Pred­sjed­nik Ko­mi­si­je za spre­ča­va­nje su­ko­ba in­te­re­sa Slo­bo­dan Le­ko­vić oci­je­nio je za „Dan” da bi su­do­vi za pre­kr­ša­je tre­ba­lo da iz­ri­ču ve­će ka­zne funk­ci­o­ne­ri­ma ko­ji pre­kr­še Za­kon o spre­ča­va­nju su­ko­ba in­te­re­sa, jer je to i pre­po­ru­ka Evrop­ske ko­mi­si­je. On na­vo­di da u ve­ći­ni slu­ča­je­va funk­ci­o­ne­ri do­bi­ja­ju opo­me­ne, a da se stro­že ka­žnja­va­ju no­si­o­ci vla­sti iz cen­tral­ne i ju­žne re­gi­je, ne­go oni sa sje­ve­ra, zbog stan­dar­da. Le­ko­vić sma­tra da se bla­gim ka­zna­ma za funk­ci­o­ne­re „tu­pi oštri­ca Kom­isi­je”, ko­ja u jav­no­sti bu­de per­ci­pi­ra­na kao od­go­vor­na zbog bla­ge ka­zne­ne po­li­ti­ke.
Ko­mi­si­ja za spre­ča­va­nje su­ko­ba in­te­re­sa je u pr­vih osam mje­se­ci ove go­di­ne su­do­vi­ma za pre­kr­ša­je pri­ja­vi­la 635 jav­nih funk­ci­o­ne­ra. Pre­su­đe­no je u 304 slu­ča­ja, od če­ga za 75 dr­žav­nih i 229 lo­kal­nih funk­ci­o­ne­ra. Ukup­ne nov­ča­ne ka­zne iz­no­se 27.950 eura, pri če­mu su u pre­ko 60 od­sto slu­ča­je­va za jav­ne funk­ci­o­ne­re iz­re­če­ne opo­me­ne. 
Ko­mi­si­ja je upu­ti­la za­htje­ve su­du za pre­kr­ša­je zbog kr­še­nja za­ko­na i to zbog ne­do­sta­vlja­nja imov­nog sta­nja, pri­kri­va­nja imo­vi­ne i pri­ho­da, član­stva u vi­še uprav­nih od­bo­ra i vi­še rad­nih ti­je­la, ne­spo­ji­vo­sti oba­vlja­nja vi­še jav­nih funk­ci­ja, član­stva u uprav­nim od­bo­ri­ma pri­vat­nih pred­u­ze­ća, po­sje­do­va­nja fir­mi, kon­flik­ta in­te­re­sa i osjet­nog po­ve­ća­nja pri­ho­da.
 – Za nas je i opo­me­na ka­zna, jer funk­ci­o­ner uvi­jek mo­ra da pla­ti i do 50 eura sud­skih to­ško­va. Ta­ko­đe, ni­je ni nji­ma baš pri­jat­no da se po­ja­vlju­ju na su­du. De­ša­va se da ne­ko do­bi­je ka­znu od 100, 300, pa i 1.000 eura, ali uglav­nom su to ne­ke bla­že sank­ci­je. Ono što je naj­va­žni­je je­ste či­nje­ni­ca da me­đu funk­ci­o­ne­ri­ma ko­ji su ka­žnje­ni ima ja­ko ma­lo po­vrat­ni­ka. Ako se de­si da pre­kr­še za­kon on­da je to po dru­gom osno­vu, a ne po onom zbog ko­jeg su već ka­žnja­va­ni. Naj­če­šće su na uda­ru no­vi funk­ci­o­ne­ri ko­ji i ni­je­su svje­sni oba­ve­za ko­je im pro­pi­su­je Za­kon o spre­ča­va­nju su­ko­ba in­te­re­sa – ka­že Le­ko­vić.
Od dr­žav­nih funk­ci­o­ne­ra na su­du je ove go­di­ne za­vr­ši­lo naj­vi­še onih ko­je ime­nu­je Vla­da (60), šest su­di­ja, pet no­si­la­ca vla­sti ko­je bi­ra Skup­šti­na, tri po­sla­ni­ka i je­dan dr­žav­ni tu­ži­lac.
