Sva­ki dru­gi gra­đa­nin u Cr­noj Go­ri sma­tra da se pro­ces jav­nih na­bav­ki od­vi­ja u skla­du sa stra­nač­kim in­te­re­si­ma, što je zna­čaj­no vi­še u od­no­su na 2012. go­di­nu, ka­da je to mi­šlje­nje di­je­li­la sva­ka tre­ća oso­ba, po­ka­za­lo je is­tra­ži­va­nje ko­je je spro­ve­la NVO In­sti­tut Al­ter­na­ti­va (IA). Pred­sjed­nik Uprav­nog od­bo­ra IA Ste­vo Muk oci­je­nio je da se na­ša dr­ža­va ne mo­že po­hva­li­ti bro­jem, na­ro­či­to ne bit­nih, slu­ča­je­va raz­ot­kri­va­nja ko­rup­ci­je u jav­nim na­bav­ka­ma. Ka­ko je ka­zao, iako je ne­što vi­še od mi­li­jar­du eura po­tro­še­no na jav­ne na­bav­ke u po­sled­njih 15 go­di­na, te­ško je pro­na­ći ma­kar je­dan slu­čaj pra­vo­sna­žne pre­su­de za ko­rup­ci­ju u ovoj obla­sti.
Pred­sta­vlja­ju­ći re­zul­ta­te is­tra­ži­va­nja na pa­nel di­sku­si­ji „Ka­ko pro­tiv ko­rup­ci­je u jav­nim na­bav­ka­ma?”, Muk je ka­zao da dvi­je tre­ći­ne gra­đa­na is­ti­če da su mal­ver­za­ci­je i zlo­u­po­tre­be pri­li­kom spro­vo­đe­nja jav­nih na­bav­ki če­sta po­ja­va u Cr­noj Go­ri.
– Na pi­ta­nje u ko­joj mje­ri je to če­sto, dvi­je tre­ći­ne ka­že da je ri­ječ o če­stoj po­ja­vi u Cr­noj Go­ri, isto kao pri­je tri go­di­ne ka­da smo ova­kvo is­tra­ži­va­nje spro­ve­li. Mi­slim da sve tre­ba da nas za­bri­ne što ni­smo uspje­li da iz­gra­di­mo kao dru­štvo i dr­ža­va ve­ći ste­pen po­vje­re­nja u po­stup­ke jav­nih na­bav­ki – re­kao je Muk.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, u od­no­su na 2012. go­di­nu re­gi­stro­van je zna­čaj­no ve­ći broj gra­đa­na ko­ji is­ti­ču da jav­ne na­bav­ke slu­že za bo­ga­će­nje po­je­di­na­ca i le­ga­li­za­ci­ju ko­rup­ci­je.
– Ono na šta smo već ra­ni­je skre­ta­li pa­žnju je­ste da mi ne­ma­mo kri­vič­nu od­go­vor­nost, ali na­ža­lost ne­ma­mo ni di­sci­plin­sku ni pre­kr­šaj­nu, i na kra­ju ne­ma­mo ni po­li­tič­ku od­go­vor­nost za pro­ma­ša­je u ve­zi sa jav­nim na­bav­ka­ma. Tu mi­slim na lo­še pla­ni­ra­nje, ne­e­fi­ka­snost u spro­vo­đe­nju jav­nih na­bav­ki. Je­dan od uzroč­ni­ka ma­log bro­ja utvđe­nih pre­kr­ša­ja i od­go­vor­no­sti svih vr­sta je­ste lo­ša kon­tr­o­la spro­vo­đe­nja ugo­vo­ra o jav­nim na­bav­ka­ma, a na to je u vi­še na­vra­ta Cr­noj Go­ri i Evrop­ska ko­mi­si­ja skre­ta­la pa­žnju – na­veo je Muk.
Is­tra­ži­va­nje je, ka­ko je uka­zao Muk, po­ka­za­lo da 59  od­sto gra­đa­na ni­je za­do­volj­no kon­tro­lom jav­nih na­bav­ki.
– In­te­re­sant­no je da 57 od­sto za­po­sle­nih u jav­nom sek­to­ru u Cr­noj Go­ri is­ka­zu­je ne­za­do­volj­stvo kon­tro­lom jav­nih na­bav­ki, što zna­či da ne­ma sta­ti­stič­kih raz­lo­ga u od­no­su na to ka­ko ukup­na jav­nost gle­da, a ka­ko gra­đa­ni. Vje­ru­jem da po­sto­ji spre­ga po­li­ti­ča­ra, funk­ci­o­ne­ra i star­je­ši­na kod na­ru­či­la­ca sa jed­ne stra­ne, i ni­za fa­vo­ri­zo­va­nih kom­pa­ni­ja po­nu­đa­ča sa dru­ge stra­ne, ko­ja je do­ve­la do „za­ro­blja­va­nja” si­ste­ma  jav­nih na­bav­ki – ka­zao je Muk.
Pred­sjed­nik skup­štin­skog Od­bo­ra za eko­no­mi­ju, fi­nan­si­je i bu­džet Alek­san­dar Da­mja­no­vić ka­zao je da je ko­rup­ci­ja u jav­nim na­bav­ka­ma pri­sut­na, na­vo­de­ći pri­mjer ten­de­ra za na­bav­ku na­mje­šta­ja za no­vu zgra­du op­štin­skog par­la­men­ta.
– Ten­der je ta­kav da se za na­bav­ku na­mje­šta­ja, ko­jom se ba­vi si­ja­set fir­mi, ja­vi­la je­di­na fir­ma iz SFRJ. Za­ni­ma me ka­ko se pa­ku­je ten­der na ko­ji će se ja­vi­ti sa­mo jed­na fir­ma da do­bi­je ta­kav po­sao – ka­zao je Da­mja­no­vić.
M.S.


Pri­ja­va ni za li­jek

Po­moć­nik di­rek­to­ra Upra­ve za jav­ne na­bav­ke Ma­ra Bo­ga­vac ka­za­la je da ne­ma­ju ni­jed­nu pri­ja­vu za ko­rup­ci­ju u jav­nim na­bav­ka­ma.
Pred­sjed­nik Dr­žav­ne ko­mi­si­je za kon­tro­lu po­stu­pa­ka jav­nih na­bav­ki Su­za­na Pri­bi­lo­vić, re­kla je da je ta in­sti­tu­ci­ja u 2012. go­di­ni od 682 pred­me­ta ko­ja je ima­la u ra­du ri­je­ši­la 94,80 od­sto, a svo­jim od­lu­ka­ma u cje­lo­sti je po­ni­šti­la 95 od­sto po­stu­pa­ka jav­nih na­bav­ki, jer je, ka­ko je ob­ja­sni­la,  u tim po­stup­ci­ma utvr­di­la da su spro­ve­de­ni su­prot­no Za­ko­nu o jav­nim na­bav­ka­ma. Ona je na­ve­la da je Dr­žav­na ko­mi­si­ja u 2014. go­di­ni ima­la 287 pred­me­ta vi­še ne­go u 2012. go­di­ni, te da je ne­spor­no je da iz go­di­ne u go­di­nu broj pred­me­ta zna­čaj­no ra­ste.