BE­O­GRAD, ZA­GREB – Vi­še od dvi­je i po de­ce­ni­je na­kon ra­ta, od­no­si Sr­bi­je i Hr­vat­ske su, či­ni se, na naj­ni­žem ni­vou, a po­lo­vi­nom fe­bru­a­ra, to­kom su­sre­ta pred­sjed­ni­ka Alek­san­dra Vu­či­ća i Ko­lin­de Gra­bar Ki­ta­ro­vić u Za­gre­bu, na sto­lu bi se mo­glo na­ći naj­ma­nje šest otvo­re­nih pi­ta­nja iz­me­đu dvi­je dr­ža­ve.
Naj­ve­ći dio tih pi­ta­nja do­la­zi iz pro­šlo­sti, ali je nji­ho­vo rje­ša­va­nje, po­ka­za­lo se, pred­u­slov za sva­ki ko­rak na­prijed, okre­nut bu­duć­no­sti.
Pi­ta­nja ne­sta­lih
Ne­sta­li to­kom po­sled­njeg ra­ta, Sr­bi i Hr­va­ti, če­sto je po­mi­nja­na te­ma u od­no­si­ma dvi­ju dr­ža­va, a Gra­bar Ki­ta­ro­vić je u uto­rak, obra­zla­žu­ći po­ziv upu­ćen srp­skom ko­le­gi Vu­či­ću da zva­nič­no po­sje­ti Za­greb, iz­me­đu osta­log, re­kla:
„Bu­de li re­zul­tat te po­sje­te ra­svje­tlja­va­nje sud­bi­ne i jed­nog na­šeg ne­sta­log bra­ni­te­lja ili ci­vi­la, sma­tra­ću ga uspje­šnim”.
Pre­ma hr­vat­skim me­di­ji­ma, Hr­vat­ska tra­ga za 1.600 svo­jih dr­ža­vlja­na ne­sta­lih to­kom po­sled­njeg ra­ta: 930 hr­vat­ske i 670 pri­pad­ni­ka srp­ske na­ci­o­nal­no­sti.
Pred­sjed­nik Sr­bi­je, pak, tvr­di da je to­kom po­sled­njeg ra­ta vi­še ne­sta­lih Sr­ba ne­go Hr­va­ta.
On je vi­še pu­ta do sa­da re­kao i da je nje­go­va ra­ni­je na­ja­vlje­na zva­nič­na po­sje­ta Za­gre­bu ot­ka­za­na upra­vo za­to što je to­kom ina­u­gu­ra­ci­je ak­tu­el­ne pred­sjed­ni­ce hr­vat­skim no­vi­na­ri­ma „ot­krio isti­nu” da je u pro­te­klom ra­tu vi­še ne­sta­lih Sr­ba ne­go Hr­va­ta.
Gra­ni­ce iz­me­đu Sr­bi­je i Hr­vat­ske na Du­na­vu
Pi­ta­nje ko­je se če­sto po­sta­vlja je – ho­će li gra­nič­na li­ni­ja bi­ti po­vu­če­na sre­di­nom ri­je­ke Sa­ve, što je za­htjev Sr­bi­je, ili po ka­ta­star­skim knji­ga­ma, na če­mu in­si­sti­ra Hr­vat­ska.
Uko­lio ne do­đe do do­go­vo­ra, me­đu­na­rod­na ar­bi­tra­ža bi­će ne­iz­bje­žna.
Ma­nji­ne i nji­ho­va pra­va, pi­ta­nje je ko­je, či­ni se, vi­še mu­či Hr­va­te ne­go Sr­bi­ju, iako je srp­ska za­jed­ni­ca u Hr­vat­skoj u da­le­ko ne­po­volj­ni­jem po­lo­ža­ju.
Hr­vat­ska, na­i­me, in­si­sti­ra na re­ci­pro­ci­te­tu, pre­ma ko­jem bi ista pra­va ima­li Hr­va­ti u Sr­bi­ji, kao što ima­ju Sr­bi u Hr­vat­skoj.
