Vla­da Cr­ne Go­re usvo­ji­la je Pred­log za­ko­na o za­ra­da­ma u jav­nom sek­to­ru mi­mo So­ci­jal­nog sa­vje­ta, ko­ji je tre­ba­lo da da mi­šlje­nje na nje­ga. So­ci­jal­ni sa­vjet, ko­ji či­ne pred­stav­ni­ci sin­di­ka­ta, po­slo­da­va­ca i iz­vr­šne vla­sti, sa­vje­to­dav­no je ti­je­lo Vla­de i ono da­je mi­šlje­nje na sve pro­pi­se iz obla­sti ra­da. Na ovaj akt upu­će­ne su broj­ne kri­ti­ke, jer se nji­me de­gra­di­ra­ju rad­ni­ci, a pri­vi­le­gi­je uži­va­ju fun­ci­o­ne­ri. Do­ne­sen je i jed­no­stra­no, od­no­sno bez sa­gla­sno­sti sin­di­ka­ta ko­ji su tra­ži­li nje­go­vo po­vla­če­nje.
Du­go­go­di­šnji sin­di­ka­lac, sa­da li­der Rad­nič­ke par­ti­je, je­dan od kon­sti­tu­e­na­ta De­mo­krat­skog fron­ta, Jan­ko Vu­či­nić, ka­zao je u iz­ja­vi za „Dan” da je So­ci­jal­ni sa­vjet mo­rao da raz­ma­tra taj akt, iako u su­šti­ni ne mo­že ni­šta pro­mi­je­ni­ti, te da je tre­ba­lo da da mi­šlje­nje.
– Ova­ko se sa­mo ra­di jed­no­stra­no, a so­ci­jal­ni di­ja­log za­mi­re. Sve ono što ka­žu sin­di­kal­ci ne uva­ža­va se. De­mo­krat­ski front tra­ži ostav­ku vla­de ko­ja do­no­si ova­kve na­ka­rad­ne za­ko­ne i sa­mim tim i mi smo za po­vla­če­nje ova­kvog ak­ta – oci­je­nio je Vu­či­nić.
Po­ru­ču­je da Vla­da do­no­si pro­pi­se ko­ji su lo­ši po rad­ni­ke, a od­lič­ni po funk­ci­o­ne­re vla­sti, ko­ji se na­la­ze na di­rek­tor­skim po­zi­ci­ja­ma.
– Funk­ci­o­ne­ri, od­no­sno di­rek­to­ri, iz­bo­ri­će se za enorm­na pri­ma­nja dok će za­po­sle­ni sa­mo is­pa­šta­ti. To što sve sva­lju­ju na rad­ni­ke, a di­rek­to­ri­ma da­ju pla­te i dvi­je go­di­ne na­kon od­la­ska sa funk­ci­je, sa­mo po­ka­zu­je da vla­sti ni­je sta­lo do na­ro­da. Ni­je u re­du da se ko­e­fi­ci­jen­ti di­rek­to­ra, pa i po­sla­ni­ka, po­ve­ća­va­ju, a da na­rod is­pa­šta – oci­je­nio je Vu­či­nić.
Pre­ma ri­je­či­ma ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra Sa­ve­za sin­di­ka­ta (SSCG) Du­ška Za­ru­bi­ce, do­sa­da­šnja prak­sa je bi­la da sva­ki za­kon iz ra­da i po osno­vu ra­da pro­đe So­ci­jal­ni sa­vjet. On je uka­zao na va­žnost ovog pro­pi­sa, jer se od­no­si na 58.000 rad­ni­ka.
– Ovaj put za­o­bi­šli su So­ci­jal­ni sa­vjet. Ka­sni­lo se sa nje­go­vim kon­sti­tu­i­sa­njem, ali će o nje­mu ovo ti­je­lo sva­ka­ko ras­pra­vlja­ti na ne­koj od na­red­nih sjed­ni­ca – uvje­ra­va Za­ru­bi­ca, do­da­ju­ći da je ne­spor­no da u pro­pi­su ima ne­u­sa­gla­še­no­sti, te da je ne­ja­sa­no ka­ko će se pri­mje­nji­va­ti.
