Gru­ev­ski pod­nio ostav­ku

SKO­PLjE – Glav­ni od­bor naj­ve­će opo­zi­ci­o­ne stran­ke u Ma­ke­do­ni­ji VMRO–DPMNE pri­hva­tio je si­noć ostav­ku Ni­ko­le Gru­ev­skog sa čel­ne po­zi­ci­je i od­lu­čio da se za de­se­tak da­na odr­ži van­red­ni kon­gres na ko­jem će bi­ti iza­bran no­vi pred­sjed­nik.
Ge­ne­ral­ni se­kre­tar stran­ke Hri­sti­jan Mic­kov­ski re­kao je da će kon­gres bi­ti odr­žan 22. i 23. de­cem­bra u Va­lan­do­vu, te da će na nje­mu pri­su­stvo­va­ti 544 de­le­ga­ta.
Gru­ev­ski je za li­de­ra VMRO-DPMNE iza­bran na par­tij­skom kon­gre­su 2003. go­di­ne i na če­lu stran­ke pro­veo je 14 go­di­na, od ko­jih 11 kao pre­mi­jer Ma­ke­do­ni­je.
Ne­po­sred­ni raz­log što je Gru­ev­ski pod­nio ostav­ku je de­bakl stran­ke na lo­kal­nim iz­bo­ri­ma.
Za­sad ni­je po­zna­to ko će na­sli­je­di­ti Gru­ev­skog, a, pre­ma ne­zva­nič­nim in­for­ma­ci­ja­ma, naj­o­zbilj­ni­ji kan­di­da­ti su Mic­kov­ski, šef Po­sla­nič­kog klu­ba VMRO–DPMNE u So­bra­nju Ili­ja Di­mov­ski, te biv­ši mi­ni­stri spolj­nih po­slo­va Ni­ko­la Po­po­ski i An­to­nio Mi­lo­šo­ski.
Pre­ma par­tij­skom sta­tu­tu, kan­di­dat za pred­sjed­ni­ka stran­ke mo­že bi­ti li­ce ko­ji pri­ku­pi pot­pi­se 30 de­le­ga­ta ko­ji uče­stvu­ju na kon­gre­su.
(RTS)


Sje­ća­nje na stra­da­le Sr­be

Ju­če se na­vr­ši­lo 26 go­di­na ka­da je u no­ći iz­me­đu 11. i 12. de­cem­bra vi­še pri­pad­ni­ka 130. bri­ga­de Hr­vat­ske voj­ske upa­lo je u ku­ću An­dri­je Bu­kvi­ća u se­lu Pa­u­lin Dvor kod Osi­je­ka, u ko­joj su bi­li u ne­koj vr­sti kuć­nog pri­tvo­ra mje­šta­ni uglav­nom srp­ske na­ci­o­nal­no­sti i zbog od­ma­zde za smrt sa­bor­ca, iz auto­mat­skog oruž­ja i ruč­nim gra­na­ta­ma, ubi­li 18 ci­vi­la.
Ka­ko je sa­op­štio Ve­ri­tas, te no­ći 1991. ubi­je­no 17 Sr­ba i je­dan Ma­đar, pro­sječ­ne sta­ro­sti 64 go­di­ne.
Me­đu ubi­je­ni­ma bi­lo je osam že­na i če­ti­ri brač­na pa­ra, a iz po­ro­di­ce Ka­tić ubi­je­ni su Dmi­tar (82), nje­go­vi si­no­vi Mi­lan (59) i Pe­tar (54), sna­ha Bo­silj­ka (47) i ro­đa­ka Dra­gi­nja (69).
O ovom zlo­či­nu je po­no­vo po­če­lo da se go­vo­ri tek kra­jem no­vem­bra 1996. go­di­ne ka­da je ta­da­šnji ko­ma­dant Dru­gog zbor­nog pod­ruč­ja Đu­ro De­čak, od ta­da­šnjeg še­fa Hr­vat­ske iz­vje­štaj­ne slu­žbe Mi­ro­sla­va Tuđ­ma­na tra­žio mi­šlje­nje o pre­lo­ka­ci­ji po­smrt­nih osta­ta­ka, a ubr­zo po­sli­je to­ga, 12. de­cem­bra, po­či­nje nji­ho­va eks­hu­ma­ci­ja i pa­ko­va­nje u bi­je­lu pla­stič­nu bu­rad.
Po­smrt­ne ostat­ke pa­u­lin­dvor­skih žr­ta­va na lo­ka­ci­ji Ri­zva­nu­ša pro­na­šli su i eks­hu­mi­ra­li is­tra­ži­o­ci Ha­škog tri­bu­na­la u ma­ju 2002. go­di­ne.
Go­di­nu da­na ka­sni­je, po­ro­di­ce su ih iden­ti­fi­ko­va­le na Za­vo­du za sud­sku me­di­ci­nu u Za­gre­bu i ve­ći­nu od njih sa­hra­ni­le u za­jed­nič­ku spo­men-grob­ni­cu u nji­ho­vom se­lu, ko­ju su sa­mi iz­gra­di­li i fi­nan­si­ra­li.
Iako je pro­šlo 26 go­di­na od zlo­či­na u Pa­u­lin Dvo­ru, hr­vat­sko pra­vo­su­đe za ovaj zlo­čin još ni­ko­ga ni­je pro­ce­su­i­ra­lo po ko­mand­noj od­go­vor­no­sti, kao ni one ko­ji su pri­kri­va­li, od­no­sno na­re­di­li, or­ga­ni­zo­va­li i re­a­li­zo­va­li pre­mje­šta­nje po­smrt­nih osta­ta­ka žr­ta­va.
(Tan­jug)