Ru­si­ja, Izra­el, Bo­sna, Tur­ska, tr­ži­šte ra­da – sve su to te­me ko­je ovog tre­nut­ka ote­ža­va­ju funk­ci­o­ni­sa­nje mje­sec da­na sta­re austrij­ske vla­de.
Spo­ro­vi, me­đu­tim, ne do­la­ze iz­nu­tra, iz sa­me ko­a­li­ci­je, već se me­to­dom pro­duk­ci­je skan­da­la uno­se u nju od stra­ne Bri­se­la, Ber­li­na i tzv. li­je­vih in­te­lek­tu­al­nih eli­ta. Kon­zer­va­tiv­ci i li­be­ra­li bi se vo­lje­li, ali im dru­gi ne da­ju.
Austrij­ska vla­da de­snog cen­tra pred­sta­vlja tre­nut­no naj­za­ni­mlji­vi­je po­lje evrop­skog po­li­tič­kog eks­pe­ri­men­ta; na njoj se do­ka­zu­je ili ru­ši ak­si­om ko­ji su po­sta­vi­li li­je­vi po­pu­li­sti da su de­sni po­pu­li­sti štet­ni za dr­ža­vu. Bi­lo ko­ju. Taj po­li­tič­ki ak­si­om se for­mi­rao po­la­ko, od kra­ja 2015. go­di­ne, da bi u ka­sno lje­to pro­šle go­di­ne sta­jao go­tov i spre­man, kao gra­fič­ki ra­ster is­ple­ten od mo­ral­nih skru­pu­la, ko­ji će se pre­ba­ci­ti pre­ko iz­bor­nih re­zul­ta­ta u Austri­ji i Nje­mač­koj, ako pro­đu lo­še.
Oba iz­bor­na pro­ce­sa su, sa sta­no­vi­šta lje­vi­ce, pro­šla lo­še. Šta sa­da – pri­hva­ti­ti re­zul­ta­te dok tra­je le­gi­sla­tu­ra ili ih pod­ri­va­ti? Ili i jed­no i dru­go za­jed­no?
Ras­po­red sna­ga je kom­plek­san. Ni­je sve u ime­nu, jer u gru­pu pro­duk­ci­je li­je­vog jav­nog mnje­nja i po­li­ti­ke spa­da, na pri­mjer, i kon­zer­va­tiv­ni CDU An­ge­le Mer­kel, po­je­di­nač­no i da­lje naj­ja­ča stran­ka u Ne­mač­koj.
Za raz­li­ku od zi­me 2000. go­di­ne, kad su pro­tiv Austri­je pro­gla­še­ne evrop­ske sank­ci­je zbog ko­a­li­ci­je Ši­sel–Haj­der, ovog pu­ta ne­ma je­din­stve­ne po­li­ti­ke ka­žnja­va­nja, ali je za­to tu u is­toj funk­ci­ji či­tav niz sit­ni­jih i krup­ni­jih blo­ka­da, boj­ko­ta, mo­ral­nih in­vek­ti­va i in­tri­ga na po­la pu­ta. „In­tri­ge na po­la pu­ta” su, re­ci­mo, one si­tu­a­ci­je kad ne­ka jav­na lič­nost ka­že „u vla­di bi tre­ba­lo da sje­de pa­met­ni lju­di”, ali on­da u me­di­ji­ma ne­gi­ra ka­ko je re­kla da u vla­di sje­de glu­pi lju­di.
