po­vje­re­nik Mu­i­žni­eks i nje­go­va de­le­ga­ci­ja po­sje­ti­li su Hr­vat­sku iz­me­đu 25. i 29. apri­la ove go­di­ne i to­kom te po­sje­te su se sa­sta­li s pred­stav­ni­ci­ma dr­žav­nih vla­sti, struk­tu­ra za­du­že­nih za ljud­ska pra­va, ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja i pred­stav­ni­ci­ma ma­nji­na.
Raz­go­va­ra­li su, iz­me­đu osta­log, s pot­pred­sjed­ni­kom vla­de Bo­žom Pe­tro­vom, od­la­ze­ćim mi­ni­strom spolj­nih i evrop­skih po­slo­va Mi­rom Ko­va­čem, mi­ni­strom pra­vo­su­đa An­tom Špr­ljom, mi­ni­strom kul­tu­re Zlat­kom Ha­san­be­go­vi­ćem i dr­žav­nim tu­ži­o­cem Din­kom Cvi­ta­nom.
„Na­dam se da će ovaj iz­vje­štaj za­vr­ši­ti na sto­lo­vi­ma svih no­vih mi­ni­sta­ra ko­ji će na nje­ga gle­da­ti kao na ko­ri­sni vo­dič za pro­ble­me ko­je tre­ba ri­je­ši­ti, sig­na­le ko­je tre­ba po­sla­ti, te za­ko­ne ko­je tre­ba po­bolj­ša­ti”, re­kao je Mu­i­žni­eks u raz­go­vo­ru za Hi­nu uoči ob­ja­ve iz­vje­šta­ja.
Mu­i­žni­eks se na­da da će no­va vla­da po­ka­za­ti po­li­tič­ku vo­lju i osvr­nu­ti se na za­kon­ske ne­do­stat­ke na­gla­še­ne u iz­vje­šta­ju, sma­tra­ju­ći da je u kraj­njem in­te­re­su Hr­vat­ske da oja­ča svoj prav­ni i in­sti­tu­ci­o­nal­ni okvir za ljud­ska pra­va, jer ako to ne uči­ni na dr­žav­noj, ti će se pro­ble­mi ma­ni­fe­sto­va­ti na me­đu­na­rod­nom ni­vou.
„Broj­ni pro­ble­mi ko­je sam pri­mi­je­tio u Hr­vat­skoj slič­ni su oni­ma u dru­gim dr­ža­va­ma re­gi­je, kao što su ne­ka­žnja­va­nje rat­nih zlo­či­na, pro­na­la­zak ne­sta­lih oso­ba ili od­šte­te žr­tva­ma. U tim sfe­ra­ma po­sto­ji na­pre­dak, no još uvi­jek ima pu­no po­sla”, is­ti­če Mu­i­žni­eks.
U iz­vje­šta­ju o Hr­vat­skoj na 33 stra­ni­ce po­zdra­vlja se va­žnost ko­ju je ze­mlja da­la re­gi­o­nal­noj sa­rad­nji u ka­žnja­va­nju rat­nih zlo­či­na po­či­nje­nih to­kom de­ve­de­se­tih go­di­na, ali se iz­ra­ža­va za­bri­nu­tost zbog ne­dav­nog na­za­do­va­nja te sa­rad­nje.
Upo­zo­ra­va se i na ne­po­sto­ja­nje od­go­vor­no­sti za ne­ka ozbilj­na kr­še­nja me­đu­na­rod­nih ljud­skih pra­va, te na pri­stra­snost u sud­skim pro­ce­si­ma.
Ko­me­sar sto­ga po­zi­va hr­vat­ske vla­sti da pre­du­zmu sve po­treb­ne mje­re da bi se sta­lo na kraj ne­ka­žnja­va­nju i efi­ka­sno spro­ve­lo pro­ce­su­i­ra­nje rat­nih zlo­či­na u skla­du s evrop­skim stan­dar­di­ma.