Nje­gov ko­le­ga iz nik­šić­kog op­štin­skog po­vje­re­ni­štva, ko­or­di­na­tor re­gi­je Nik­šić, Šav­nik, Ža­bljak i Plje­vlja, Bran­ko Gar­da­še­vić, po­ru­čio je da je pred­log za­ko­na tre­ba­lo da pr­vo pro­đe jav­nu ras­pra­vu i So­ci­jal­ni sa­vjet. On sma­tra da je upra­vo zbog to­ga za­kon loš i da ga tre­ba po­vu­ći.
– Pre­ma ovom pred­lo­gu za­ko­na pla­te će se po­ve­ća­va­ti sa­mo fun­ci­o­ne­ri­ma ko­ji ima­ju vi­so­ke ko­e­fi­ci­jen­te. Osta­će ugro­žen sred­nji sloj i nji­ho­ve za­ra­de ne­će ra­sti. Po me­ni se ola­ko do­no­se od­lu­ke. Neo­p­hod­no je da se za­kon po­vu­če i vra­ti na jav­nu ras­pra­vu, a da se pla­te uskla­de shod­no struč­noj spre­mi i slo­že­no­sti po­sla. Ta­ko­đe, po­treb­no je da se za sred­nji sloj po­ve­ća­ju pla­te – ka­že za „Dan” Gar­da­še­vić.
Pred­lo­gom za­ko­na o za­ra­da­ma za­po­sle­nih u jav­nom sek­to­ru pro­pi­sa­no je da će se za­po­sle­ni­ma u ne­za­vi­snim i re­gu­la­tor­nim ti­je­li­ma, agen­ci­ja­ma, kao i pri­vred­nim dru­štvi­ma, pla­te sma­nji­ti na mi­ni­ma­lan iz­nos od 193 eura uko­li­ko su u pro­te­kloj go­di­ni po­slo­va­li sa gu­bit­kom. Čud­no je da se u pred­lo­že­nom ak­tu ne po­mi­nje sma­nje­nje za­ra­da di­rek­to­ri­ma i čel­ni­ci­ma prav­nih su­bje­ka­ta ko­ji po­slu­ju sa gu­bit­kom, s ob­zi­rom da su oni ti ko­ji su od­go­vor­ni za rad. Ta­ko­đe, na­vo­di se da se pla­te po­no­vo mo­gu po­ve­ća­ti na iz­nos ve­ći od mi­ni­mal­nog tek na­kon po­sti­za­nja po­zi­tiv­nih re­zul­ta­ta ko­ji će bi­ti po­tvr­đe­ni od stra­ne ne­za­vi­snog re­vi­zo­ra.
Da su pred­lo­gom pri­vi­le­go­va­ni fin­ci­o­ne­ri po­tvr­đu­je od­red­ba po ko­joj će oko 800 no­si­la­ca jav­nih fun­ci­ja pri­ma­ti pla­tu dvi­je go­di­ne po pre­stan­ku funk­ci­je.
Ko­e­fi­ci­jen­ti za naj­vi­še dr­žav­ne zva­nič­ni­ke su vi­so­ki, dok su pred­lo­gom za­ko­na go­to­vo u pot­pu­no­sti iz­o­sta­vlje­ni za­po­sle­ni u pro­svje­ti i zdrav­stvu, a ko­e­fi­ci­jent za­ra­de lje­ka­ra spe­ci­ja­li­ste du­plo je ni­ži od ko­e­fi­ci­jen­ta se­kre­ta­ra ne­kog dr­žav­nog or­ga­na.
Pred­lo­že­nim za­ko­nom se za sva­ku go­di­nu rad­nog sta­ža pred­vi­đa uve­ća­nje za­ra­de u iz­no­su od 0,5 od­sto, či­me se u zna­čaj­noj mje­ri vr­ši uma­nje­nje za­ra­da po osno­vu mi­nu­log ra­da, u od­no­su na va­že­će rje­še­nje.
Op­štim ko­lek­tiv­nim ugo­vo­rom pro­pi­sa­no je da se osnov­na za­ra­da uve­ća­va za 0,5 od­sto za rad­ni­ke ko­ji ima­ju do 10 go­di­na rad­nog sta­ža, ko je ra­dio od 10 do 20 go­di­na ima uve­ća­nje pla­te od 0,75 pro­ce­na­ta, a oni sa 20 i vi­še go­di­na pro­ve­de­nih na po­slu ima­ju je­dan od­sto ve­ću za­ra­du.
