Po­sred­nik Uje­di­nje­nih na­ci­ja u pre­go­vo­ri­ma Grč­ke i Ma­ke­do­ni­je Me­tju Ni­mic za­do­vo­ljan is­ho­dom sa­stan­ka sa še­fom grč­ke di­plo­ma­ti­je Ni­ko­som Ko­ci­ja­som.
Grč­ka že­li br­zo rje­še­nje spo­ra ko­ji već 27 go­di­na op­te­re­ću­je od­no­se dvi­je dr­ža­ve.
Pr­vi sa­sta­nak ame­rič­kog di­plo­ma­te, ko­ji još od 1999. go­di­ne po­ku­ša­va da pro­na­đe kom­pro­mi­sno rje­še­nje, je sa grč­kim mi­ni­strom spolj­nih po­slo­va Ni­ko­som Ko­ci­ja­som, a u sri­je­du pu­tu­je u Sko­plje na se­ri­ju raz­go­vo­ra sa zva­nič­ni­ci­ma ma­ke­don­ske vla­de.
Do­la­sku Me­tjua Ni­mi­ca pret­ho­di­le su po­zi­tiv­ne po­ru­ke obje stra­ne, uklju­ču­ju­ći i od­lu­ku vla­de Zo­ra­na Za­e­va da pre­i­me­nu­je aero­drom u Sko­plju i auto­put, ko­jim je Sko­plje jed­no­stra­no po­ku­ša­lo da stvo­ri po­zi­tiv­nu at­mos­fe­ru pred na­sta­vak pre­go­vo­ra.
Ko­ci­jas je sa­sta­nak opi­sao kao kon­struk­ti­van i kre­a­ti­van, na­vo­de­ći da je Ni­mi­cu ob­ja­snio stav Ati­ne, uklju­ču­ju­ći i grč­ki stav o su­šti­ni bu­du­ćeg spo­ra­zu­ma.
Šef grč­ke di­plo­ma­ti­je je, ta­ko­đe, na­veo da će se sa ma­ke­don­skim ko­le­gom, Ni­ko­lom Di­mi­tro­vim sa­sta­ti ka­da Ati­na pri­pre­mi pred­log rje­še­nja.
Od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje ka­da bi če­tvrt vi­je­ka dug spor mo­gao bi­ti ri­je­šen, Ko­ci­jas je od­go­vo­rio: „Što br­že, to bo­lje”.
Ipak, grč­ki mi­ni­star je iz­ra­zio iz­vje­sne re­ze­r­ve oko kraj­njeg is­ho­da, upo­zo­ra­va­ju­ći da bi u slu­ča­ju nus­pje­ha ove run­de ini­ci­ja­ti­ve „cio pro­ces bio vra­ćen na po­če­tak”.
Ni­mic je, pak, re­kao da je svi­ma ja­sno da je „do­šlo vri­je­me za od­lu­ke”, te da je svi­ma ja­sno „o če­mu se go­vo­ri i ko­ji su pro­ble­mi”.
Po­sred­nik UN ni­je že­lio da go­vo­ri o kon­kret­nim pred­lo­zi­ma, po­tvr­đu­ju­ći in­di­rekt­no da su ne­ki od pred­lo­ga „pro­cu­ri­li” u jav­nost.
„Ja sam po­sred­nik, a ne su­di­ja. Pred­lo­žio sam naj­bo­lja rje­še­nja mo­gu­ća u ovom tre­nut­ku”, re­kao je Ni­mic.
Ni­mic, ko­ji je na me­ti ozbilj­nih kri­ti­ka jer već dvi­je de­ce­ni­je ne uspi­je­va da po­kre­ne pro­ces sa mr­tve tač­ke je, pred do­la­zak na Bal­kan, upu­tio vla­da­ma u Ati­ni i Sko­plju če­ti­ri stra­ne dug pred­log rje­še­nja, ko­ji su iza za­tvo­re­nih vra­ta raz­ma­tra­li zva­nič­ni­ci obje dr­ža­ve.
Iako su ključ­ni po­li­ti­ča­ri, pre­mi­je­ri Za­ev i Alek­sis Ci­pras po­dr­ža­li ini­ci­ja­ti­vu da se spor ri­je­ši do lje­ta, pro­tiv­ni­ci ova­kvog na­či­na rje­ša­va­nja pro­ble­ma or­ga­ni­zo­va­li su pro­te­ste, ko­ji su u So­lu­nu pri­vu­kli de­se­ti­ne hi­lja­da lju­di, dok se u Sko­plju oku­pi­lo sve­ga ne­ko­li­ko sto­ti­na de­mon­stra­na­ta.
Uje­di­nje­ne na­ci­je već 27 go­di­na po­ku­ša­va­ju da pro­na­đu kom­pro­mi­sno rje­še­nje oko na­zi­va Ma­ke­do­ni­je. Ati­na ne pri­zna­je na­ziv „Re­pu­bli­ka Ma­ke­do­ni­ja” i tvr­di da je to ime sje­ver­ne grč­ke pro­vin­ci­je i to od an­tič­kih vre­me­na. Grč­ka je zbog to­ga blo­ki­ra­la pri­jem Ma­ke­do­ni­je u NA­TO.
Zbog spo­ra sa Grč­kom, Ma­ke­do­ni­ja je po­sli­je pro­gla­še­nja ne­za­vi­sno­sti 1991. go­di­ne, pri­mlje­na u UN pod pri­vre­me­nim na­zi­vom Biv­ša Ju­go­slo­ven­ska Re­pu­bli­ka Ma­ke­do­ni­ja.