Žu­pa­nij­ski sud u Spli­tu osu­dio je Dra­ga­na Va­silj­ko­vi­ća, po­zna­ti­jeg kao Ka­pe­tan Dra­gan, na je­din­stve­nu ka­znu za­tvo­ra od 15 go­di­na zbog rat­nih zlo­či­na. U ka­znu od 15 go­di­na tre­ba­lo bi da bu­du ura­ču­na­ti vri­je­me u pri­tvo­ru i is­tra­zi. Advo­ka­ti od­bra­ne na­ja­vlju­ju žal­bu na pr­vo­ste­pe­nu pre­su­du.
Po­sle go­di­ne su­đe­nja, 60 svje­do­ka, pred­met ko­ji ima 40.000 stra­na za­vr­šio se ta­ko što je Dra­gan Va­silj­ko­vić (62) pro­gla­šen kri­vim po dvi­je od tri tač­ke op­tu­žni­ce – za rat­ni zlo­čin nad za­ro­blje­ni­ci­ma u za­tvo­ru u Kni­nu na knin­skoj tvr­đa­vi 1991. Osu­đen je i za na­pad na po­li­cij­sku sta­ni­cu u Gli­ni i okol­na na­se­lja.
Od­bra­na ni­je oče­ki­va­la ta­ko vi­so­ku ka­znu jer ni­je do­ka­za­no da je Va­silj­ko­vić bio za­po­vjed­nik za­tvo­ra u Kni­nu, ni­ti da je or­ga­ni­zo­vao i pla­ni­rao na­pad na Gli­nu i okol­na mje­sta.
Advo­kat Ka­pe­ta­na Dra­ga­na, To­mi­slav Fi­la­ko­vić, na­vo­di da bi Va­silj­ko­vić usko­ro mo­gao da bu­de pu­šten na slo­bo­du, jer je vi­še od dvi­je tre­ći­ne ka­zne već pro­veo u pri­tvo­ru.
Fi­la­ko­vić u tom smi­slu ob­ja­šnja­va da je Ka­pe­tan Dra­gan pri­je 11 go­di­na i 11 mje­se­ci uhap­šen u Austra­li­ji, a obič­no se vri­je­me pro­ve­de­no u pri­tvo­ru ra­ču­na u za­tvor­sku ka­znu, pre­no­si por­tal In­deks.
„Ako zna­mo da su dvi­je tre­ći­ne ka­zne iz­dr­ža­ne, on­da je ka­zna iz­dr­ža­na u cje­lo­sti. To pod­ra­zu­mi­je­va da se pri­stu­pi iz­vr­še­nju ka­zne. O to­me će­mo se do­go­va­ra­ti ho­će­mo li tra­ži­ti upu­ći­va­nje na iz­dr­ža­va­nje pri­je pra­vo­sna­žno­sti ili ne­će­mo”, ka­že Fi­la­ko­vić.
For­mal­no je, na­vo­di, za­pra­vo od­slu­že­na ka­zna i ovo bi u tom smi­slu bi­la oče­ki­va­na pre­su­da da po­kri­je do­sa­da­šnji eks­tra­di­ci­o­ni pri­tvor i is­tra­žni za­tvor.
Fi­la­ko­vić sma­tra i da, ako Va­silj­ko­vić za­tra­ži upu­ći­va­nje na iz­dr­ža­va­nje ka­zne za­tvo­ra pri­je pra­vo­sna­žno­sti pre­su­de, mo­že od­mah zah­ti­je­va­ti i uslov­ni ot­pust jer je za to is­pu­nje­na za­kon­ska pret­po­stav­ka.
Advo­kat Dra­gan Pa­li­brk na­zvao je pre­su­du „ka­ta­stro­fal­nom” i „po­li­tič­kom”.
„Sma­tram da je on na ta­kvu ka­znu osu­đen za­to što ni­je htio la­žno da te­re­ti (biv­šeg pred­sjed­ni­ka SRJ Slo­bo­da­na) Mi­lo­še­vi­ća pred Ha­škim tri­bu­na­lom, već je svje­do­čio u skla­du sa isti­nom”, re­kao je Tan­ju­gu Pa­li­brk.
Pa­li­brk je dvi­je i po go­di­ne obi­la­zio Va­silj­ko­vi­ća u pri­tvo­ru i da­vao prav­ne sa­vje­te, ali mu hr­vat­ski sud ni­je do­zvo­lio da se for­mal­no uklju­či u od­bra­nu, iako je to bi­la Va­silj­ko­vi­će­va že­lja.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, da­na­šnja pre­su­da „ne­ma bla­ge ve­ze sa pra­vom”.