No­vim rje­še­nji­ma se pro­pi­su­je isti pro­ce­nat uve­ća­nja za­ra­de po osno­vu mi­nu­log ra­da, bez ob­zi­ra na rad­no is­ku­stvo. U Vla­di na­vo­de da se no­va pra­vi­la uvo­de jer op­šti ko­lek­tiv­ni ugo­vor usko­ro pre­sta­je da va­ži.
M.S.

Zbog gu­bi­ta­ka ni­že pla­te
U Pred­lo­gu za­ko­na se na­vo­di da pri­li­kom pla­ni­ra­nja bu­dže­ta lo­kal­na sa­mo­u­pra­va či­je oba­ve­ze po osno­vu ot­pla­te har­ti­ja od vri­jed­no­sti, kre­di­ta, ga­ran­ci­ja i po­re­za i do­pri­no­sa pre­la­ze 10 od­sto te­ku­ćih pri­ho­da ostva­re­nih u pret­hod­noj go­di­ni, du­žna je da sma­nji sred­stva za za­ra­de za 10 od­sto. Na taj na­čin opet za­po­sle­ni u op­šti­na­ma do­la­ze u si­tu­a­ci­ju da im se sma­nju­ju pla­te jer su lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve uglav­nom pre­za­du­že­ne.
Pre­ma po­sled­njim po­da­ci­ma Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja, ne­iz­mi­re­nih oba­ve­za ne­ma­ju sa­mo Pod­go­ri­ca, Plu­ži­ne, Ro­ža­je i Pet­nji­ca. Dug Op­šti­ne Bu­dva za ne­iz­mi­re­ne oba­ve­ze 30. ju­na bio je 30,44 mi­li­o­na eura, Ul­cinj 12,19 mi­li­o­na eura, Ce­ti­nje 11,01 mi­li­on eura, Be­ra­ne 10,98 mi­li­o­na eura, Bar 9,79 mi­li­o­na eura, Nik­šić 2,94 mi­li­o­na eura i Bi­je­lo Po­lje 4,81 mi­li­on eura. U me­đu­vre­me­nu, ve­ći­na op­šti­na je po­di­gla no­ve mi­li­on­ske kre­di­te za vra­ća­nje sta­rih du­go­va i ispla­te za­ra­da za­po­sle­ni­ma.

Pa­vi­će­vić: Ne­pri­hva­tlji­vo
Za­mje­nik ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra Uni­je slo­bod­nih sin­di­ka­ta (USS) Zvon­ko Pa­vi­će­vić iz­ja­vio je da je ne­pri­hva­tlji­vo da se za­po­sle­ni­ma sma­nju­ju pla­te ako je in­sti­tu­ci­ja u ko­joj su za­po­sle­ni po­slo­va­la sa gu­bit­kom. On is­ti­če da od­go­vor­nost za po­slo­va­nje pred­u­ze­ća i in­sti­tu­ci­ja sno­si me­nadž­ment, pa on tre­ba i da bu­de sank­ci­o­ni­san za loš re­zul­tat po­slo­va­nja.
– Tra­ži­li smo da se taj za­kon po­vu­če i da se ra­di po­no­vo. Ni­je­smo za­do­volj­ni pred­lo­že­nim rje­še­nji­ma. Ne­lo­gič­no mi je da se sma­nju­ju pla­te rad­ni­ci­ma ako pred­u­ze­će ili agen­ci­ja ne po­slu­ju sa do­bit­kom, jer me­nadž­ment je taj ko­ji od­lu­ču­je i ono što oni ka­žu rad­ni­ci mo­ra­ju da ura­de, pa i sve da je na­o­pa­ko, jer u su­prot­nom bi­će sank­ci­o­ni­sa­ni – ka­že Pa­vi­će­vić.
On na­vo­di da ni­je­su ni za­po­sle­ni u op­šti­na­ma kri­vi ako lo­kal­na sa­mo­u­pra­va ima mi­nu­se, već je to od­go­vor­nost do­no­si­la­ca od­lu­ka.
– Ne­pri­hva­tlji­vo je da di­rek­to­ri ima­ju pri­vi­le­gi­je i do­bre pla­te, a ako ne­što ne ura­de ka­ko tre­ba da od­go­vor­nost sno­se rad­ni­ci. Ne­lo­gič­no je da rad­ni­ci pla­ća­ju tu­đu ne­spo­sob­nost. Ne mo­že se sve sva­lji­va­ti na te­ret rad­ni­ka – ka­zao je Pa­vi­će­vić.