Ro­mi ši­rom Cr­ne Go­re ju­če su pro­sla­vi­li Đur­đev­dan ili ka­ko ga dru­ga­či­je mno­gi od njih na­zi­va­ju – Her­de­lez, po mu­sli­man­skom sve­cu Hi­dir Ele­zu. Iako su im nov­ča­ni­ci uglav­nom pra­zni, Ro­mi u iz­bje­glič­kom na­se­lju na Ko­ni­ku po­tru­di­li su se da za sla­vlje obez­bi­je­de hra­nu, pi­će i mu­zi­ku i u sve­čar­skoj at­mos­fe­ri za­bo­ra­ve na ne­vo­lje ko­je ih pra­te to­kom ci­je­le go­di­ne. Mno­gi od onih ko­ji su ju­če se­bi pri­u­šti­li jag­nje na ra­žnju, za­du­ži­li se se, a o du­gu će raz­mi­šlja­ti ka­sni­je... Uz zvu­ke tra­di­co­nal­ne rom­ske pje­sme sla­vi­li su do ka­sno u noć.
Ipak, bi­lo je i onih ko­ji tvr­de da su zbog ne­ma­šti­ne odav­no pre­sta­li da obi­lje­ža­va­ju ovaj pra­znik.
Ra­miz Kra­si­ći iro­nič­no se za­hva­lio Vla­di Cr­ne Go­re što im je omo­gu­ći­la do­sto­jan­stve­ne uslo­ve ži­vo­ta.
– Hva­la Mi­lu Đu­ka­no­vi­ću i osta­li­ma što nas dr­že ov­dje. Uži­va­mo jer ne­ma­mo šta da je­de­mo i šta da ko­pa­mo po kan­ta­ma, ali mo­ra­mo da sla­vi­mo Đur­đev­dan. Sve šta smo dje­ci da­nas obez­bi­je­di­li da je­du za­ra­di­li smo ko­pa­ju­ći po kan­ta­ma za sme­će, ali za njih nam ni­šta ni­je te­ško. Dje­ca su na­še naj­ve­će bo­gat­stvo – po­ru­čio je Kra­sni­ći u iz­ja­vi za „Dan”.
Nje­gov kom­ši­ja Ra­ma­dan Kur­te­ši pri­ča da je to­kom go­di­ne ra­dio i odva­jao euro po euro da bi imao do­stoj­nu tr­pe­zu za Đur­đev­dan.
– Go­di­nu da­na smo se mu­či­li, pre­bi­ra­li po kan­ta­ma za sme­će, ali Đur­đev­dan mo­ra­mo li­je­po da do­če­ka­mo. Mu­či­mo se ka­ko bi­smo dje­ci obez­bi­je­di­li da što ljep­še pro­sla­ve Đur­đev­dan i da ih na­u­či­mo obi­ča­ji­ma ka­ko bi na­sta­vi­li tra­di­ci­ju. Mi sta­ri ni­je­smo to­li­ko va­žni. Naj­va­žni­ja su dje­ca, a na na­ma je da uči­ni­mo sve ka­ko ne bi bi­la glad­na – is­ta­kao je Kur­te­ši.
Ali­ja Ra­ma is­ti­če da svi do­bro zna­ju ka­ko Ro­mi ži­ve, ali se ni­ko ne in­te­re­su­je da im po­mog­ne.
– Ne­ma­mo ni­ka­kvih pri­ma­nja ni­ti so­ci­jal­nu po­moć, a ne mo­že­mo ni da se za­po­sli­mo. To­kom go­di­ne smo pre­bi­ra­li po kan­ta­ma za sme­će da bi­smo se pre­hra­ni­li, a sit­nu za­ra­du smo šte­dje­li za Đur­đev­dan. Da ba­rem je­dan dan ži­vi­mo kao nor­ma­lan svi­jet. Ni­je nam la­ko i sa­mi vi­di­te u ka­kvim uslo­vi­ma ži­vi­mo, ali se na­da­mo da će bi­ti bo­lje za ne­ko­li­ko mje­se­ci ka­da se za­vr­še sta­no­vi ko­je su nam obe­ća­li. Na­dam se da će­mo do­če­ka­ti da ko­nač­no ži­vi­mo u ku­ći jer smo bo­ra­ve­ći u ba­ra­ka­ma za­bo­ra­vi­li ka­ko to iz­gle­da – na­vo­di Ra­ma.
