Pred­log za­ko­na o bra­ni­te­lji­ma u Hr­vat­skom sa­bo­ru ni­je pro­šao bez te­ških ri­je­či.
Za Be­o­grad i pred­stav­ni­ke Sr­ba u Hr­vat­skoj pred­log za­ko­na je spo­ran jer Sr­bi­ju ozna­ča­va kao agre­so­ra, po­red Cr­ne Go­re, ta­da­šnje JNA i srp­ske na­ci­o­nal­ne ma­nji­ne u Hr­vat­skoj.
Pra­va za oko po­la mi­li­o­na ve­te­ra­na po­sled­njeg ra­ta, a za su­sje­de kva­li­fi­ka­ci­ja – agre­sor, Hr­vat­ska bi da upi­še u za­kon. Po­li­tič­ki pred­stav­ni­ci Sr­ba na­da­ju se da bi ko­a­li­ci­o­ne part­ne­re u vla­sti mo­gli da uvje­re da taj pro­pis mo­že da se usvo­ji i bez po­sle­di­ca po, iona­ko za­teg­nu­te, re­gi­o­nal­ne od­no­se.
– Mi smo da­li pri­li­ku za raz­go­vor o to­me u pe­ri­o­du iz­me­đu dvi­je ras­pra­ve i na­da­mo se da ne­će­mo mo­ra­ti do­dat­no da po­ja­ča­va­mo svo­ju ar­gu­men­ta­ci­ju u ve­zi sa tim pi­ta­njem – na­vo­di Mi­lo­rad Pu­po­vac, pred­sjed­nik SDSS-a.
Kva­li­fi­ka­ci­je iz Pred­lo­ga za­ko­na ni­su pr­vi put u Hr­vat­skom sa­bo­ru. Sa­mo što u De­kla­ra­ci­ji o Do­mo­vin­skom ra­tu kao agre­sor ni­su ozna­če­ni i Sr­bi­ja i Cr­na Go­ra i ta­da­šnja JNA i pa­ra­voj­ne je­di­ni­ce iz BiH, uz po­moć ve­li­kog bro­ja pri­pad­ni­ka srp­ske ma­nji­ne. U Za­ko­nu je­su. Ne­pri­hva­tlji­vo – po­na­vlja pred­sjed­nik Sr­bi­je. Na­go­vje­šta­va i mo­gu­će po­sle­di­ce.
– To otva­ra jed­nu Pan­do­ri­nu ku­ti­ju, jer on­da će se ov­de do­ni­je­ti 500 za­ko­na o sve­mu što je ura­đe­no Sr­bi­ma i u Ja­se­nov­cu i Olu­ji – na­vo­di Vu­čić.
Ne­ma raz­lo­ga da se Sr­bi­ja po­tre­sa zbog na­či­na na ko­ji Hr­vat­ska re­ša­va svo­je za­ko­ne u ve­zi sa pro­šlo­šću. Ta­ko se u Za­gre­bu tu­ma­či od­jek spor­nog ak­ta.
– Me­ni se či­ni da su od­no­si Hr­vat­ske i Sr­bi­je pre­do­bri, u tom smi­slu da se i jed­na i dru­ga stra­na po­na­ša­ju ta­ko da pre­ska­ču re­al­ne pro­ble­me i da se po­na­ša­ju kao da su za­pra­vo pri­ja­te­lji, a ni­su. Dok su, s dru­ge stra­ne, od­no­si hr­vat­ske dr­ža­ve sa srp­skom ma­nji­nom pre­lo­ši – ob­ja­šnja­va ana­li­ti­čar iz Za­gre­ba Žar­ko Pu­hov­ski.
Pred­log za­ko­na hr­vat­ska vla­da usvo­ji­la je pred go­di­šnji­cu „Olu­je”. Skup­štin­ska ras­pra­va do­la­zi uoči pla­ni­ra­ne po­sje­te pred­sjed­ni­ka Sr­bi­je Za­gre­bu u no­vem­bru. Te okol­no­sti mo­žda su i uti­ca­le da se ne­ke či­nje­ni­ce na­ve­de­ne u spor­nom tek­stu is­kri­ve, sma­tra­ju ana­li­ti­ča­ri.
– To je po­ku­šaj od stra­ne ne­kih čla­no­va Sa­bo­ra da se uma­nji zna­čaj po­sje­te ili da se one­mo­gu­ći. Ali, da bi ta po­sje­ta uspje­la, po­treb­no je s obje stra­ne po­li­tič­kog vr­ha, i Hr­vat­ske i Sr­bi­je, stva­ra­ti po­zi­tiv­nu at­mos­fe­ru – na­vo­di Alek­san­dar Po­pov iz „Ig­man­ske ini­ci­ja­ti­ve”.
Hr­vat­ski par­la­men­tar­ci o pred­lo­gu za­ko­na iz­ja­šnja­va­će se tek po­sle dru­ge ras­pra­ve. Ka­da, još se ne zna. Po­znat je za­htjev po­je­di­nih za­stup­ni­ka da se od Sr­bi­je tra­ži i oko 40 mi­li­jar­di eura rat­ne od­šte­te.
Ini­ci­ja­ti­va mla­dih za ljud­ska pra­va u Hr­vat­skoj tra­ži da se za­kon mi­je­nja, ka­ko hr­vat­ska dr­ža­va ne bi do­šla u si­tu­a­ci­ju da fi­nan­si­ra od­bra­nu od­go­vor­nih za rat­ne zlo­či­ne.
(RTS)