Si­ro­ma­štvo je je­dan od ključ­nih uzro­ka što što sve vi­še dje­ce, ma­hom rom­ske po­pu­la­ci­je, tra­ži mi­lo­sti­nju na uli­ci. Iz­vr­šni di­rek­tor Rom­ske organizacije mla­dih „Ko­ra­čaj­te sa na­ma – Phi­ren amen­ca“ El­vis Be­ri­ša is­ti­če da je pre­ma zva­nič­nim po­da­ci­ma rom­ska za­jed­ni­ca če­ti­ri do pet pu­ta si­ro­ma­šni­ja u od­no­su na ve­ćin­sku po­pu­la­ci­ju. On tvr­di da si­ro­ma­štvo u Cr­noj Go­ri za­u­zi­ma sve vi­še ma­ha, a sa­mim tim ima i vi­še dje­ce ko­ja su pri­nu­đe­na na pro­sja­če­nje.
Be­ri­ša na­po­mi­nje da se pro­sja­če­nje naj­če­šće ve­zu­je za dje­cu iz rom­ske za­jed­ni­ce, ali is­ti­če da ima i ma­lo­ljet­ni­ka ko­ji pro­se a iz ve­ćin­ske su po­pu­la­ci­je.
– Sva dje­ca ko­ja pro­se do­la­ze iz eks­trem­no si­ro­ma­šnih po­ro­di­ca. Sma­tra­mo da je neo­p­hod­no da svi oni ko­ji se ba­ve su­zbi­ja­njem pro­sja­če­nja, po­seb­no po­li­ci­ja, ima­ju u vi­du da se če­sto na pro­sja­če­nje od­lu­ču­ju dje­ca ko­ja do­la­ze iz eks­trem­no si­ro­ma­šnih po­ro­di­ca, ko­ja zbog eko­nom­skih raz­lo­ga ra­de na uli­ci i ta­ko ima­ju osje­ćaj da su ko­ri­sni po­ro­di­ci jer pri­vre­đu­ju i po­ma­žu joj. U ta­kvim slu­ča­je­vi­ma pra­vo rje­še­nje je da dr­ža­va pre­ko svo­jih in­sti­tu­ci­ja po­ma­že tim po­ro­di­ca­ma i pru­ži mak­si­mal­nu po­dr­šku toj dje­ci. S dru­ge stra­ne, ka­da dje­ca ra­de na uli­ci jer ih ro­di­te­lji eks­plo­a­ti­šu, on­da nad­le­žni tre­ba da re­a­gu­ju i da ka­zne ro­di­te­lje. Na taj na­čin bi dr­ža­va tre­ba­lo da dje­lu­je – sma­tra Be­ri­ša.
Slu­žbe­ni­ci Upra­ve po­li­ci­je kon­tro­li­sa­li su to­kom 2014. i 2015. go­di­ne 494 li­ca u okvi­ru ak­ci­je „Pro­sjak“, a pod­ni­je­to je 109 pre­kr­šaj­nih na­lo­ga zbog pro­sja­če­nja. Ka­ko je „Da­nu“ sa­op­šte­no iz Upra­ve po­li­ci­je, u ovom pe­ri­o­du ni­je pod­ne­se­na ni­jed­na kri­vič­na pri­ja­va, a pro­sja­če­njem se uglav­nom ba­ve li­ca mla­đe ži­vot­ne do­bi.
El­vis Be­ri­ša je oci­je­nio u iz­ja­vi za „Dan“ da ta­kva ak­ci­ja po­li­ci­je do­pri­no­si sma­nje­nu pro­sja­če­nja, ali je ne­do­volj­na da sred­njo­roč­no ili du­go­roč­no ri­je­ši pro­blem pro­sja­če­nja. On is­ti­če da se fe­no­men pro­sja­če­nja ka­kav je u Cr­noj Go­ri i ze­mlja­ma re­gi­o­na ne mo­že ri­je­ši­ti sa­mo ak­ci­ja­ma po­li­ci­je, već se tom pro­ble­mu mo­ra pri­stu­pi­ti za­jed­nič­kim sna­ga­ma svih ak­te­ra ko­ji mo­gu da po­mog­nu i ko­ji­ma je to oba­ve­za, kao što su, po­red UP, i cen­tri za so­ci­jal­ni rad (CSR), te mi­ni­star­stva za ljud­ska i ma­njin­ska pra­va i pro­svje­te, ško­le, ci­vil­ni sek­tor i cje­lo­kup­no dru­štvo.