„S ob­zi­rom na to da sam ana­li­zi­rao cio pred­met, on je bez i jed­nog je­di­nog do­ka­za osu­đen na prav­di bo­ga na 15 go­di­na ro­bi­je”, oci­je­nio je advo­kat.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, pro­ces pro­tiv Va­silj­ko­vi­ća je in­sce­ni­ran 2005. go­di­ne, od ka­da je hr­vat­sko pra­vo­su­đe bez­u­spje­šno po­ku­ša­va­lo da do­đe do do­ka­za ko­ji bi ga te­re­ti­li.
„Čak je i op­tu­žni­ca po­dig­nu­ta bez do­ka­za, a, na­ža­lost, do­ži­vje­li smo i pre­su­du bez njih”, na­veo je Pa­li­brk.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, ova pre­su­da je de­mon­stri­ra­nje si­le hr­vat­skog pra­vo­su­đa i po­ka­zi­va­nje prak­se da se Sr­bi na sva­ki mo­gu­ći na­čin pred­sta­ve kao ge­no­cid­ni na­rod i rat­ni zlo­čin­ci, dok se pot­pu­no ne­gi­ra ili mak­si­mal­no mi­ni­ma­li­zu­je ulo­ga hr­vat­skog na­ro­da u stra­šnim rat­nim zlo­či­ni­ma.
Va­silj­ko­vić je u pri­tvo­ru već 12 go­di­na, ta­ko da bi mu, pre­ma ovoj pre­su­di, osta­lo još tri go­di­ne da od­slu­ži ka­znu u za­tvo­ru.
Pro­šle sed­mi­ce je iz­nio za­vr­šnu od­bra­nu, u ko­joj je po­no­vo od­ba­cio sve na­vo­de iz op­tu­žni­ce.
Tu­ži­la­štvo ga je te­re­ti­lo da je kao ko­man­dant Je­di­ni­ce za po­seb­ne na­mje­ne u sa­sta­vu pa­ra­voj­nih je­di­ni­ca ne­ka­da­šnje SAO Kra­ji­ne po­či­nio rat­ne zlo­či­ne 1991. u za­tvo­ru u Kni­nu, kao i 1993. u Bru­škoj, kod Ben­kov­ca, gdje je na­vod­no mu­čio, zlo­sta­vljao i ubi­jao za­ro­blje­ne pri­pad­ni­ke hr­vat­ske voj­ske i po­li­ci­je.
U op­tu­žni­ci se na­vo­di da je Va­silj­ko­vić to­kom ju­la 1991. u Gli­ni, u do­go­vo­ru s ko­man­dan­tom ten­kov­ske je­di­ni­ce JNA, iz­ra­dio plan na­pa­da na ta­mo­šnju po­li­cij­sku sta­ni­cu, kao i na okol­na na­se­lja.
Do­da­je se i da su to­kom na­pa­da ošte­će­ni i uni­šte­ni ci­vil­ni objek­ti, hr­vat­sko sta­nov­ni­štvo na­tje­ra­no na bi­jeg, opljač­ka­na imo­vi­na i ubi­je­ni i ra­nje­ni ci­vi­li.
Me­đu na­stra­da­li­ma je bio i nje­mač­ki no­vi­nar Egon Sko­tland, ko­ji je po­gi­nuo 1991. go­di­ne na ula­zu u Gli­nu.
Žu­pa­nij­sko tu­ži­la­štvo u Spli­tu po­di­glo je op­tu­žni­cu pro­tiv Va­silj­ko­vi­ća po­čet­kom 2016, go­to­vo po­la go­di­ne na­kon što ga je Austra­li­ja iz­ru­či­la Hr­vat­skoj po­sle de­se­tak go­di­na skri­va­nja.
Do hap­še­nja je ži­vio u Per­tu pod ime­nom Da­ni­jel Sne­den i ra­dio je kao tre­ner gol­fa.
Dra­gan Va­silj­ko­vić je dr­ža­vlja­nin Sr­bi­je i Austra­li­je.
Va­silj­ko­vić, ko­ji je to­kom pro­ce­sa go­vo­rio da je bra­ni­telj do­mo­vi­ne Ju­go­sla­vi­je, a ne agre­sor, iz­ri­ca­nje pre­su­de ni­je ko­men­ta­ri­sao. Ko­men­ta­ri sti­žu iz Be­o­gra­da. Mi­ni­star od­bra­ne Alek­san­dar Vu­lin oci­je­nio je da je pre­su­da ža­lo­sni do­kaz da će hr­vat­skim pra­vo­su­đem još du­go vla­da­ti osve­ta, a ne prav­da.
(RTS)