On do­da­je da ima sed­mo­ro dje­ce i 15 unu­ča­di za ko­je je obez­bi­je­dio do­volj­no hra­ne i pi­ća da pro­sla­ve Đur­đev­dan.
– Za sju­tra će­mo vi­dje­ti ka­ko će­mo – ka­že Ra­ma.
Na pi­ta­nja o tra­di­ci­o­nal­noj pro­sla­vi Đur­đev­da­na, na­ši sa­go­vor­ni­ci od­go­va­ra­ju da po­štu­ju obi­ča­je. Ka­žu da su sla­vlje za­po­če­li ku­pa­njem u ri­je­ci, u ra­nu zo­ru, jer, ka­ko ob­ja­šnja­va­ju, ta­ko „pe­ru svu lo­šu sre­ću sa se­be”.
– Sla­vi­mo ka­ko obi­ča­ji na­la­žu, ra­dom sam uspio da sku­pim pa­re za sve šta je po­treb­no. Za­kla­li smo jag­nje i da­nas smo svi za­do­volj­ni. Ali kad pro­đe Đur­đev­dan, sve se vra­ća na sta­ro. Te­ško ži­vi­mo, ko ima sre­će us­pi­je da se za­po­sli kao fi­zič­ki rad­nik, a ko ne­ma pre­bi­ra po kan­ta­ma ka­ko bi pre­hra­nio po­ro­di­cu. Hva­la Bo­gu mo­je osmo­ro dje­ce je zdra­vo i ima­ju šta da je­du... Ipak, naj­ve­ća že­lja mi je da ži­ve bo­lje od me­ne – po­ru­ču­je Isem Ba­nju­ši.
Nje­gov kom­špi­ja Te­fik Be­ri­ša ka­že da je za­po­slen i da za­hva­lju­ju­ći stal­nim pri­ho­di­ma mo­že se­bi pri­u­šti­ti sla­vlje. Po­ja­šnja­va da ipak skrom­ni­je sla­ve jer je ve­li­ka ne­ma­šti­na, ali on po­štu­je tra­di­ci­ju.
– Ne­ki su čak i pre­sta­li da sla­ve. Ne­ma se – uz uz­dah ka­že Be­ri­ša.
Ro­me na Ko­ni­ku ju­če su ob­i­šli pred­stav­ni­ci Rom­skog obra­zov­nog fon­da.
– Do­šli smo da­nas da im če­sti­ta­mo i da sa nji­ma pro­sla­vi­mo Đur­đev­dan. Mi ra­di­mo pro­gram in­te­gra­ci­je i od pro­šle go­di­ne upi­su­je­mo pr­va­ke u jed­nu od šest in­te­gri­sa­nih ško­la. Ma­li­ša­ni ko­ji pri­spi­ju za upis, upi­su­ju se u jed­nu od šest ško­la uz po­dr­šku Mi­ni­star­stva obra­zo­va­nja i rom­skih i egip­ćan­skih me­di­ja­to­ra iz ove za­jed­ni­ce – iz­ja­vi­la je Dra­ga­na Ra­do­man iz Rom­skog obra­zov­nog cen­tra.
S.R.R. – M.S.


Obi­ča­ji se raz­li­ku­ju

Đur­đev­dan je hri­šćan­ski pra­znik ko­ji sva­ko pro­sla­vlja pre­ma svom ka­len­da­ru – pra­vo­slav­ci i ka­to­li­ci. Osim Ro­ma, pra­znik su ju­če sla­vi­le broj­ne po­ro­di­ce ši­rom Cr­ne Go­re, po­što se Sve­ti Đor­đe sla­vi kao za­štit­nik broj­nih do­ma­ćin­sta­va. Obi­ča­ji i na­čin pro­sla­ve Đur­đev­da­na raz­li­ku­je se od se­la do se­la.
Vje­ru­je se da će ako je na Đur­đev­dan ve­dro go­di­na bi­ti plod­na, a ako na ovaj pra­znik i sju­tra­dan bu­de pa­da­la ki­ša, lje­to će bi­ti su­šno.