Eto nji­ma nji­ho­ve čir­gi­li­ce, ali ne­ka osta­ve na­ma pi­smo Sve­tog Sa­ve, Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog, Sve­tog ču­do­tvor­ca Pe­tra Pe­tro­vi­ća Nje­go­ša i azbu­ku Vu­ka Ka­ra­dži­ća, po­ru­čio je mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je si­noć sa Sve­to­sav­ske aka­de­mi­je, odr­ža­ne u pre­pu­noj dvo­ra­ni Park u Her­ceg No­vom. On je oci­je­nio da svo­ju kul­tu­ru, azbu­ku i pi­smo po­sle ne­ko­li­ko vje­ko­va mo­gu stva­ra­ti sa­mo si­ro­va, neo­bli­ko­va­na, ne­kul­tur­na ple­me­na.
– Ako se ja­vi ne­ko ple­me u Afri­ci pa ne­ka stva­ra, ali bi­ti Bu­šma­nin u ze­mlji Sve­tog Sa­ve, Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog, i po­sle to­li­ko vje­ko­va ob­li­ko­va­nja svog du­hov­nog, kul­tur­nog i isto­rij­skog bi­ća za­po­či­nja­ti ne­što iz po­čet­ka, to je već ne­ka dru­ga pri­ča. U ovom na­ro­du, pa čak ako se zo­ve i cr­no­gor­ski, ne­ma ni­jed­nog to­po­ni­ma ko­ji ni­je za­pe­ča­ćen ime­nom Sve­tog Sa­ve. Ako to iz­bri­šeš on­da si iz­bri­sao i taj na­rod. Ho­će­mo sa­da u Evro­pu. Gdje smo do sa­da bi­li? U Tun­gu­zi­ji? Kao da ni­je­smo mi Bal­kan­ci da­li ime toj Evro­pi. Tu je Hum. Tu je he­len­ski na­rod. Na­ši du­hov­ni ro­di­te­lji. Otac Sve­ti Sa­va. Sve je to iz­ra­slo na je­ru­sa­lim­skom, ca­ri­grad­skom i sve­to­sav­skom pro­sto­ru. Sa­da ho­će­mo da ide­mo u za­jed­ni­cu evrop­skih na­ro­da. Sve je to li­je­po, ali ovi mla­di Cr­no­gor­ci htje­li bi da ih tu­đa pu­ška bra­ni, a tu­đa tor­bi­ca hra­ni. Bo­jim se da se ti­me od­ri­če­te nas sta­rih, pra­vih Cr­no­go­ra­ca, onih ko­ji su zna­li da nas ni­šta ne mo­že od­bra­ni­ti no na­ša pu­ška i ne­ma hlje­ba od tu­đi­na ako sam ne za­ra­diš i nji­me na­hra­niš svo­ju dje­cu. To je na­uk Sve­tog Sa­ve, to je na­uk Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog, to je na­uk ko­ji smo mi pri­mi­li od vre­me­na Ći­ri­la i Me­to­di­ja – re­kao je mi­tro­po­lit u be­sje­di.
On je ka­zao da u Cr­noj Go­ri i Sr­bi­ji, na­ža­lost, pre­o­vla­da­va la­ti­nič­no pi­smo, ko­je je pe­čat za­pad­nog na­ro­da, što je za po­što­va­nje, ali „ni­je za po­što­va­nje da mi ko­ji smo ob­li­ko­va­li ći­ri­lič­nim pi­smom da ka­že­mo da to ni­je­smo mi”.
– Sve­tog Sa­vu na­zi­va­ju oku­pa­to­rom. Pi­še­mo i dru­gim pi­smom, po­če­li smo da is­po­vi­je­da­mo ne­ke dru­ge vje­re. Ni­je ču­do da se stva­ra i dru­ga na­ci­ja, je­zik, vje­ra i cr­kva. Na­ši po­li­ti­ča­ri, ku­mro­vač­ki đa­ci, ma­lo im je bi­lo sve, već i cr­kvu stva­ra­ju. Zna­ju da je bez cr­kve sve što ra­de po­vr­šno, ne­si­gur­no i ne­sta­bil­no. Cr­kva se ne stva­ra na tr­go­vi­ma i u la­bo­ra­to­ri­ja­ma. Cr­kva se stvo­ri­la gol­go­tom, ras­pe­ćem. Ona se ču­va i odr­ža­va kroz vje­ko­ve u taj ži­vot ko­ji je za nas pro­bu­dio Sve­ti Sa­va. Pri­rod­no je da se ukla­pa­mo u evrop­ske to­ko­ve, ali to ne tre­ba da ra­di­mo kao pro­sja­ci i ne­ko ple­me ko­je se tek sa­da ja­vlja u isto­ri­ji – ka­zao je iz­me­đu osta­log Am­fi­lo­hi­je.