Jed­na ta­kva in­tri­ga se upra­vo za­ko­tr­lja­la pro­šlog pet­ka, ka­da je „Frank­fur­ter al­ge­maj­ne caj­tung” ob­ja­vio in­for­ma­ci­ju da je An­ge­la Mer­kel pri­li­kom ne­dav­nog su­sre­ta pre­ni­je­la Se­ba­sti­ja­nu Kur­cu svo­ju za­bri­nu­tost „za­to što sa po­li­ci­jom, voj­skom i di­plo­ma­ti­jom mi­ni­stri iz Slo­bo­dar­ske par­ti­je dr­že ključ­ne re­so­re pre­ko ko­jih se oba­vlja evrop­ska raz­mje­na sen­zi­bil­nih in­for­ma­ci­ja”. Ka­ko pi­še taj list, v.d. nje­mač­kog kan­ce­la­ra je pod­sje­ti­la ne­zre­log austrij­skog kan­ce­la­ra da svi zna­ju ka­ko slo­bo­da­ri tra­že bli­zi­nu s Ru­si­jom, pa bi pre­ko nji­ho­vih mi­ni­sta­ra u Mo­skvu mo­gli da stig­nu oba­vje­štaj­ni po­da­ci, što bi ru­skim taj­nim slu­žba­ma otvo­ri­lo uvid u iz­vo­re za­pad­nih oba­vje­štaj­nih slu­žbi.
– Beč za­to mo­ra ima­ti ra­zu­mi­je­va­nja ako za­pad­ne slu­žbe ne bu­du sprem­ne da di­je­le po­dat­ke kao do sa­da – ob­ja­vio je nje­mač­ki list.
Pre­ve­de­no na ja­sni je­zik i kon­kret­ne lju­de, Ma­rio Ku­na­zek kao mi­ni­star voj­ske, Her­bert Kikl kao mi­ni­star po­li­ci­je i Ka­rin Knajsl kao mi­ni­star­ka di­plo­ma­ti­je mo­gli bi, u per­spek­ti­vi, da po­či­ne dr­žav­nu ve­le­i­zda­ju. Oni su mo­gu­ći ve­le­i­zdaj­ni­ci, ali to i da­lje ne zna­či da je re­če­no ka­ko su oni sprem­ni da po­či­ne ve­le­i­zda­ju.
Slu­žbe­ni Ber­lin i Beč od­bi­ja­ju da po­tvr­de ili de­man­tu­ju ta­kav sa­dr­žaj raz­go­vo­ra iz­me­đu Mer­ke­lo­ve i Kur­ca pro­šle ne­dje­lje. O to­me se u jav­no­sti ne raz­go­va­ra, ar­gu­ment je obe stra­ne.
Frank­furt­ski list, me­đu­tim, ni­ka­ko ne spa­da u li­sto­ve ko­ji iz­mi­šlja­ju vi­je­sti. In­ter­pre­ti­ra­ju na svoj na­čin, to da, kao i svi me­di­ji u prin­ci­pu, ali za di­rekt­nu laž ta­kvog ran­ga... Tom li­stu je pre­vi­še sta­lo do vla­sti­tog ugle­da.
Za­klju­čak je za­to da se ne­što u tom smi­slu za­i­sta do­go­di­lo. Niz lo­gič­kih pre­mi­sa vo­di do sle­de­će re­al­ne si­tu­a­ci­je: nje­mač­ka kan­ce­lar­ka Mer­kel je u po­vjer­lji­vom raz­go­vo­ru ona­ko maj­čin­ski za­bri­nu­to upo­zo­ri­la mla­dog Ba­sti­ja da je tro­je nje­go­vih mi­ni­sta­ra u vi­tal­nim re­so­ri­ma mo­gu­će ne­po­u­zda­no i sprem­no na ve­le­i­zda­ju – ali da to ne mi­sli ona, ne­go „ne tre­ba da se ču­di ako to mi­sle dru­gi”.
Sle­de­ća op­tu­žba gla­si da slo­bo­da­ri uni­šta­va­ju ugled austrij­ske dr­ža­ve.
Po­če­lo je pro­šle ne­dje­lje ta­ko što su Neo­si (ma­la par­la­men­tar­na stran­ka) ot­kri­li in­ter­vju ko­ji je vi­ce­kan­ce­lar Štra­he kra­jem lje­ta dao u Ba­nja­lu­ci. Sa­dr­žaj je pro­sli­je­đen beč­kom so­ci­jal­de­mo­krat­skom li­stu „Stan­dard”, ko­ji ga je da­lje pro­ši­rio kao na­ga­znu di­plo­mat­sku mi­nu.
