Slič­nog uvje­re­nja da re­gi­on u 2018. ula­zi sa sta­rim iza­zo­vi­ma su i dru­gi ana­li­ti­ča­ri, ko­ji uka­zu­ju na krh­ke od­no­se me­đu ze­mlja­ma i na otvo­re­na pi­ta­nja, uz ocje­nu da je te­ško prog­no­zi­ra­ti da li će evrop­ski put, ko­me te­že ze­mlje kan­di­da­ti, bi­ti ,,me­di­ja­tor” za za­tva­ra­nje bar ne­kih spo­ro­va ili će se i da­lje vi­še go­vo­ri­ti o tač­ka­ma ne­sla­ga­nja.
Vi­še do­ga­đa­ja u 2017. go­di­ni ,,po­tre­slo” je re­gi­on, ali na sto­lu su, sve vri­je­me, i da­lje gra­nič­ni spo­ro­vi, pi­ta­nja ve­za­na za po­sle­di­ce ra­to­va, po­put ne­sta­lih i ra­se­lje­nih, te pra­va ma­nji­na...
Ima­ju­ći u vi­du sve to, ali i ,,iz­o­štren” su­kob in­te­re­sa ve­li­kih na na­šim pro­sto­ri­ma, mo­že se re­ći, uvje­ren je so­ci­o­log Vla­di­mir Vu­le­tić, da se na­la­zi­mo u naj­te­žim vre­me­ni­ma od 1948. go­di­ne.
U ta­kvim okol­no­sti­ma, srp­ska ad­mi­ni­stra­ci­ja, is­ti­če Vu­le­tić, tre­ba da is­tra­je u od­lu­ci da ne od­go­va­ra na pro­vo­ka­ci­je.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, mo­že do­ći do ,,su­sre­ta­nja že­lja” ve­li­kih si­la na ovom pro­sto­ru, a vje­ru­je i da po­sto­ji ne­ka vr­sta ,,osmi­šlje­ne” stra­te­gi­je da Sr­bi­ja mo­ra u sva­kom smi­slu da bu­de osla­blje­na i mar­gi­na­li­zo­va­na.
Biv­ši am­ba­sa­dor SAD u Sr­bi­ji Vi­li­jam Mont­go­me­ri, pak, ocje­nju­je da će Sr­bi­ja u 2018. go­di­ni ima­ti vi­tal­nu ulo­gu u spre­ča­va­nju eska­la­ci­je bi­lo ka­kvih re­gi­o­nal­nih su­ko­ba.
Va­žno je, ka­že, da se Sr­bi­ja iz­dig­ne iz­nad si­tu­a­ci­je, da ne od­go­va­ra ne ne­iz­bje­žne pro­vo­ka­ci­je po­li­tič­kih ak­te­ra u dru­gim ze­mlja­ma re­gi­o­na i da na­sta­vi da se za­la­že za po­mi­re­nje.
Pre­ma nje­go­vom mi­šlje­nju, ovo će bi­ti vri­je­me is­pi­ta za ru­ko­vod­stva svih ze­ma­lja, a mo­žda po­seb­no Sr­bi­je ima­ju­ći u vi­du nje­nu ve­li­či­nu i je­din­stve­nu po­zi­ci­ju.
-I da na­po­me­nem da EU i SAD ne­svje­sno ra­de na uni­šta­va­nju bri­sel­skog di­ja­lo­ga, sta­vlja­ju­ći te­ret is­pu­nja­va­nja uslo­va su­štin­ski na Sr­bi­ju, pri če­mu ne vr­še pod­jed­nak pri­ti­sak na ko­sov­ske Al­ban­ce- re­kao je ne­dav­no Mont­go­me­ri.
Re­gi­o­nal­ni ured­nik BIRN-a i or­ga­ni­za­ci­je SOS u BiH Sreć­ko La­tal ocje­nju­je da od­no­si iz­me­đu dr­ža­va na Bal­ka­nu već du­že vri­je­me ima­ju ,,ci­klič­ni ka­rak­ter”, gdje se sva­ko ma­lo smje­nju­ju no­ve kri­ze, smi­ri­va­nje si­tu­a­ci­ja, pa po­nov­no otva­ra­nje kri­za.
-Je­dan od glav­nih raz­lo­ga za to je po­ste­pe­no ja­ča­nje kon­zer­va­tiv­nih stru­ja u svim ze­ma­lja­ma, što je, ta­ko­đe, u skla­du sa tren­do­vi­ma u ostat­ku Evro­pe. Dru­gi bi­tan raz­log je sla­blje­nje uti­ca­ja EU i ide­je da­ljeg pro­ši­re­nja na Bal­kan u re­al­nim ter­mi­ni­ma- re­kao je La­tal.
On is­ti­če da je jed­na od ključ­nih kri­znih ta­ča­ka u re­gi­o­nu po­li­tič­ka kri­za u BiH, gdje je, ka­že, do­šlo do po­ste­pe­nog uru­ša­va­nja si­ste­ma vla­sti i po­li­tič­ke sce­ne, a što ima i di­rekt­nog uti­ca­ja na stal­no kre­i­ra­nje ten­zi­ja iz­me­đu BiH, Hr­vat­ske i Sr­bi­je.
Tu su, ka­že, i et­no-po­li­tič­ki od­no­si u Ma­ke­do­ni­ji, ko­ji su se smi­ri­li na­kon for­mi­ra­nja no­ve vla­de, ali još ni­su ni bli­zu u pot­pu­no­sti ri­je­še­ni.
-Tre­ba spo­me­nu­ti i ne­ri­je­še­ne od­no­se iz­me­đu Sr­bi­je i Ko­so­va...U po­sled­nje vri­je­me su sve pro­ble­ma­tič­ni­ji i od­no­si iz­me­đu Hr­vat­ske i go­to­vo svih nje­nih su­sje­da, što je pri­je sve­ga re­zul­tat ja­ča­nja kon­zer­va­tiv­nih stru­ja u Hr­vat­skoj, ali i ka­ta­stro­fal­ne unu­tra­šnje i spolj­ne po­li­ti­ke Hr­vat­ske- ka­že La­tal.
Si­tu­a­ci­ja u Cr­noj Go­ri i Al­ba­ni­ji u ovom tre­nut­ku iz­gle­da mir­no, ali je, is­ti­če, to sa­mo pri­vid, jer i u tim ze­mlja­ma po­sto­je ozbilj­ni pro­ble­mi i iza­zo­vi. Pre­ma ri­je­či­ma La­ta­la­la, Bal­kan, kao i Evro­pa i osta­tak svi­je­ta u 2018. go­di­nu ula­ze u ve­li­ku ne­iz­vje­snost.
Na­vo­de­ći da EU pro­la­zi kroz pro­ces vla­sti­tog pre­i­spi­ti­va­nja i re­for­me, La­tal ocje­nju­je da ta za­jed­ni­ca ne­će bi­ti u sta­nju da po­nu­di bi­lo ka­kav kon­kret­ni­ji plan za Bal­kan dok se taj pro­ces ne za­vr­ši i da će­mo naj­ve­ćim di­je­lom bi­ti ,,pre­pu­šte­ni sa­mi se­bi”.(RTRS)