Iz ma­na­sti­ra Sa­vi­na ju­če je tra­di­ci­o­nal­no iz­ni­jet krst Sve­tog Sa­ve ko­ji se vje­ko­vi­ma ču­va u ri­zni­ci. Po­sli­je bla­go­si­lja­nja, krst je pre­ne­sen u li­ti­ju do cr­kve Sve­tog Sa­ve u Sa­vin­skoj Du­bra­vi gdje je slu­že­na Sve­ta li­tur­gi­ja.
Tra­di­ci­o­nal­no, u Bi­je­lom Po­lju je Sve­to­sav­ska aka­de­mi­ja or­ga­ni­zo­va­na u Sport­skoj sa­li „Ni­ko­ljac”, a sla­vlje je oku­pi­lo ne­ko­li­ko hi­lja­da vjer­ni­ka. Epi­skop bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je po­zdra­vio je sve go­ste, po­seb­no am­ba­sa­do­ra Ru­si­je u Cr­noj Go­ri An­dre­ja Ne­ste­ren­ka.
– Dra­go nam je da ve­če­ras vi­di ko­li­ko vo­li­mo Ru­si­ju i ču­je da sve­to­sav­ski na­rod, na­rod Sve­tog Va­si­li­ja u Cr­noj Go­ri ni­ka­da ne­će po­dr­ža­ti sank­ci­je Ru­si­ji, ni­ti će sta­ti na stra­nu ru­skih ne­pri­ja­te­lja – ka­zao je epi­skop Jo­a­ni­ki­je.
On je po­zdra­vio i pred­sjed­ni­ka op­šti­ne Bi­je­lo Po­lje Alek­san­dra Žu­ri­ća, kao i dra­gog go­sta, Bje­lo­polj­ca, da­nas pred­sjed­ni­ka op­šti­ne Ma­li Iđoš Mar­ka Rov­ča­ni­na, i pred­sjed­ni­ka op­šti­ne i Skup­šti­ne Be­ra­ne Dra­go­sla­va Šće­ki­ća i Go­ra­na Ki­ko­vi­ća, kao i sve­šten­stvo i vjer­nu bra­ću i se­stre.
– Da naš ne­be­ski za­stup­nik Sve­ti Sa­va bla­go­slo­vi va­še do­mo­ve i po­ro­di­ce i cio naš sve­to­sav­ki rod. Amin, bo­že, daj – ka­zao je epi­skop Jo­a­ni­ki­je.
Na sve­ča­no­sti je pro­či­tan i te­le­gram ko­ji je upu­tio pred­sjed­nik Sr­bi­je To­mi­slav Ni­ko­lić, a rek­tor ce­tinj­ske Bo­go­slo­vi­je pro­to­je­rej-sta­vro­for Goj­ko Pe­ro­vić, pre­nio je Bje­lo­polj­ci­ma po­zdra­ve mi­tro­po­li­ta Am­fi­lo­hi­ja. On je u be­sje­di pod­sje­tio da je mo­šti Sve­to­ga Sa­ve spa­lio Si­nan pa­ša kra­jem 16. vi­je­ka na Vra­ča­ru.
– Bio je to ne­rav­no­pra­van su­kob. Ne za­to što se voj­sko­vo­đa oko­mio na mo­šti ko­je sto­je u ći­vo­tu, već za­to što se pro­la­zna ljud­ska si­la i srdž­ba ustre­mi­la na vje­či­tu isti­nu. Ustre­mi­la se na bož­je­ga čo­vje­ka. Spa­lje­ne su mo­šti Sa­vi­ne sa­mo za­to što su srp­ski usta­ni­ci na svo­jim pu­ška­ma no­si­li lik nje­gov. Kad su spa­lje­ne mo­šti, a Mi­le­še­va osta­la pra­zna, iz­gle­da­lo je da na­rod vi­še ne­ma pa­sti­ra. Ipak, ta­da se u Po­po­vom po­lju u Her­ce­go­vi­ni ro­dio Sve­ti Va­si­li­je Ostro­ški. Za­pi­sa­na su dva pre­da­nja, po ko­ji­ma je Sve­ti Sa­va bio kum na kr­šte­nju Sve­tog Va­si­li­ja Ostro­škog, a dru­ga ka­ko je maj­ci Sve­tog Va­si­li­ja Sve­ti Sa­va ka­zao da će od nje iza­ći či­sto i pre­či­sto ti­je­lo. Ka­sni­je je ta dje­voj­ka po­sta­la maj­ka Sve­tog Va­si­li­ja – be­sje­dio je Pe­ro­vić, do­da­ju­ći da su Sve­ti Sa­va i Sve­ti Va­si­li­je Ostro­ški bra­ća i dje­lat­ni­ci na istom po­slu.Z.Š. - M.N.


