U Domu za stare u Bijelom Polju nedavno se dogodio incident u kojem je jedno lice napalo štićenicu te ustanove. Da je došlo do incidenta potvrdili su u Domu za stare, gdje su nam saopštili da je lice koje je napalo štićenicu upućeno na liječenje u Dobroti.
Tim povodom Ne­vla­di­na or­ga­ni­za­ci­ja Euro­most za­tra­ži­la je od mi­ni­star­ke ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja Zo­ri­ce Ko­va­če­vić da pre­du­zme sve mje­re, iz­vr­ši pro­vje­re li­ca ko­ja se smje­šta­ju u Dom sta­rih u Bi­je­lom Po­lju. Ova NVO je upu­ti­la pi­sa­ni do­pis mi­ni­star­ki ra­da, uka­zu­ju­ći da se u Dom smje­šta­ju i psi­hi­ja­tri­ski slu­ča­je­vi.
– Po­dr­ža­va­mo pre­po­ru­ke da  Mi­ni­star­stvo ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja obez­bi­je­di so­ci­jal­no zbri­nja­va­nje li­ca ko­ja se na­la­ze u bol­ni­ci u Do­bro­ti, a za či­jim da­ljim li­je­če­njem u toj usta­no­vi ne­ma po­tre­be, ali mo­ra­mo,  sa dru­ge stra­ne, upo­zo­ri­ti da se li­ca ko­ja se na­la­ze u te­škom psi­hič­kom sta­nju i ko­ja su po­ten­ci­jal­no agre­siv­na pre­ma oko­li­ni, ne mo­gu smje­šta­ti u ovu bje­lo­polj­sku usta­no­vu, u ko­joj ne­ma uslo­va za nji­hov pri­hvat i nad­zor nad nji­ma – ka­že Iva­na Ni­ko­lić, ko­or­di­na­tor­ka u NVO Euro­most.
U Euro­mo­stu na­vo­de da su se obra­ti­li re­sor­nom mi­ni­star­stvu zbog in­ci­de­na­ta ko­ji su se de­si­li u Do­mu za sta­re u Bi­je­lom Po­lju od stra­ne tih li­ca.
– Jed­no od tih li­ca je iz Pod­go­ri­ce, a se­dam mje­se­ci je bo­ra­vi­lo u Bi­je­lom Po­lju iako ni­je ima­lo po­tvr­du lje­ka­ra da mo­že da bo­ra­vi u ko­lek­tiv­nom smje­šta­ju. To je i bio raz­log da vi­še pu­ta na­pa­da oso­blje ovo­ga do­ma, kao i ko­ri­sni­ke. U ku­hi­nji je to li­ce na­pa­lo ko­ri­sni­cu do­ma iz Be­ra­na, ko­ja je bi­la ne­po­kret­na, zbog če­ga je mo­ra­la da re­a­gu­je i po­li­ci­ja. Svi­ma nam je po­zna­to da za li­ca ko­ja po­sje­du­ju lje­kar­sku po­tvr­du da su spo­sob­na za ko­lek­tiv­ni smje­štaj u usta­no­vi ova­kvog ti­pa, on se i odo­bra­va, ali se ubu­du­će sve po­tvr­de mo­ra­ju de­talj­ni­je is­pi­ta­ti i tač­no utvr­di­ti da li su ta li­ca spo­sob­na za ko­lek­tiv­ne smje­šta­je u usta­no­va­ma do­ma za sta­re i da li se te po­tvr­de iz­da­ju da bi se sa­mo sma­njio nji­hov broj u psi­hi­ja­tri­skoj bol­ni­ci u Do­bro­ti – na­gla­ša­va Ni­ko­lić.
Do­da­je da su se zbog tih pro­ble­ma nji­ho­voj or­ga­ni­za­ci­ji ja­vi­li su­gra­đa­ni ko­ji ži­ve i ra­de u ino­stran­stvu, či­ji ro­di­te­lji bo­ra­ve u Do­mu za sta­re u Bi­je­lom Po­lju, jer su na­kon ovih in­ci­de­na­ta za­bri­nu­ti za svo­je naj­bli­že, kao i nji­hov da­lji tret­man u toj usta­no­vi.