Za­greb tra­ži dru­ga­či­ji iz­bor­ni si­stem ko­ji bi pri­pad­ni­ci­ma hr­vat­ske ma­nji­ne u Sr­bi­ji ga­ran­to­vao po­sla­nič­ke man­da­te u par­la­men­tu.
Či­nje­ni­ca je, me­đu­tim, da je po­lo­žaj srp­ske ma­nji­ne u Hr­vat­skoj da­le­ko go­ri od po­lo­ža­ja hr­vat­ske ma­nji­ne u Sr­bi­ji, s ob­zi­rom na to da im je od­u­ze­to pra­vo na upo­tre­bu je­zi­ka i pi­sma, iako im je to za­ga­ran­to­va­no Usta­vom.
Ćut­ke se, na­i­me, u Hr­vat­skoj pri­sta­je na „dik­tat” pro­tiv­ni­ka di­ja­lo­ga, ko­ji one­mo­gu­ća­va po­sta­vlja­nje ta­bli sa ći­ri­lič­nim nat­pi­si­ma na dr­žav­nim in­sti­tu­ci­ja­ma u Vu­ko­va­ru, na pri­mjer.
Po­vra­tak
iz­bje­glih Sr­ba
Pro­ces po­vrat­ka iz­bje­glih Sr­ba, go­to­vo je za­bo­ra­vljen, od­no­sno za­u­sta­vljen, a pro­mje­na­ma ne­kih za­ko­na Sr­bi­ma ko­ji su iz­bje­gli iz Hr­vat­ske pri­je­ti opa­snost da osta­nu bez svo­je imo­vi­ne.
Go­to­vo 50.000 sta­no­va u vla­sni­štvu Sr­ba je od­u­ze­to, a u mno­gim di­je­lo­vi­ma Hr­vat­ske Sr­bi­ma ni­je omo­gu­ćen po­vra­tak.
Suk­ce­si­ja, tač­ni­je po­dje­la imo­vi­ne ne­ka­da­šnje SFRJ, od is­pla­te sta­re de­vi­zne šted­nje, pre­ko pro­ble­ma mje­šo­vi­tih ba­na­ka, do po­dje­le am­ba­sa­da i re­zi­den­ci­ja.
Sr­bi­ja sma­tra da to pi­ta­nje tre­ba rje­ša­va­ti odvo­je­no od dru­štve­nih pred­u­ze­ća i sta­nar­skih pra­va, a Hr­vat­ska tu­ma­či da ni­je ri­je­še­no pi­ta­nje re­ci­pro­ci­te­ta za sti­ca­nje pra­va vla­sni­štva nad ne­kret­ni­na­ma za dr­ža­vlja­ne dru­gih dr­ža­va ko­je tre­ba ri­je­ši­ti bi­la­te­ral­nim spo­ra­zu­mom.
Te­ri­to­ri­jal­na ju­ris­dik­ci­ja je pro­blem na ko­ji Hr­vat­ska ne že­li da pri­sta­ne, iako sa dru­ge stra­ne ima mo­guć­nost su­đe­nja u od­su­stvu, što Sr­bi­ja ne ra­di.
Sr­bi­ja s jed­ne stra­ne sma­tra da pro­blem ne po­sto­ji, dok Hr­vat­ska sma­tra da se­lek­tiv­na pri­mje­na ove od­red­be hr­vat­ske gra­đa­ne sta­vlja pod udar za­ko­na.
Pi­ta­nje te­ri­to­ri­jal­ne ju­ris­dik­ci­je za Hr­va­te je pro­blem zbog ko­jeg je pret­hod­na vla­da, ka­da je pre­mi­jer bio Zo­ran Mi­la­no­vić, pri­je­ti­la da će blo­ki­ra­ti evrop­ski put Sr­bi­je ka EU.
Ima li se u vi­du bli­ža ne­što bli­ža pro­šlost, ali i bu­duć­nost, još dva pi­ta­nja za­vre­đu­ju pa­žnju.
Pri­vred­na sarad­nja,
mi­gra­ci­je i
te­ro­ri­zam...
