Di­rek­tor Upra­ve za jav­ne na­bav­ke Mer­sad Mu­je­vić oci­je­nio je za „Dan” da pri­li­kom spro­vo­đe­nja vred­ni­jih ten­de­ra dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je od po­nu­đa­ča tre­ba da tra­že do­kaz o fi­nan­sij­sko-eko­nom­skoj spo­sob­no­sti, iako taj kri­te­ri­jum ni­je oba­ve­zan po za­ko­nu. Mu­je­vić po­ja­šnja­va da je kod vred­ni­jih ugo­vo­ra o jav­noj na­bav­ci do­pu­šte­no i oprav­da­no utvr­di­ti ka­kvo je sta­nje „kan­di­da­ta” u po­gle­du nje­go­ve sol­vent­no­sti, ali i li­kvid­no­sti. On is­ti­če da ne­sol­vent­nost, od­no­sno ne­li­kvid­nost, uka­zu­je na to da bi po­nu­đač mo­gao bi­ti ne­po­u­zdan, jer po­sto­ji opa­snost na ne­će mo­ći, pri­mje­ra ra­di, da na­ba­vi ro­bu ko­ju tre­ba da is­po­ru­či, ili mo­žda ne­će mo­ći da na­ba­vi neo­p­hod­ni ma­te­ri­jal.
„Dan” je ra­ni­je ob­ja­vio da je Di­rek­ci­ja za sa­o­bra­ćaj Mi­ni­star­stva sa­o­bra­ća­ja i po­mor­stva od po­čet­ka go­di­ne ob­ja­vi­la 21 jav­ni po­ziv, vri­jed­no­sti od 200.000 do 10 mi­li­o­na eura, a da su na 17 ten­de­ra, vri­je­dnih 28.655.318 eura, po­vje­ri­li po­slo­ve fir­ma­ma od ko­jih ni­su tra­ži­li da do­ka­žu fi­nan­sij­sko-eko­nom­sku spo­sob­nost.
Mu­je­vić is­ti­če da tra­že­nje ova­kvih do­ka­za mo­že eli­mi­ni­sa­ti po­nu­đa­če ko­ji ne pla­ća­ju po­re­ze.
– Bor­ba na ja­ča­nju fi­nan­sij­ske di­sci­pli­ne di­rekt­no je po­ve­za­na sa iz­jed­na­ča­va­njem uslo­va pod ko­ji­ma po­je­di­ni po­nu­đa­či uče­stvu­ju u po­stup­ci­ma jav­nih na­bav­ki. Sve je za­pra­vo u funk­ci­ji po­sti­za­nja pra­vič­ne i otvo­re­ne kon­ku­ren­ci­je. Ka­da bi se do­pu­sti­lo da u po­stup­ci­ma jav­nih na­bav­ki uče­stvu­ju po­nu­đa­či ko­ji ne pla­ća­ju po­re­ze i do­pri­no­se, nji­ho­va po­nu­da bi na­rav­no mo­ra­la bi­ti ni­ža jer ni­je­su ukal­ku­li­sa­ni tro­ško­vi po­re­za i do­pri­no­sa. Po­nu­đa­či ko­ji ured­no pla­ća­ju te oba­ve­ze oprav­da­no bi ne­go­do­va­li po prin­ci­pu „la­ko mu je bi­ti jef­ti­ni­ji”. Za­to je sa­svim oprav­da­no is­klju­či­ti iz nad­me­ta­nja one ko­ji ne­u­red­no iz­vr­ša­va­ju svo­je oba­ve­ze. Po­sred­no, utvr­đi­va­njem pri­mje­re­nih pra­go­va kva­li­fi­ka­ci­je u po­je­di­nač­nim na­bav­ka­ma, po­nu­đa­či će bi­ti stu­mu­li­sa­ni da svo­je fi­nan­sij­ske iz­vje­šta­je sa­či­nja­va­ju is­prav­no, u skla­du sa pro­pi­sa­nim ra­ču­no­vod­stve­nim stan­dar­di­ma. Sva­ko iz­bje­ga­va­nje pra­vil­nog is­ka­zi­va­nja fi­nan­sij­skog sta­nja, u na­mje­ri sma­nji­va­nja po­re­skih oba­ve­za, su­prot­no će dje­lo­va­ti na fi­nan­sij­ske per­for­man­se po­nu­đa­ča, i na taj na­čin sla­bi­ti po­zi­ci­ju pri kva­li­fi­ka­ci­ji u po­stup­ci­ma na­bav­ke – ka­že Mu­je­vić.