– S ob­zi­rom da smo ima­li pri­li­ku da uče­stvu­je­mo u ak­ci­ja­ma po­li­ci­je u ci­lju su­zbi­ja­nja pro­sja­če­nja dje­ce u Pod­go­ri­ci, vi­dje­li smo da pro­to­kol o po­stu­pa­nju pre­ma dje­ci ko­ja se za­tek­nu na uli­ci ni­je dje­lo­tvo­ran za­to što slu­žbe­ni­ci odje­lje­nja za ma­lo­ljet­nič­ku de­lin­kven­ci­ju, u sa­rad­nji sa pred­stav­ni­ci­ma CSR, u tim si­tu­a­ci­ja­ma evi­den­ti­ra­ju i iden­ti­fi­ku­ju to di­je­te, a za­tim ga vra­ća­ju ro­di­te­lji­ma ko­je upo­zo­ra­va­ju da mo­gu sno­si­ti sank­ci­je zbog neo­d­go­vor­no­sti pre­ma dje­ci ko­ja pro­se ili ra­de na uli­ci. U po­je­di­nim slu­ča­je­vi­ma dje­ca se vo­de u Cen­tar za dje­cu i mla­de Lju­bo­vić, ali i tu se ne za­dr­ža­va­ju mno­go i opet se vra­ća­ju uli­ci – uka­zao je Be­ri­ša.
On is­ti­če da po­li­ci­ja uglav­nom po­ku­ša­va da dje­lu­je pre­ven­tiv­no, ali da zbog ne­do­stat­ka re­pre­siv­ni­jih mje­ra ohra­bru­je ro­di­te­lje da za­jed­no sa dje­com na­sta­ve da se ba­ve pro­sja­če­njem.
– Tre­ba­lo bi se vi­še po­sve­ti­ti edu­ka­ci­ji ro­di­te­lja u ci­lju osvje­šći­va­nja o štet­no­sti pro­sja­če­nja i po­ten­ci­jal­nih sank­ci­ja ro­di­te­lja u tim slu­ča­je­vi­ma – sma­tra Be­ri­ša.
Ak­ci­ja „Pro­sjak“ se spro­vo­di na na­ci­o­nal­nom ni­vou u ci­lju su­zbi­ja­nja pro­sja­če­nja. U okvi­ru nje je u 2014. kon­tro­li­sa­no 421 li­ce, dok je u pe­ri­o­du od 1. ja­nu­a­ra do 31. av­gu­sta 2015. oba­vlje­na kon­tro­la 73 oso­be.
– Po­li­cij­ski slu­žbe­ni­ci su pro­tiv li­ca ko­ja se ba­ve pro­sja­če­njem u 2014. go­di­ni pod­ruč­nim or­ga­ni­ma za pre­kr­ša­je pod­ni­je­li 72 za­htje­va za po­kre­ta­nje pre­kr­šaj­nog po­stup­ka, dok pod­ne­se­nih kri­vič­nih pri­ja­va ni­je bi­lo. Ta­ko­đe, u to­ku 2015. go­di­ne pod­ni­je­to je 37 za­htje­va za po­kre­ta­nje pre­kr­šaj­nog po­stup­ka, a pod­ne­se­nih kri­vič­nih pri­ja­va ni­je bi­lo – ka­za­li su „Da­nu“ u Upra­vi po­li­ci­je.
Na­po­mi­nju da po­li­ci­ja, ka­da se u pro­sja­če­nju za­tek­nu ma­lo­ljet­ni­ci do 14 go­di­na, oba­vje­šta­va ro­di­te­lje ili sta­ra­te­lje, uz pri­su­stvo pred­stav­ni­ka Cen­tra za so­ci­jal­ni rad i in­spek­to­ra za ma­lo­ljet­ni­ke.
– Pro­tiv ro­di­te­lja ili sta­ra­te­lja pod­no­si se pre­kr­šaj­na pri­ja­va po čla­nu 37 Za­ko­na o za­šti­ti na­si­lja u po­ro­di­ci zbog za­ne­ma­ri­va­nja dje­te­ta od stra­ne ro­di­te­lja. Do­sa­da­šnji re­a­li­zo­va­ni slu­ča­je­vi po­ka­zu­ju da se pro­sja­če­njem naj­če­šće ba­ve oso­be mla­đe ži­vot­ne do­bi – na­po­mi­nju u po­li­ci­ji.
Čla­nom 31 Za­ko­na o jav­nom re­du i mi­ru de­fi­ni­sa­no je da ko or­ga­ni­zu­je pro­sja­če­nje ili dru­gog na­vo­di ili pri­si­lja­va na pro­sja­če­nje, bi­će ka­žnjen za pre­kr­šaj nov­ča­nom ka­znom od 500 do 1.500 eura ili ka­znom za­tvo­ra do 60 da­na.
