Ko­so­vo je bi­lo i osta­će hri­šćan­ska ze­mlja, ali je da­nas na ras­pe­ću. Na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji sa­da se stva­ra islam­ska ze­mlja, iz­ja­vio je mi­tro­polit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je na li­tur­gi­ji i slu­že­nju pa­ra­sto­sa žr­tva­ma ge­no­ci­da nad Jer­me­ni­ma. U ma­na­sti­ru Sve­tog ar­han­ge­la Mi­ha­i­la na ti­vat­skoj Pre­vla­ci, gdje je i slu­že­na li­tur­gi­ja, mi­tro­po­lit je is­ta­kao da jer­men­ski i srp­ski na­rod di­je­le isto­ri­ju ve­li­kih stra­da­nja u oto­man­skom rop­stvu.
– Isto ras­pe­će ko­je je no­sio i srp­ski na­rod kroz vje­ko­ve no­si i jer­men­ski na­rod kroz isto­ri­ju. Od Ara­ra­ta do Ko­so­va vi­di se ve­li­ki ras­pe­ti Hri­stos, a isto­vre­me­no na sve če­ti­ri stra­ne svi­je­ta si­ja svje­tlost Hri­sto­vog vas­kr­snu­ća. Sud Bo­ži­ji i prav­da Bož­ja svje­do­če i da­nas o tom ve­li­kom stra­da­nju jer­men­skog na­ro­da. Me­đu­tim, isto­vre­me­no svje­do­če i da će iz mu­če­nič­ke kr­vi stra­da­lih hri­šća­na Jer­me­na po­nov­no vas­kr­snu­ti, u svoj pu­no­ći svo­joj, drev­na hri­šćan­ska ze­mlja Jer­me­ni­ja i da će Ara­rat po­sta­ti po­nov­o mje­sto na ko­jem se svje­do­či spa­se­nje ro­da ljud­sko­ga. Krv mu­če­ni­ka je sje­me za no­ve hri­šća­ne – po­sli­je ras­pe­ća do­la­zi vas­kr­se­nje – po­ru­čio je Am­fi­lo­hi­je.
Sto­go­di­šnji­cu ge­no­ci­da nad jer­men­skim na­ro­dom, ko­ji se do­go­dio 1915. go­di­ne u Osman­skom car­stvu, obi­lje­žio je ju­če Sa­vez Jer­me­na u Cr­noj Go­ri. Tom pri­li­kom u ma­na­sti­ru Mi­holj­ska Pre­vla­ka slu­že­na je ar­hi­je­rej­ska li­tur­gi­ja, odr­žan je po­men žr­tva­ma i or­ga­ni­zo­va­na je iz­lo­žba fo­to­gra­fi­ja „Pri­je 100 go­di­na – Jer­men­ska gol­go­ta”.
U pri­su­stvu epi­sko­pa Jer­men­ske cr­kve za Bal­kan Ta­te­va Ako­bi­ja­na, am­ba­sa­do­ra Jer­me­ni­je iz Ru­mu­ni­je ko­ji je ne­re­zi­dent­ni di­plo­mat­ski pred­stav­nik za Cr­nu Go­ru Ha­mle­ta Ga­spa­ri­ja­na, ru­skog am­ba­sa­do­ra An­dre­ja Ne­ste­ren­ka, pred­stav­ni­ka jer­men­skih or­ga­ni­za­ci­ja i po­ro­di­ca Jer­me­na ko­ji ži­ve u Cr­noj Go­ri li­tur­gi­ju i pa­ra­stos slu­žio je mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je.