Štra­he se u in­ter­vjuu ču­dio za­što me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca i da­lje in­si­sti­ra na oču­va­nju Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne ka­da je ona „vje­štač­ka tvo­re­vi­na ko­ja ne funk­ci­o­ni­še”, u mul­ti­et­nič­kom smi­slu je bez le­gi­ti­mi­te­ta i kao ta­kva „bez po­zi­tiv­ne bu­duć­no­sti”, pa bi sto­ga tre­ba­lo raz­mi­šlja­ti o al­ter­na­ti­va­ma, na pri­mjer o odva­ja­nju Re­pu­bli­ke Srp­ske.
Austrij­ski me­di­ji su mi­nu­log pet­ka pre­ni­je­li iz­ja­vu Mu­a­me­ra Be­ći­ro­vi­ća, se­kre­ta­ra omla­din­ske or­ga­ni­za­ci­je Austrij­ske na­rod­ne par­ti­je, za jed­nu od 23 beč­ke op­šti­ne(!), ko­ji od vla­de zah­ti­je­va da „ko­nač­no ukro­ti slo­bo­da­re” jer oni „iz sve sna­ge uni­šta­va­ju austrij­ske spolj­no­po­li­tič­ke in­te­re­se”.
Iz kan­ce­la­ro­vog ure­da je sti­gla lju­ba­zno-iro­nič­na re­ak­ci­ja ka­ko je to ja­ko li­je­po da na­ci­o­nal­ni me­di­ji pre­no­se iz­ja­vu jed­nog op­štin­skog funk­ci­o­ne­ra omla­din­ske or­ga­ni­za­ci­je jer „to do­ka­zu­je da je omla­din­ski duh sve re­le­vant­ni­ji u Na­rod­noj par­ti­ji”.
RTS


Bez znanja, stila i odgovornosti

Osnov­ni ton li­je­ve in­te­li­gen­ci­je, u po­li­tič­kom smi­slu ar­ti­ku­li­sa­ne kroz austrij­sku So­ci­jal­de­mo­krat­sku stran­ku, je­ste sle­de­ći: ka­dro­vi­ma iz Slo­bo­dar­ske par­ti­je ne­do­sta­je zna­nja, sti­la i od­go­vor­no­sti; kao dr­žav­nič­ke oso­be, oni su is­pod za­htje­va me­đu­na­rod­ne si­tu­a­ci­je i nje­nih iza­zo­va; s nji­ma ni­kad ni­si si­gu­ran šta će re­ći, gdje će oti­ći u po­sje­tu, ili, u slu­ča­ju Jo­ha­na Gu­de­nu­sa, s kim će stu­pi­ti u brak.
Ov­dje se ne po­le­mi­še s ta­kvim sta­vo­vi­ma, sa­mo se ilu­stru­je ka­ko zvu­če ne­ki od onih ko­ji ih iz­go­va­ra­ju.
Dr Vol­fgang Pe­trič, biv­ši vi­so­ki pred­stav­nik me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce za Bo­snu i Her­ce­go­vi­nu (1999–2002), di­plo­mat­ski vo­di­telj pre­go­vo­ra u Ram­bu­jeu ko­ji su za­vr­ši­li ne­di­plo­mat­ski, u per­spek­ti­vi kr­va­vo i po­li­ti­čar ko­ji bi po­stao austrij­ski kan­ce­lar da su so­ci­jal­de­mo­kra­te po­bi­je­di­le na iz­bo­ri­ma 2002, dao je pro­šlog če­tvrt­ka ve­li­ki in­ter­vju za „Pre­se”, u ko­me sa vi­so­kih in­te­lek­tu­al­nih po­zi­ci­ja kri­ti­ku­je sa­da­šnju vla­du.
Ukrat­ko, on je su­ge­ri­sao da se Knaj­slo­va mo­ra oslo­bo­di­ti „slo­bod­nih stri­je­la­ca iz re­do­va slo­bo­da­ra”, da Gu­de­nus ni­je smio da ode u po­sje­tu Re­pu­bli­ci Srp­skoj i da kan­ce­lar Kurc mo­ra pre­sta­ti da pri­ča ka­ko je on za­tvo­rio bal­kan­sku ru­tu, „ka­da to ne bi uspje­lo bez do­go­vo­ra EU–Tur­ska”.