Sla­vi­li sa mi­tro­po­li­tom

Mje­šta­ni Mje­sne za­jed­ni­ce Sa­vi­na tra­di­ci­o­nal­no su pro­sla­vi­li dan Sve­tog Sa­ve, a sla­vi je pri­su­stvo­vao mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je, kao i pred­sjed­nik No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je An­dri­ja Man­dić, pot­pred­sjed­nik te stran­ke Mi­lu­tin Đu­ka­no­vić i is­tak­nu­ti član SNP-a Alek­sa Be­čić. Ka­ko je za „Dan” ka­zao član Mje­sne za­jed­ni­ce Sa­vi­na i je­dan od do­ma­ći­na sla­ve Mar­ko Ba­to Ca­re­vić, Sa­vin­dan je dan ko­ji oku­plja mje­šta­ne i ta­da se skla­pa­ju broj­na kum­stva, pri­ja­telj­stva, ali i lju­ba­vi.
– Sa­vin­dan je sa­bor­na sla­va na­ših pet se­la u Mje­snoj za­jed­ni­ci Sa­vi­na i ju­če tra­di­ci­o­nal­no smo se oku­pi­li na Sa­vi­noj gla­vi­ci gdje je ne­kad bi­la na­ša ško­la, a tu je cr­kva Sve­tog Sa­ve ko­ja je mje­sto oku­plja­nja kroz vje­ko­ve. Sa na­ma na sla­vi bio je i naš mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je, a sla­va ni­ka­da ni­je ista sa mi­tro­po­li­tom i bez nje­ga. Tu su uvi­jek sa na­ma na­ša bra­ća i pri­ja­te­lji, lju­di do­bre vo­lje iz ci­je­le Bo­ke i Cr­ne Go­re – ka­zao je Ca­re­vić.
M.S.


Bu­di­te s na­ro­dom

Po­vo­dom sa­op­šte­nja Gru­pe bi­ra­ča ob­ja­vlje­nog u ju­če­ra­šnjem iz­da­nju „Da­na” pod na­slo­vom „Vuk­sa­no­vi­će­va po­ka­za­la šta mi­sli o vjer­ni­ci­ma SPC“ u ko­jem su iz te po­li­tič­ke gru­pa­ci­je kri­ti­ko­va­li što pred­sjed­ni­ca op­šti­ne Ko­la­šin Želj­ka Vu­ka­sa­no­vić ni­je pri­su­stvo­va­la Sve­to­sav­skoj aka­de­mi­ji, iz ko­la­šin­skog DF-a i SNP-a po­ru­či­li su im da pre­sta­nu da bu­du du­še­bri­žni­ci. Oni su ka­za­li da sa­da rje­ša­va­ju pro­ble­me ko­je je za so­bom osta­vi­la pret­hod­na vlast na če­lu sa Gru­pom bi­ra­ča, ko­jom će se ba­vi­ti nad­le­žni or­ga­ni.
– Po­što pred­stav­ni­ci Gru­pe bi­ra­ča ni­je­su pri­su­stvo­va­li Sve­to­sav­skoj, po­zi­va­mo ih da idu­će go­di­ne bu­du sa na­ro­dom, iako zna­mo da im tu ni­je mje­sto zna­ju­ći da su taj isti na­rod za­du­ži­li i osi­ro­ma­ši­li za na­red­nih ne­ko­li­ko go­di­na – na­vo­de iz DF-a i SNP-a.J.Š.