– Slu­žbe­ni­ci Upra­ve po­li­ci­je ak­ci­ju „Pro­sjak“ re­a­li­zu­ju u skla­du sa ope­ra­tiv­nim sa­zna­nji­ma sa te­re­na, kao i u sklo­pu po­li­cijskih ak­tiv­no­sti to­kom ljet­nje tu­ri­stič­ke se­zo­ne sa ak­cen­tom na pri­mor­ske op­šti­ne. Sma­tra­mo da ak­tiv­no­sti ko­je spro­vo­de i re­a­li­zu­ju slu­žbe­ni­ci Upra­ve po­li­ci­je, ka­ko sa­mo­stal­no ta­ko i u sa­rad­nji sa dru­gim su­bjek­ti­ma dru­štve­ne za­jed­ni­ce, da­ju re­zul­ta­te u po­gle­du sma­nje­nja pri­su­stva ma­lo­ljet­ni­ka i dje­ce na uli­ca­ma, od­no­sno sma­nje­nju pro­sja­če­nja kao dru­štve­no­ne­ga­tiv­ne po­ja­ve – ob­ja­šnja­va­ju u Upra­vi po­li­ci­je.
A.T.


Ne da­va­ti sit­niš dje­ci na uli­ci

El­vis Be­ri­ša sma­tra da bez ob­zi­ra iz ko­jih raz­lo­ga dje­ca pro­se – da li zbog to­ga što su im po­ro­di­ce u lo­šem so­ci­o­e­ko­nom­skom sta­nju ili zbog to­ga što ih je ne­ko or­ga­ni­zo­vao – nji­ho­va pra­va se kr­še u sva­kom slu­ča­ju, a isto­vre­me­no su i iz­vr­ši­o­ci pre­kr­šaj­nog dje­la i žr­tve.
– Ta dje­ca ne­ma­ju mo­guć­nost da osje­te svo­je dje­tinj­stvo kao svi nji­ho­vi vr­šnja­ci, ti ma­li­ša­ni su pri­mo­ra­ni na pro­sja­če­nje i bi­lo ko­ji dru­gi rad na uli­ci. Po­ru­čio bih cje­lo­kup­nom dru­štvu da ne da­je sit­niš dje­ci na uli­ci jer na taj na­čin im sa­mo od­ma­že­mo. Ako že­le da po­mog­nu toj dje­ci, ne­ka to bu­de ne­ki dru­gi vid po­mo­ći – po­ru­čio je Be­ri­ša.


Gra­đa­ni ri­jet­ko pri­ja­vlju­ju pro­sja­če­nje

Ko­or­di­na­tor mre­že „Pr­va“ za Ul­cinj Ve­ra Na­kić is­ti­če da se ni da­nas ni­je pro­pra­vi­lo sta­nje po­vo­dom pi­ta­nja pro­sja­če­nja dje­ce. Me­đu­tim, ona ka­že da je bo­lja sprem­nost in­sti­tu­ci­ja, pri­je sve­ga po­li­ci­je i cen­ta­ra za so­ci­jal­ni rad, da se bo­re pro­tiv te po­ja­ve. Pod­sje­ća da u Pod­go­ri­ci sa­da po­sto­ji oper­a­tiv­ni tim za po­moć RAE po­pu­la­ci­je.
– Nor­mal­no je da po­li­ci­ja ne mo­že uvi­jek re­a­go­va­ti bez pri­ja­va gra­đa­na ili sa­mih pri­pad­ni­ka Cen­tra bez­bjed­no­sti. Pro­sja­če­nje je na sva­kom ko­ra­ku. Svje­do­ci smo to­ga sva­ko­dnev­no ka­da pro­đe­mo kroz grad, ali se či­ni da su gra­đa­ni iz­gu­bi­li vo­lju da pri­ja­vlju­ju ta­kve po­ja­ve – is­ti­če ona.
Uka­zu­je da su naj­ve­ći pro­blem pri­mor­ski gra­do­vi, gdje je taj pro­blem to­kom tu­ri­stič­ke se­zo­ne i te ka­ko pri­su­tan. Na­kić sma­tra da su ro­di­te­lji naj­če­šći kriv­ci zbog pro­sja­če­nja dje­ce, ne is­klju­ču­ju­ći mo­guć­nost ni da se ra­di o or­ga­ni­zo­va­nom pro­sja­če­nju.