– Zbog to­ga smo od mi­ni­star­ke za­tra­ži­li da pre­du­zme sve mje­re, iz­vr­ši pro­vje­re svih li­ca ko­ja se smje­šta­ju u ovu usta­no­vu i utvr­di da li su spo­sob­ni da bo­ra­ve u Do­mu sta­rih u Bi­je­lom Po­lju ili se nji­hov tret­man mo­ra i da­lje na­sta­vi­ti u psi­hi­ja­trij­skoj bol­ni­ci u Do­bro­ti – ka­že Ni­ko­li­će­va.
Di­rek­tor Do­ma za sta­re u Bi­je­lom Po­lju De­jan Pa­vi­će­vić tvr­di da se u Do­mu ne de­ša­va ni­šta što bi pred­sta­vlja­lo opa­snost ili po­re­me­ti­lo ži­vot i bo­ra­vak pri­pad­ni­ka tre­će do­bi.
– Ima­mo ko­ri­sni­ka u na­šoj usta­no­vu ko­ji su pret­hod­no bi­li na ne­kom vi­du li­je­če­nja u Do­bro­ti. Oni su nor­mal­no smje­šte­ni kao i svi osta­li i ne­ma­ju ni­ka­kav vid izo­la­ci­je ili dru­ga­či­jeg tret­ma­na. U slu­ča­ju da se ne­što ne­pred­vi­đe­no do­go­di, u pra­vom mo­men­tu na sve re­a­gu­je­mo. Ta­ko smo re­a­go­va­li i kad se de­sio ovaj ne­mio slu­čaj, tj. ka­da je jed­no li­ce na­pa­lo na­šu šti­će­ni­cu. On je od­mah pre­gle­dan od stra­ne psi­hi­ja­tra Gor­da­ne Ko­na­tar, na­kon če­ga je sa di­jag­no­zom upu­ćen na li­je­če­nje u Do­bro­ti – ka­zao je Pa­vi­će­vić.
M.N


Pro­tiv iz­op­šta­va­nja

Psi­hi­ja­tar Gor­da­na Ko­na­tar is­ti­če da ni u kom slu­ča­ju ni­ko ne bi tre­ba­lo ni da po­mi­sli, a ne da ura­di da bi­lo ko­ga ko je bio li­je­čen u Do­bro­ti, a ka­sni­je smje­šten u Dom za sta­ra li­ca, na bi­lo ko­ji na­čin iz­op­šti ili stig­ma­ti­zu­je.
– Ja sam za­du­že­na za Dom za sta­ra li­ca i uvi­jek na po­ziv do­đem ka­da je po­treb­no da sa ne­kim raz­go­va­ram ili od­re­dim od­go­va­ra­ju­ći te­ra­pi­ju ili di­jag­no­zu. Ni­kad se ni­je de­si­lo ne­ki te­žak slu­čaj, ta­ko da je sve pod na­šom kon­tro­lom – ka­za­la je Ko­na­tar.
Do­da­la je da uvi­jek do­la­zi do in­ci­dent­nih si­tu­a­ci­ja ka­da je za­jed­nič­ki ži­vot u pi­ta­nju, a po­seb­no ka­da je to slu­čaj sa sta­ri­jim oso­ba­ma.
– Ta li­ca ko­ja ima­ju ne­ki vid bo­le­sti mo­ra­ju ne­gdje bi­ti smje­šte­na na­kon li­je­če­nja. Ni­ka­ko ni­je do­bro da ih za­bo­ra­vi­mo kao dru­štvo. Da oni ne­ma­ju kud. Ka­da bu­du iz­li­je­če­ni u Do­bro­ti mo­ra­ju na­ći se­bi ne­ki dom – is­ta­kla je Ko­na­tar.
Do­da­la je da je slu­čaj ko­ji se de­sio, ka­da je jed­no li­ce na­pa­lo dru­go, ri­je­šen ta­ko što je li­ce ko­je je na­pa­lo ko­ri­sni­ka pre­gle­da­no i upu­će­no u Do­bro­tu.
– Ja sam u sva­kom tre­nut­ku tu da se oda­zo­vem na sva­ki po­ziv – za­klju­či­la je Ko­na­tar.