Boj­kot i izo­la­ci­ja

Sle­de­ći pro­blem u funk­ci­o­ni­sa­nju ko­a­li­ci­je je par­ci­jal­ni boj­kot od stra­ne Izra­e­la, što ni­je no­vo, i austrij­ske Je­vrej­ske op­šti­ne (Kul­tus­ge­me­in­de), što je ba­rem u teh­nič­kom smi­slu no­vo.
Idu­će su­bo­te (27. ja­nu­a­ra) je me­đu­na­rod­ni Dan sje­ća­nja na žr­tve Ho­lo­ka­u­sta i ši­rom Evro­pe se pri­pre­ma­ju dr­žav­ne ko­me­mo­ra­ci­je u to ime, pa ta­ko i u Austri­ji, ko­ja di­je­li ne­što kao isto­rij­ski pa­tent na taj fe­no­men evrop­skog beš­ča­šća.
Ako dr­žav­noj ko­me­mo­ra­ci­ji bu­de pri­su­stvo­vao i vi­ce­kan­ce­lar Hajnc Kri­sti­jan Štra­he, on­da će Je­vrej­ska op­šti­na boj­ko­to­va­ti ko­me­mo­ra­ci­ju, iz­ja­vio je njen pred­sed­nik Oskar Dojč.
Ka­ko je Štra­he već po­tvr­dio svo­je uče­šće na ma­ni­fe­sta­ci­ji, mo­že se oče­ki­va­ti no­vi skan­dal – ko­me­mo­ra­ci­ja za žr­tve Ho­lo­ka­u­sta uz or­ke­stri­ra­ni boj­kot pre­o­sta­lih 7.000 austrij­skih Je­vre­ja.
Na­rav­no, Štra­he bi mo­gao od­lu­či­ti da ne za­o­štra­va stva­ri, osta­ne kod ku­će i ko­me­mo­ra­ci­ju od­gle­da na te­le­vi­zi­ji, ali to je on­da u me­đu­na­rod­nom smi­slu još go­re po nje­ga. Za­mi­sli­te na­slo­ve „Štra­he ig­no­ri­sao ko­me­mo­ra­ci­ju za je­vrej­ske žr­tve”, pi­še austrij­ski „Pre­se”.
Ka­ko je ana­li­tič­no pi­sa­nje o do­ma­ćim Je­vre­ji­ma kao po­li­tič­kom fak­to­ru ta­bu i za austrij­ske i za ne­mač­ke me­di­je, „Pre­se” po­la ka­že a po­la pro­gu­ta da je je­vrej­ski boj­kot or­ke­stri­ran od stra­ne so­ci­jal­de­mo­kra­ta, da­kle pre­vas­hod­no dnev­no­po­li­tič­ki, za­to što su vo­de­ći lju­di Je­vrej­ske op­šti­ne čla­no­vi ili sim­pa­ti­ze­ri So­ci­jal­de­mo­krat­ske stran­ke.
Stvar je šta­vi­še pa­ra­dok­sal­na jer se ni­jed­na austrij­ska stran­ka ni­kad ni­je ta­ko jav­no i otvo­re­no udva­ra­la i do­dvo­ra­va­la Izra­e­lu kao slo­bo­da­ri po­sled­nje dvi­je de­ce­ni­je, čak pre­ko gra­ni­ca do­brog uku­sa. Na­vod­no je, ka­ko ja­vlja­ju do­pi­sni­ci austrij­skih me­di­ja iz Izra­e­la, izra­el­ski pre­mi­jer Ne­tan­ja­hu spre­man da uki­ne boj­kot pla­vih mi­ni­sta­ra austrij­ske vla­de, ali ga u to­me spre­ča­va­ju je­vrej­ske or­ga­ni­za­ci­je u Evro­pi.