– Da­nas ov­dje vr­ši­mo po­men Jer­me­ni­ma – hri­šća­ni­ma mu­če­nič­ki po­stra­da­lim od bez­bo­znič­ke ru­ke agar­jan­ske 1915. go­di­ne, kao i onim Jer­me­ni­ma što su stra­da­li kra­jem 19. vi­je­ka. Vjer­nost jer­men­skog na­ro­da kroz vje­ko­ve Hri­stu ras­pe­to­me i vas­kr­slo­me do­šla je do svo­ga vr­hun­ca upra­vo 1915. go­di­ne za vri­je­me stra­šnog ge­no­ci­da ko­ji je iz­vr­šen nad hri­šćan­skim jer­men­skim na­ro­dom u oto­man­skoj im­pe­ri­ji – is­ta­kao je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je. Mi­tro­po­lit je na­gla­sio da je sva­ki če­tvr­ti Sr­bin i Cr­no­go­rac u Pr­vom svjet­skom ra­tu po­stra­dao i po­gi­nuo od oku­pa­to­ra.
Po­vu­kao je pa­ra­le­lu iz­me­đu sud­bi­ne Ko­so­va i sve­te jer­men­ske pla­ni­ne Ara­rat kon­sta­tu­ju­ći da su da­nas ugro­že­ne hri­šćan­ske za­jed­ni­ce na pro­sto­ru Bli­skog is­to­ka, ju­žnog Kav­ka­za i sje­ver­ne Afri­ke.
Po­sli­je vjer­ske slu­žbe u por­ti ma­na­sti­ra Sve­tog ar­han­ge­la Mi­ha­i­la otvo­re­na je iz­lo­žba do­ku­men­tar­nih fo­to­gra­fi­ja pod na­zi­vom „Pri­je 100 go­di­na – „Jer­men­ska gol­go­ta”.Ž.K.


Vas­kr­sli iz pe­pe­la

Za­hva­lju­ju­ći Mi­tro­po­li­ji cr­no­gor­sko-pri­mor­skoj, jer­men­ski epi­skop Ta­tev Ako­bi­jan na­gla­sio je da da­nas ci­je­li svi­jet obi­lje­ža­va 100. go­di­šnji­cu od ma­sov­nog stra­da­nja nje­go­vih su­na­rod­ni­ka.
– Pre­ko 1,5 mi­li­o­na po­gi­nu­lih su ka­no­ni­zo­va­ni 23. apri­la ove go­di­ne i da­nas smo sreć­ni da se oni na ne­bu mo­le za nas i svje­do­če o mi­ru, prav­di i lju­ba­vi – re­kao je jer­men­ski epi­skop.
Pre­ma ri­je­či­ma am­ba­sa­do­ra Ha­mle­ta Ga­spa­ri­ja­na, ge­no­cid nad Jer­me­ni­ma je je­dan od naj­cr­njih da­na u isto­ri­ji hri­šćan­skog naroda.
– Na­rod ko­ji je 3.000 go­di­na ži­vio na tim pro­sto­ri­ma bio je uni­šten i prog­nan iz svo­je ze­mlje. Ču­dom smo se uspje­li spa­si­ti od tog smrt­nog uda­ra i kao pti­ca fe­niks vas­kr­sli smo iz pe­pe­la. Me­đu­tim, ta ve­li­ka tra­u­ma za­u­vi­jek je osta­la u na­šim sr­ci­ma. Jer­me­ni sa­da če­ka­ju da uz po­moć ci­je­log čo­vje­čan­stva iz­li­je­če tu ra­nu. Ne­mo­gu­će je taj do­ga­đaj iz­bri­sa­ti iz na­ših sje­ća­nja, ali mi ho­će­mo da ide­mo na­pri­jed. Da bi­smo to ura­dli, sprem­ni smo da raz­go­va­ra­mo sa po­tom­ci­ma Tu­ra­ka ko­ji su po­či­ni­li taj zlo­čin. Sto­ti­nu go­di­na je pro­šlo i oni ko­ji su ubi­ja­li 1915. go­di­ne vi­še ni­je­su me­đu ži­vi­ma i kri­vi­ca oče­va ne­ma ni­ka­kve ve­ze sa nji­ho­vim si­no­vi­ma – re­kao je am­ba­sa­dor Ga­spa­ri­jan.