Pi­šu: Aida Ra­mu­so­vić,
Du­ši­ca To­mo­vić

Me­đu mno­gim sport­skim zvi­je­zda­ma, po­li­ti­ča­ri­ma i kon­tro­verz­nim bi­zni­sme­ni­ma ko­ji či­ne tih 203 lju­di ko­ji­ma je od 2008. go­di­ne do­di­je­lje­no po­ča­sno cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo ime­na Ha­di Mar­van Av­de i Mir­vat Ra­zi­an na pr­vi po­gled ne od­ska­ču.
Me­đu­tim, bez ob­zi­ra na to, Av­de, po­ri­je­klom iz Li­bi­je, i nje­go­va su­pru­ga za­vre­đu­ju pa­žnju kao naj­ne­o­bič­ni­ji do­bit­ni­ci pa­so­ša ove bal­kan­ske ze­mlje, za­jed­no sa lju­di­ma po­put biv­šeg taj­land­skog pre­mi­je­ra Tak­si­na Ši­na­va­tre i fi­nan­si­je­ra Na­ta­ni­je­la Rot­šil­da, po­tom­ka ban­kar­ske po­ro­di­ce Rot­šild.
Ovom brač­nom pa­ru sta­tus dr­ža­vlja­na odo­bren je u sep­tem­bru 2014. go­di­ne na pred­log pot­pred­sjed­ni­ka vla­de Du­ška Mar­ko­vi­ća. U pi­smu ko­je je BIRN do­bio na osno­vu za­ko­na o slo­bo­di in­for­mi­sa­nja, on tvr­di da su oni „od po­seb­nog zna­ča­ja za dr­ža­vu” – to je kri­te­ri­jum ko­ji fi­zič­ka li­ca mo­ra­ju da is­pu­ne za do­bi­ja­nje po­ča­snog dr­ža­vljan­stva – a ko­ji je Av­de is­pu­nio za­hva­lju­ju­ći po­zi­ci­ji uprav­ni­ka kan­ce­la­ri­je al Ku­dre (Al Qu­dra), ve­li­ke fir­me za in­ve­sti­ci­o­ni gra­đe­vin­ski raz­voj sa sje­di­štem u Abu Da­bi­ju.
Mar­ko­vić je re­kao da je, ko­or­di­ni­šu­ći ak­tiv­no­sti uprav­nog od­bo­ra i pred­sjed­ni­ka kom­pa­ni­je, še­i­ka Ha­med Al Ha­me­da (Ha­med al Ha­med), Av­de zna­čaj­no do­pri­nio fo­ku­si­ra­nju kom­pa­ni­je „na in­ve­sti­ci­je u Cr­noj Go­ri, ko­je će se ogle­da­ti u iz­grad­nji tu­ri­stič­kog kom­plek­sa na Pri­mor­ju, kao i u raz­vo­ju me­di­cin­skog tu­ri­zma”.
Iako pra­će­nje in­ve­sti­ci­ja iz Za­li­va mo­že bi­ti kom­pli­ko­va­no usled ko­ri­šće­nja of­šor fir­mi, is­tra­ži­va­nje ko­je je spro­veo BIRN ni­je ot­kri­lo ni­ka­kve do­ka­ze o in­ve­sti­ra­nju kom­pa­ni­je Al Ku­dra u Cr­nu Go­ru, što je po­kre­nu­lo no­va pi­ta­nja oko to­ga za­što je i ka­ko dr­ža­vljan­stvo do­di­je­lje­no.
U iz­vje­šta­ju pod­go­rič­kog Cen­tra za gra­đan­sko obra­zo­va­nje, ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je, iz no­vem­bra 2015. go­di­ne već je po­sta­vlje­no pi­ta­nje le­gal­no­sti i ne­tran­spa­rent­ne pri­ro­de ove prak­se.
U iz­jve­šta­ju se Av­de i nje­go­va su­pru­ga na­la­ze na spi­sku li­ca ko­ja su do sa­da do­bi­la dr­ža­vljan­stvo. Pre­ci­zi­ra­no je da, u skla­du da cr­no­gor­skim za­ko­nom, sa­mo pred­sjed­nik Cr­ne Go­re, pred­sjed­nik Skup­šti­ne ili pre­mi­jer ima­ju pra­vo da pred­la­žu oso­be za pri­jem u dr­ža­vljan­stvo, što ni­je bio slu­čaj sa Av­de­om i nje­go­vom su­pru­gom.
Ni Av­de ni kan­ce­la­ri­je fir­me Al Ku­dra u Abu Da­bi­ju ni­je­su od­go­va­ra­li na BIRN-ove mno­ge za­htje­ve za ko­men­ta­rom, po­sla­te imej­lom ili pu­tem dru­štve­nih mre­ža.
– Ne­ki ve­o­ma čud­ni po­je­din­ci ste­kli su po­ča­sno dr­ža­vljan­stvo uz ve­o­ma sum­nji­va ob­ja­šnje­nja – ka­že Sne­ža­na Jo­ni­ca, po­sla­ni­ca So­ci­ja­li­stič­ke na­rod­ne par­ti­je, ko­ja je tri go­di­ne bez­u­spje­šno po­ku­ša­va­la da pri­ba­vi spi­sak li­ca ko­ji­ma su do­di­je­lje­na dr­ža­vljan­stva, a pri­je ne­go što je on ko­nač­no ob­ja­vljen kra­jem pro­šle go­di­ne. Jo­ni­ca do­da­je da su mno­gi pred­lo­že­ni za­hva­lju­ju­ći „lič­nim afi­ni­te­ti­ma po­li­ti­ča­ra” a ne zbog nji­ho­vog zna­ča­ja za dr­ža­vu.