Osta­tak pri­ja­va je pod­ne­sen pro­tiv lo­kal­nih funk­ci­o­ne­ra. Po­kre­nu­ti po­stup­ci i iz­re­če­ne sank­ci­je u pr­vih osam mje­se­ci ove go­di­ne ve­će su ne­go za kom­plet­nu pro­šlu go­di­nu, što je re­zul­tat iz­mje­na Za­ko­na o spre­ča­va­nju su­ko­ba in­te­re­sa u de­cem­bru pro­šle go­di­ne, ka­da su po­ve­ća­na ogra­ni­če­nja i sank­ci­je po vi­še osno­va za jav­ne funk­ci­o­ne­re, ali i do­la­zak no­vih funk­ci­o­ne­ra, po­seb­no na lo­kal­nom ni­vou.
– Mi ni­ka­da ne ko­men­ta­ri­še­mo sud­ske pre­su­de, jer jed­no­stav­no ne­ma­mo pra­vo na to. Pod­no­si­mo žal­be ka­da se do­ne­su oslo­ba­đa­ju­će od­lu­ke. Ne mi­je­ša­mo se u rad su­do­va jer su oni po­seb­na gra­na vla­sti i za­to se su­zdr­ža­va­mo od sva­kog ko­men­ta­ra. Ko­ja god da je ka­zna mi je ci­jen­mo, jer sma­tra­mo da su­di­je ra­de svoj po­sao, a mi naš. Na­še je da pod­ne­se­mo pri­ja­vu i tu se za­vr­ša­va­ju na­še nad­le­žno­sti. Mo­ram is­ta­ći da mi kao dr­ža­va bi­lje­ži­mo naj­ve­ću sto­pu ka­žnja­va­nja jav­nih funk­ci­o­ne­ra zbog kr­še­nja Za­ko­na o spre­ča­va­nju su­ko­ba in­te­re­sa ne­go ze­mlje u re­gi­o­nu. Ana­li­ze po­ka­zu­ju da ne­ma­mo po­vrat­ni­ke i mo­že­mo re­ći da je na­ša pre­ven­tiv­na ulo­ga do­bra. Su­do­vi su do­bi­li pre­po­ru­ku od Evrop­ske ko­mi­si­je da bu­du stro­ži, mi smo sa­gla­sni sa tim, ali ne­će­mo ni­ko­me da se mi­je­ša­mo u po­sao, jer i oni nas osta­vlja­ju da ra­di­mo svo­je. Ipak, či­nje­ni­ca je da bla­ga ka­zne­na po­li­ti­ka sa­mo otu­plju­je oštri­cu Ko­mi­si­je, a mi to sva­ka­ko ne že­li­mo – na­vo­di Le­ko­vić.
M.S.


For­mi­ra­li rad­nu gru­pu

Le­ko­vić na­vo­di da je Ko­mi­si­ja for­mi­ra­la rad­nu gru­pu ko­ju či­ne nji­ho­vi, kao i pred­stav­ni­ci Cen­tral­ne ban­ke i Udru­že­nja ba­na­ka, či­ji je za­da­tak de­fi­ni­sa­nje pra­vi­la o pri­stu­pu ra­ču­ni­ma jav­nih funk­ci­o­ne­ra. On na­vo­di da no­si­o­ci vla­sti mo­gu, ali ne mo­ra­ju, do­zvo­li­ti pri­stup ra­ču­ni­ma.
– Po­ku­ša­va­mo da stvo­ri­mo naj­bo­lji mo­del za kon­tro­le. Ni­je la­ko sve to iz­ve­sti jer ban­ke šti­te svo­je kli­jen­te, na kra­ju kra­je­va tre­ba pla­ti­ti pro­vi­zi­ju za kon­tro­lu oko 4.000 lju­di. Rad­na gru­pa će de­fi­ni­sa­ti sva pra­vi­la i od sle­de­će go­di­ne kon­tr­o­la ban­kov­nih ra­ču­na će za­ži­vje­ti. Pr­vo će­mo kre­nu­ti sa kon­tro­lom fi­nan­sij­skih usta­no­va u dr­ža­vi, a on­da u ino­stran­stvu – ka­že Le­ko­vić.