Mu­i­žni­eks po­zdra­vlja uvo­đe­nje za­ko­na ko­jim se osi­gu­ra­va­ju od­šte­te za rat­ne žr­tve sek­su­al­nog na­si­lja, ali od vla­sti tra­ži da se ri­je­še i da­lje ak­tu­al­ni ne­do­sta­ci tog za­ko­na, te da se po­bolj­ša nje­go­vo spro­vo­đe­nje.
Iz­vje­štaj po­zi­va i da se svim žr­tva­ma i nji­ho­vim po­ro­di­ca­ma omo­gu­ći jed­nak i djlo­tvo­ran pri­stup prav­di.
U iz­vje­šta­ju se hva­le ko­ra­ci ko­je su hr­vat­ske vla­sti uči­ni­le ka­ko bi obez­bi­je­di­le uslo­ve za po­vra­tak oso­ba iz­bje­glih to­kom oru­ža­nih su­ko­ba iz­me­đu 1991. i 1995, no uka­zu­je na pre­pre­ke ko­je i da­lje po­sto­je u toj sfe­ri, po­seb­no oko eko­nom­skih, dru­štve­nih, kul­tur­nih i je­zič­kih pra­va ma­nji­na.
Na­vo­de se po­da­ci UN­HCR-a ko­ji je re­gi­stri­rao po­vra­tak 133.242 Sr­ba, što je po­la od ukup­nog bro­ja izbjglih pri­je 1995.
Po­vje­re­ni­ka bri­ne vi­še od 2.800 oso­ba, uklju­ču­ju­ći Ro­me bez pri­vre­me­nog ili traj­nog pre­bi­va­li­šta u Hr­vat­skoj, ko­ji su i da­lje bez dr­ža­vljan­stva.
Us­pr­kos to­me, Mu­i­žni­eks hva­li sa­stav ma­nji­na u Hr­vat­skoj.
“Im­pre­si­o­ni­rao me na­čin na ko­je su ma­nji­ne u Hr­vat­skoj or­ga­ni­zo­va­ne, pred­sta­vlje­ne i fi­nan­si­ra­ne. Iz­ne­na­dio me je vr­lo vi­sok ni­vo ma­njin­skog ci­vil­nog dru­štva”, is­tak­nuo je ko­me­sar i do­dao da sma­tra da je taj ni­vo pod ve­li­kim pri­ti­skom zbog ra­sta ne­to­le­ran­ci­je, go­vo­ra mr­žnje i uki­da­nja fi­nan­si­ra­nja ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja i ne­pro­fit­nih me­di­ja.
„Sma­tram da bi bi­la šte­ta da to ži­vo­pi­sno i vr­lo sna­žno ci­vil­no dru­štvo ma­nji­na bu­de osla­blje­no. Na­dam se da će okvir ko­jeg ima­te bu­du­ća vla­da sa­ču­va­ti i osna­ži­ti”, re­kao je Mu­i­žni­eks.
Po­zvao je vla­sti na bor­bu pro­tiv ra­sta ma­ni­fe­sta­ci­ja et­nič­kih ne­tr­pe­lji­vo­sti i zlo­či­na iz mr­žnje, te spre­ča­va­nje nji­ho­vih ne­ga­tiv­nih po­sle­di­ca na dru­štve­nu ko­he­zi­ju u Hr­vat­skoj. Iako is­ti­če va­žnost ja­ča­nja za­ko­no­dav­nog i in­sti­tu­ci­o­nal­nog okvi­ra u bor­bi pro­tiv tih po­ja­va, vje­ru­je da je po­treb­no pu­no vi­še od­luč­ne ak­ci­je da bi se osi­gu­ra­la po­treb­na svi­jest o dje­lo­tvor­noj im­ple­men­ta­ci­ji tih za­ko­na.
Mu­i­žni­eks sma­tra da, us­pr­kos po­sto­ja­nju prav­nog okvi­ra za za­šti­tu slo­bo­de me­di­ja, za to u Hr­vat­skoj još uvi­jek ni­su osi­gu­ra­ni uslo­vi.
Is­ti­če da kri­vič­no dje­lo kel­ve­te ima ve­lik uti­caj na slo­bo­du iz­ra­ža­va­nja, pa po­zi­va vla­sti da uki­ne sve s tim po­ve­za­ne kri­vič­ne od­red­be.
(Tan­jug)