Po­čast du­hov­nom vo­đi

Sve­ča­nom aka­de­mi­jom, odr­ža­noj u sa­li Do­ma kul­tu­re, prek­si­noć je u or­ga­ni­za­ci­ji Epar­hi­je bu­di­mljan­sko-nik­šić­ke i Cr­kve­ne op­šti­ne An­dri­je­vi­ca obi­lje­žen Sa­vin­dan. To­kom pri­god­nog ce­re­mo­ni­ja­la, vjer­ni­ci sa pro­sto­ra Va­so­je­vi­ća za­jed­no su ot­pje­va­li him­nu Sve­tom Sa­vi, do­ka­zu­ju­ći i ovo­ga pu­ta da čvr­sto sli­je­de dav­no ute­me­lje­ni put sve­to­sa­vlja i slav­ne i bla­go­rod­ne lo­ze Ne­ma­nji­ća. Bla­go­slo­ve­ći skup, epi­skop bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je ka­zao je da je Sve­ti Sa­va do svog po­sled­njeg iz­di­sa­ja išao Hri­sto­vim pu­tem, osta­vlja­ju­ći za so­bom dje­lo od da­le­ko­se­žnog zna­ča­ja za ci­je­li srp­ski rod.
– Sve­ti Sa­va je uči­nio pu­no ne sa­mo za na­šu pro­šlost ne­go i za sa­da­šnjost i za na­šu bu­duć­nost. On je svo­jom mu­dro­šću do­ka­zao da je naš du­hov­ni vo­đa i sa­vre­me­nik, ko­ji ide is­pred nas. Zna se da je Sve­ti Sa­va imao zna­čaj­nu ulo­gu u ži­vo­tu sred­njo­vje­kov­ne ne­ma­njić­ke dr­ža­ve. Me­đu­tim, dr­ža­ve su u ovom svi­je­tu pro­la­zne ka­te­go­ri­je i one ne pred­sta­vlja­ju sve. Za­to smo se mi uvi­jek ve­zi­va­li ne sa­mo za ze­malj­sku ne­go i za ne­be­sku otadž­bi­nu. To je ne­be­ski Je­ru­sa­lim ko­ji se naj­bo­lje ogle­da u du­hu Sve­tog Sa­ve – ka­zao je Jo­a­ni­ki­je.
On je na­gla­sio da se Sve­ti Sa­va na od­re­đe­ni na­čin vra­tio svom na­ro­du iz ne­be­skog i du­hov­nog car­stva. Na­veo je da je u sve­mu to­me naj­zna­čaj­ni­je to što je Sve­ti Sa­va uči­nio na pla­nu du­hov­no­sti i kul­tu­re.
– Traj­ni­je stva­ri od dr­ža­ve su du­hov­nost i kul­tu­ra, one nam, za­pra­vo, či­ne dr­ža­vu. Ono što je Sve­ti Sa­va ra­dio na pla­nu du­hov­no­sti i kul­tu­re nad­ži­vje­lo je ne­ma­njić­ku Sr­bi­ju, ali to nam je da­lo sna­ge i u to­ku du­gog i te­škog rop­stva pod Tur­ci­ma da naš duh ne po­klek­ne, da na­ša vje­ra ne po­su­sta­ne, da ne utih­ne stva­ra­lač­ki za­mah srp­skog ge­ni­ja. Jer smo mi na­rod ko­ji je i u vri­je­me rop­stva stva­rao bri­li­jant­nu i sjaj­nu kul­tu­ru. Na taj na­čin smo sli­je­di­li sve­to­sa­vlje ko­je pred­sta­vlja spoj du­hov­no­sti, obra­zo­va­nja i kul­tu­re – po­ru­čio je Jo­a­ni­ki­je.
U pro­gra­mu, ko­jeg je vo­di­la Ta­ma­ra Alek­sić, uče­stvo­va­li su Et­no-gru­pa „Iva“ iz Do­bo­ja, Cr­kve­ni hor „Sve­ti Ni­ko­la“ iz Bi­je­log Po­lja, na­rod­ni gu­slar Zo­ran Đe­kić i re­ci­ta­tor Mi­ha­i­lo La­ki­će­vić.D.J.


