-Čelnik ta­ko­zva­ne Cr­no­gor­ske pra­vo­sla­ve cr­kve (CPC) Mi­ha­i­lo Mi­raš De­de­ić osno­vao je fir­mu ko­ja se ba­vi „sni­ma­njem i iz­da­va­njem zvuč­nih za­pi­sa i mu­zi­ke”. Pre­ma slu­žbe­nim po­da­ci­ma iz Cen­tral­nog re­gi­stra Pri­vred­nog su­da Cr­ne Go­re, Mi­ha­i­lo (Mi­raš) De­de­ić je 9. ju­na 2010. go­di­ne osno­vao fir­mu „Ste­ga Pe­tar I”, či­ja je adre­sa Gru­da bb na Ce­ti­nju, a re­gi­star­ski broj je 50581197. Kao osni­vač fir­me na­ve­den je Mi­ha­i­lo De­de­ić, dok je iz­vr­šni di­rek­tor Dra­gan Ste­vo­vić. Kao na­ziv dje­lat­no­sti te fir­me na­ve­de­no je „Sni­ma­nje i iz­da­va­nje zvuč­nih za­pi­sa i mu­zi­ke”.
Od osni­va­nja fir­me, u ju­nu 2010. go­di­ne, ni­je bi­lo kon­sta­to­va­nih pro­mje­na u Cen­tral­nom re­gi­stru Pri­vred­nog su­da Cr­ne Go­re (CRPS) u ve­zi sa tim pri­vred­nim dru­štvom. Od­lu­ka o osni­va­nju fir­me no­ti­ra­na je i u Slu­žbe­nom li­stu.
Da­na 9. ju­na 2010. go­di­ne, pod re­gi­star­skim bro­jem 5-0581197/001 CRPS u Pod­go­ri­ci upi­sao je slje­de­će po­dat­ke – osni­va­nje DOO pod na­zi­vom Dru­štvo sa ogra­ni­če­nom od­go­vor­no­šću „Ste­ga Pe­tar I” Ce­ti­nje, Gru­da bb. Da­tum za­klju­či­va­nja ugo­vo­ra o osni­va­nju je 8. jun 2010. go­di­ne, a da­tum usva­ja­nja Sta­tu­ta je 8. jun 2010. go­di­ne. Li­ca u dru­štvu su Ste­vo­vić Dra­gan (iz­vr­šni di­rek­tor), Mi­ha­i­lo De­de­ić (osni­vač). Do­ku­men­ta ko­ja sa­dr­že na­ve­de­ne po­dat­ke na­la­ze se u CRPS-u – pi­še u Slu­žbe­nom li­stu Cr­ne Go­re, iz­da­tom sre­di­nom 2010. go­di­ne.
Pre­ma po­da­ci­ma Cen­tral­ne ban­ke Cr­ne Go­re, ra­čun De­de­i­će­ve fir­me je u blo­ka­di, a iz­nos zbog ko­ga je ra­čun blo­ki­ran je 1.221 euro. Ova fir­ma je na spi­sku pred­u­ze­ća či­ji su ra­ču­ni blo­ki­ra­ni, taj spi­sak je 31. mar­ta ove go­di­ne obje­lo­da­ni­la Cen­tral­na ban­ka, a ma­tič­ni broj kom­pa­ni­je mi­tr­po­li­ta tzv. CPC je 02791625.
Miraš Dedeić je pro­šle go­di­ne bio u fo­ku­su jav­no­sti ka­da je na­o­či­gled broj­nih gra­đa­na u Ko­to­ru uda­rio se­dam­de­se­to­go­di­šnju Ma­ru Vu­ko­vić iz Bi­je­le dok je pro­la­zio po­red nje. De­de­ić je u dva na­vra­ta ru­kom – i to jed­nom pe­sni­com uda­rio Vu­ko­vi­će­vu u pred­je­lu gla­ve, a in­ci­dent se do­go­dio uoči jav­ne ras­pra­ve o na­cr­tu za­ko­na o slo­bo­di vje­ro­i­spo­vi­je­sti ko­ja je tre­ba­lo da bu­de odr­ža­na u Ko­to­ru. Ta ras­pra­va je ta­da i od­lo­že­na na­kon ne­go­do­va­nja gra­đa­na. De­de­ić je uda­rio že­nu pe­sni­com sa­mo dan ka­sni­je na­kon što je jav­no obe­ćao da tzv. CPC ne­će iza­zi­va­ti in­ci­den­te na jav­nim ras­pra­va­ma o tom na­cr­tu za­ko­na, ko­ji je iza­zvao broj­ne pro­te­ste i o ko­me bi usko­ro tre­ba­lo da se iz­ja­sni i Ve­ne­ci­jan­ska ko­mi­si­ja.