Vu­čić za­o­bi­la­zi Cr­nu Go­ru

Od­no­si iz­me­đu Sr­bi­je i Cr­ne Go­re su na­iz­gled do­bri, ka­že za Tan­jug Da­li­bor­ka Ulja­re­vić, iz­vr­šna di­rek­tor­ka Cen­tra za gra­đan­sko obra­zo­va­nje, jer se, is­ti­če, ako se ma­lo vi­še ,,za­gre­be” mo­že ot­kri­ti mno­go prak­tič­nih i otvo­re­nih pi­ta­nja.
-Odav­no se spe­ku­li­še i o kva­li­te­tu lič­nih re­la­ci­ja li­de­ra dvi­je dr­ža­ve. Pod­sje­ti­la bih da Vu­čić ni­ka­da ni­je bio u zva­nič­noj po­sje­ti Cr­noj Go­ri. Ja u to­me či­tam iz­vje­snu po­ru­ku- sma­tra ona.
Ne vi­di da se sud­ski pro­ces ko­ji se vo­di i di­je­lom pro­tiv jed­nog bro­ja dr­ža­vlja­na Sr­bi­je otva­ra kao po­seb­no pi­ta­nje, čak je, is­ti­če, mno­go vi­še iz­ni­je­tih na­vo­da o sa­rad­nji dvi­je ze­mlje.
-Evrop­ske in­te­gra­ci­je osta­ju je­di­ni mo­tor re­form­skih i dru­gih is­ko­ra­ka, ka­kvih- ta­kvih, u re­gi­o­nu, pa i ka­da je ri­ječ o po­mi­re­nju- re­kla je Ulja­re­vi­će­va.


Za­mr­znu­ti od­no­si Sr­bi­je i Hr­vat­ske

Po­li­tič­ki ana­li­ti­čar iz Hr­vat­ske Da­vor Ene­ro ka­že da ak­tu­el­na ad­mi­ni­stra­ci­ja u Za­gre­bu ne vi­di Hr­vat­sku kao dio za­pad­no-bal­kan­skog re­gi­o­na, ne­go na taj pro­stor gle­da kao na svo­je su­sjed­stvo. Sma­tra da je šte­ta što je iz­gu­blje­na šan­sa da se re­gi­on kon­so­li­du­je unu­tar NA­TO sa­ve­za, a ka­da je ri­ječ o od­no­si­ma iz­me­đu Sr­bi­je i Hr­vat­ske - vje­ru­je da će oni osta­ti ,,za­mr­znu­ti”.