Čvr­sta ve­za sa sve­ti­te­ljem

U or­ga­ni­za­ci­ji Srp­skog pje­vač­kog dru­štva „Brat­stvo“ i Srp­skog kul­tur­nog cen­tra „Pa­tri­jarh Var­na­va“, a po bla­go­slo­vu epi­sko­pa mi­le­šev­skog Fi­la­re­ta, si­noć je u ne­ka­da­šnjem plje­valj­skom Do­mu voj­ske odr­ža­na Sve­to­sav­ska aka­de­mi­ja. Sve­to­sav­sku be­sje­du go­vo­rio je Bu­do Si­mo­no­vić, ko­ji je is­ta­kao da je Sve­ti Sa­va ute­me­lji­vač sa­mo­stal­ne Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve, ujed­no naj­ve­ći srp­ski sve­ti­telj, naj­ve­ći na­ci­o­nal­ni bo­rac i na­rod­ni uči­telj. On je pod­sje­tio da je plje­valj­ski kraj čvr­sto ve­zan za Sve­to­sav­sku tra­di­ci­ju i da ni­je ču­do što Plje­vlja­ci to­li­ko po­štu­ju naj­ve­ćeg srp­skog sve­ti­te­lja. Sa­ma sa­la ne­ka­da­šnjeg Do­ma voj­ske bi­la je pre­ti­je­sna da pri­mi sve za­in­te­re­so­va­ne za po­me­nu­ti pro­gram.
U cr­kvi Sve­te Pet­ke u Plje­vlji­ma, ta­ko­đe je pri­re­đen bo­gat kul­tur­ni pro­gram u okvi­ru Sve­to­sav­ske aka­de­mi­je ko­ju tra­di­ci­o­nal­no or­ga­ni­zu­ju i re­a­li­zu­ju dje­ca iz ško­le vje­ro­na­u­ke.B. Je.


Da se raš­či­sti za ko­mu­ni­stič­kim re­ži­mom

Tra­di­ci­o­nal­no Sve­to­sav­sko ve­če i ove go­di­ne je or­ga­ni­zo­vao Op­štin­ski od­bor No­ve u Nik­ši­ću, a nji­ho­vo oku­plja­nje bla­go­slo­vio je pro­to­je­rej sta­vro­for Dra­gan Kru­šić. Pro­sla­vlja­njem pr­vog srp­skog arhi­e­pi­sko­pa i pro­sve­ti­te­lja, Sve­to­sav­ci ši­rom va­se­lje­ne, re­kao je pred­sjed­nik No­ve An­dri­ja Man­dić, po­ka­zu­ju svo­ju vi­tal­nost, sna­gu i iz­dr­žlji­vost ali i vjer­nost svo­joj tra­di­ci­ji i isto­ri­ji.
– Ra­ču­na­mo i vje­ru­je­mo da će i dru­gi u Cr­noj Go­ri, ne sa­mo po­li­tič­ki pred­stav­ni­ci srp­skog na­ro­da ne­go i oni ko­ji ne pri­pa­da­ju srp­skom na­ro­du, že­lje­ti da do­đe do neo­p­hod­nih pro­mje­na. Mi smo pr­vi kao stran­ka, a na­kon to­ga i kao po­li­tič­ki sa­vez De­mo­krat­ski front, iza­šli sa ide­jom pre­la­zne vla­de. Iza­šli smo sa ide­jom Vla­de u ko­joj bi se na­la­zi­li svi ka­ko bi se bar jed­nom u Cr­noj Go­ri za­u­sta­vi­la iz­bor­na kra­đa, iz­bor­na pre­va­ra i da Cr­na Go­ra raš­či­sti sa ko­mu­ni­stič­kim na­sle­đem i da i mi, kao i dru­ge biv­še ko­mu­ni­stič­ke dr­ža­ve, na­po­kon kre­ne­mo pu­tem slo­bo­de, de­mo­kra­ti­je pu­tem vo­lje ve­ći­ne, po­ru­čio je Man­dić iz Nik­ši­ća.
B.B.