Pri­vred­na sa­rad­nja, kao jed­no od zna­čaj­nih pi­ta­nja, ta­ko­đe, bi mo­gla bi­ti te­ma s ob­zi­rom na to da rob­na raz­mje­na dvi­ju ze­ma­lja iz go­di­ne u go­di­nu ra­ste, ali i da još uvi­jek ima pro­sto­ra za po­ve­ća­nje tog ra­sta.
Mi­gra­ci­je i te­ro­ri­zam, ta­ko­đe zna­čaj­na te­ma ko­ja bi se mo­gla na­ći na sto­lu to­kom raz­go­vo­ra naj­vi­ših zva­nič­ni­ka dvi­ju ze­ma­lja.
Iako je bal­kan­ska ru­ta zva­nič­no „za­mr­znu­ta”, sa­rad­nja Hr­vat­ske i Sr­bi­je oko mi­gra­cij­skih pi­ta­nja i bor­be pro­tiv te­ro­ri­zma ne­ma al­ter­na­ti­vu.
Ko­li­ko se če­ka na rje­ša­va­nje ne­kih od ovih pi­ta­nja ja­sno je iz po­je­di­nih, ra­ni­je do­ni­je­tih spo­ra­zu­ma.
Sr­bi­ja, Hr­vat­ska i Cr­na Go­ra su, na pri­mjer, no­vem­bra 2004. go­di­ne u Be­o­gra­du do­ni­je­le de­kla­ra­ci­ju, kao i Okvir­nu kon­ven­ci­ju za za­šti­tu na­ci­o­nal­nih ma­nji­na, usvo­je­nu od Sa­vje­ta Evro­pe, 10. no­vem­bra 1994.
U dru­goj tač­ki tog do­ku­men­ta se na­vo­di da od­mah tre­ba pri­stu­pi­ti pre­go­vo­ri­ma dr­žav­nih ko­mi­si­ja o od­re­đi­va­nju gra­nič­ne li­ni­je iz­me­đu Sr­bi­je i Hr­vat­ske, na osno­vu me­đu­na­rod­nog pra­va.
„Dvi­je dr­ža­ve ne­ma­ju ni­ka­kvih te­ri­to­ri­jal­nih za­htje­va, a u slu­ča­ju da bi­la­te­ral­ni pre­go­vo­ri u ra­zum­nom vre­me­nu ne us­pi­ju, obje dr­ža­ve su sprem­ne da svoj te­ri­to­ri­jal­ni spor iz­ne­su pred me­đu­na­rod­ne pra­vo­sud­ne in­sti­tu­ci­je”.
Tre­ća tač­ka De­kla­ra­ci­je je sa­gla­snost da su i Sr­bi­ja i Hr­vat­ska sprem­ne da ubr­za­ju pri­mje­nu Spo­ra­zu­ma o pi­ta­nji­ma suk­ce­si­je, pot­pi­sa­nog 29. ju­na 2001. go­di­ne u Be­ču, a če­tvr­ta sa­gla­snost da je po­tra­ga za ne­sta­lim li­ci­ma pri­o­ri­tet­no hu­ma­ni­tar­no pi­ta­nje i da će ulo­ži­ti is­kre­ne i mak­si­mal­ne na­po­re u tra­že­nju ne­sta­lih.
U na­stav­ku de­kla­ra­ci­je se na­vo­di da su obje dr­ža­ve svje­sne no­vih iza­zo­va pred Evro­pom i svi­je­tom, po­seb­no me­đu­na­rod­nog te­ro­ri­zma i svjet­ske mi­grant­ske i iz­bje­glič­ke kri­ze kao i da su sprem­ne da ak­tiv­no i ko­or­di­ni­ra­no dje­lu­ju u bor­bi pro­tiv te­ro­ri­zma i iz­bje­glič­ke kri­ze.
„Obje dr­ža­ve su sprem­ne da ak­tiv­no uče­stvu­ju u za­jed­nič­kim raz­voj­nim i pre­ko­gra­nič­nim pro­jek­ti­ma EU”, na­vo­di se na kra­ju de­kla­ra­ci­je.