Na dru­štve­nim mre­ža­ma i na Ju­tju­bu ob­ja­vljen je sni­mak na ko­jem se ja­sno vi­di ka­ko De­de­ić uda­ra Vu­ko­vi­će­vu.
Cr­no­gor­ska pra­vo­slav­na cr­kva ni­je pri­zna­ta od Ca­ri­grad­ske pa­tri­jar­ši­je i dru­gih pra­vo­slav­nih po­mje­snih cr­ka­va, a na nje­nog vo­đu Mi­ra­ša De­de­i­ća Sve­ti si­nod Ca­ri­grad­ske pa­tri­jar­ši­je, na če­lu sa va­se­ljen­skim pa­tri­jar­hom Var­to­lo­me­jem, ba­cio je ana­te­mu, o če­mu je do­sad op­šir­no iz­vje­šta­va­no.
Po­koj­ni pa­tri­jarh mo­skov­ski Alek­si­je II je, pri­mje­ra ra­di, 2004. go­di­ne pri­li­kom su­sre­ta sa ta­da­šnjim i sa­da­šnjim cr­no­gor­skim pre­mi­je­rom Mi­lom Đu­ka­no­vi­ćem re­kao da Mi­ra­ša De­de­i­ća i nje­go­ve sa­rad­ni­ke ni u jed­noj ze­mlji ne­će po­zi­tiv­no pri­hva­ti­ti, za raz­li­ku od ka­non­skog mi­tro­po­li­ta cr­no­gor­sko-pri­mor­skog Am­fi­lo­hi­ja, ko­ga po­zna­je či­tav pra­vo­slav­ni i ne sa­mo pra­vo­slav­ni svi­jet.
Ina­če, ta­ko­zva­na Cr­no­gor­ska pra­vo­slav­na cr­kva je zva­nič­no re­gi­stro­va­na 17. ja­nu­a­ra 2000. go­di­ne, na­vod­no kao vjer­ska za­jed­ni­ca. Zva­nič­no uvje­re­nje o re­gi­stra­ci­ji iz­da­lo je Odje­lje­nje za bez­bjed­nost Ce­ti­nja, što je, pre­ma ocje­ni Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve, do­kaz zlo­u­po­tre­be slu­žbe­nih ovla­šće­nja i sa­mo po­ka­zu­je ko­li­ko je ci­je­la pri­ča neo­zbilj­na.
Mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je re­kao je pro­šle go­di­ne da De­de­i­će­va za­jed­ni­ca ne­ma ni­ka­kve ve­ze ni isto­rij­ski, ni po du­hu, ni ka­non­ski sa cr­no­gor­skom cr­kvom i sa Mi­tro­po­li­jom cr­no­gor­skom iz vre­me­na kra­lje­vi­ne Cr­ne Go­re. To se, ka­ko je re­kao, vi­di i po ak­tu nje­nog osni­va­nja, jer u tom ak­tu pi­še da se osni­va vjer­ska za­jed­ni­ca CPC 16. ja­nu­ra 2000. go­di­ne.
M.V.


Čin do­bio od ras­kol­ni­ka

Mi­raš De­de­ić je od­lu­kom Sve­tog si­no­da Ca­ri­grad­ske pa­tri­jar­ši­je iz apri­la 1997. go­di­ne raš­či­njen. On je vra­ćen u red la­i­ka, od­lu­čen od cr­kve i pre­dat pro­klet­stvu. Za­mo­na­šen je od ne­ka­non­ske Ma­ke­don­ske pra­vo­slav­ne cr­kve, a sve­šte­nič­ki čin je do­bio od ras­kol­nič­ke gru­pe sve­šte­ni­ka u Bu­gar­skoj ko­ja ga pro­gla­ša­va za „mi­tro­po­li­ta“.