Ka­ko po­ja­šnja­va, pri­mje­nju­ju­ći prin­cip da se kva­li­fi­ka­ci­o­ni kri­te­ri­ju­mi mo­ra­ju utvr­di­ti pri­mje­re­no pred­me­tu na­bav­ke, fi­nan­sij­sko sta­nje po­nu­đa­ča ne­će uvi­jek igra­ti pre­tje­ra­no zna­čaj­nu ulo­gu.
– Zna­či da u na­bav­ci od­re­đe­nih ro­ba, u iz­vo­đe­nju ra­do­va ili pru­ža­nju uslu­ga po­ka­za­telj „fi­nan­sij­ske spo­sob­no­sti” ima sna­gu do­ka­za kva­li­te­ta do ta­da re­a­li­zo­va­nih ugo­vo­ra, jer je lo­gič­no da je po­nu­đač ko­ji je u od­re­đe­nom seg­men­tu ostva­rio zna­čaj­ne pro­me­te ti­me i do­ka­zao da je po­tvr­đen na tr­ži­štu, da ga kup­ci tra­že, da kva­li­tet­no pru­ža uslu­ge u tom seg­men­tu po­slo­va­nja, da ima kva­li­tet­ne do­ba­vlja­če za ro­be ko­je nu­di ili kva­li­tet­no oba­vlja ra­do­ve ko­ji su pred­met ugo­vo­ra – ka­že Mu­je­vić.On na­vo­di da na­ru­či­lac po­red oba­ve­znih uslo­va za uče­šće u po­stup­ku jav­ne na­bav­ke mo­že pred­vi­dje­ti u po­zi­vu za jav­no nad­me­ta­nje da po­nu­đač mo­ra da do­ka­že da is­pu­nja­va i op­ci­o­ne uslo­ve ko­je se od­no­se na eko­nom­sko-fi­nan­sij­ske ka­pa­ci­te­te.
Da bi is­pu­nio op­ci­o­ne uslo­ve, na­ru­či­lac mo­že zah­ti­je­va­ti sa­mo one do­ka­ze o po­dob­no­sti ko­je su pred­vi­đe­ni Za­ko­nom o jav­nim na­bav­ka­ma.
M.S.


Cilj i bor­ba pro­tiv ko­rup­ci­je

Mu­je­vić na­vo­di da se u čla­nu 68 za­ko­na na­vo­de do­ku­men­ta ko­ja se mo­gu tra­ži­ti od po­nu­đa­ča, ka­ko bi do­ka­za­li ka­kvo je nji­ho­vo eko­nom­sko i fi­nan­sij­sko sta­nje. Me­đu­tim, po­ja­šnja­va Mu­je­vić, sa­mi uslo­vi u po­gle­du ovih sta­nja ni­je­su de­fi­ni­sa­ni, što je razu­mlji­vo, jer su pred­me­ti na­bav­ke bez­broj­ni i to­li­ko raz­li­či­ti da bi ih bi­lo ne­mo­gu­će na­bro­ja­ti.
– Za­to se i pri­bje­glo pro­pi­si­va­nju pu­tem prav­nog stan­dar­da, kao što su pro­por­ci­o­nal­nost i ra­zum­nost, a pre­ci­zi­ra­ni su sa­mo do­ka­zi ko­ji se mo­gu tra­ži­ti. U skla­du sa mo­gu­ćim do­ka­zi­ma, mo­ra­ju se pret­hod­no pre­ci­zi­ra­ti sa­mo uslo­vi ko­ji se mo­gu iš­či­ta­ti iz tih do­ka­za. Da­kle, sa­mi uslo­vi ni­je­su na­ve­de­ni, jer za­vi­se od kon­kret­nog pred­me­ta na­bav­ke. Ono što tre­ba ra­zu­mje­ti je­ste oba­ve­za da za­htje­vi i uslo­vi bu­du mi­ni­mal­ni, ve­za­ni za pred­met ugo­vo­ra, sra­zmjer­ni pred­me­tu, obi­mu i slo­že­no­sti ugo­vo­ra, i una­pri­jed utvr­đe­ni i na­ve­de­ni u ten­der­skoj do­ku­men­ta­ci­ji. Ta­ko­đe, tra­že­ni uslo­vi mo­ra­ju bi­ti u skla­du sa na­bro­ja­nim do­ka­zi­ma iz čla­na 68 - kaže Mujević.