Za­liv­ske in­ve­sti­ci­je
Av­de je di­rek­tor cr­no­gor­skog ogran­ka Al Ku­dra (Al Qu­dra) gru­pe ko­ja za se­be ka­že da je
„jed­na od vo­de­ćih stra­te­ških in­ve­sti­to­ra sa sje­di­štem u Abu Da­bi­ju” i ko­ja se ba­vi naf­tom, ban­kar­stvom, fi­nan­si­ja­ma, zdrav­stvom i upra­vlja­njem pro­jek­ti­ma.
Na svom Lin­ke­dIn pro­fi­lu Av­de se­be opi­su­je kao „me­na­dže­ra kan­ce­la­ri­je” za uprav­ni od­bor i za pred­sjed­ni­ka uprav­nog od­bo­ra Al Ku­dre.
Še­ik Al Ha­med, ta­da­šnji pred­sjed­nik uprav­nog od­bo­ra kom­pa­ni­je Al Ku­dra, dva pu­ta se sa­stao 2013. go­di­ne sa cr­no­gor­skim pre­mi­je­rom Mi­lom Đu­ka­no­vi­ćem ka­ko bi raz­go­va­ra­li o in­ve­sti­ra­nju u ovu ja­dran­sku ze­mlju. Me­đu­tim, či­ni se da po­sto­ji iz­vje­sna kon­fu­zi­ja u ve­zi sa tim ko­ga je še­ik Al Ha­med tom pri­li­kom pred­sta­vljao.
U vla­di­nom sa­op­šte­nju za jav­nost, iz­da­tom pri­je sa­stan­ka u ju­lu 2013. go­di­ne, opi­san je kao „pred­sjed­nik Al Ku­dra”, kom­pa­ni­je ko­joj se Mar­ko­vić do­dvo­ra­vao ka­da je pred­lo­žio Av­dea i nje­go­vu su­pru­gu za pri­jem u cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo.
Me­đu­tim, na­kon sa­stan­ka, vla­da je Al Ha­me­da ozna­či­la kao „pred­sjed­ni­ka Al Fa­ri­de” (Al Fa­ri­da), dru­ge kom­pa­ni­je za in­ve­sti­ci­o­ni raz­voj či­ji je on sa­da glav­ni iz­vr­šni di­rek­tor. Al Ha­me­do­va tre­nut­na ve­za sa Al Ku­drom osta­je ne­ja­sna. Na kom­pa­nij­skom veb-saj­tu nje­go­vo ime se vi­še ne na­la­zi na spi­sku čla­no­va uprav­nog ili iz­vr­šnog od­bo­ra.
Pre­ma cr­no­gor­skim no­vin­skim iz­ve­šta­ji­ma iz tog vre­me­na, še­ik je bio po­seb­no za­in­te­re­so­van za raz­voj­ni pro­je­kat na Lu­či­ca­ma.
Po­da­ci iz ka­ta­stra po­ka­zu­ju da je dru­ga gru­pa iz Abu Da­bi­ja, Abu Da­bi Ka­pi­tal Me­nadž­ment (Abu Dha­bi Ca­pi­tal Ma­na­ge­ment), ADCM ku­pi­la hek­tar ze­mlje u Lu­či­ca­ma, 2013. go­di­ne.
ADCM ra­di na ve­li­kim raz­voj­nim gra­đe­vin­skim pro­jek­ti­ma u Cr­noj Go­ri, Bu­gar­skoj, Sr­bi­ji i Lon­do­nu. Čvr­ste ve­ze sa kom­pa­ni­ja­ma Al Fa­ri­da i Al Ku­dra ne po­sto­je, ma­da se sje­di­šte cr­no­gor­ske po­slov­ni­ce Al Ku­dre na­la­zi u ve­li­kom po­slov­no-stam­be­nom kom­plek­su u Pod­go­ri­ci ko­ji je u vla­sni­štvu ADCM-a.
BIRN u cr­no­gor­skom ka­ta­stru ni­je pro­na­šao bi­lo ka­kvo ze­mlji­šte re­gi­stro­va­no na cr­no­gor­ski ogra­nak kom­pa­ni­je Al Ku­dra, a od 2013. go­di­ne ni­je bi­lo ni­ka­kvih no­vin­skih iz­vje­šta­ja ili vla­di­nih iz­ja­va o toj kom­pa­ni­ji. Od osni­va­nja u ju­lu 2014. god. ogra­nak ni­je pre­dao ni­je­dan go­di­šnji iz­vje­štaj cr­no­gor­skim po­re­skim or­ga­ni­ma.
Advo­kat Igor Br­no­vić, ko­ji se u po­slov­nim knji­ga­ma Al Ku­dre vo­di kao njen prav­ni za­stup­nik u Cr­noj Go­ri, re­kao je za BIRN da ni­ka­da ni­je ni čuo za Av­du, ni­ti je imao bi­lo ka­kve kon­tak­te sa fir­mom od ka­da je re­gi­stro­va­na.
Upi­tan za Av­dea, Br­no­vić je od­go­vo­rio: „Ne po­zna­jem go­spo­di­na. Ni­ka­da ga ni­je­sam upo­znao ni­ti imao bi­lo ka­kav kon­takt s njim”. Br­no­vić je re­kao da je „mo­gu­će” da je Av­de di­rek­tor Al Ku­dre u Cr­noj Go­ri „ali ja to ne znam”.
„Pi­ta­li su me ne­ki pri­ja­te­lji da li bih mo­gao da re­gi­stru­jem tu fir­mu, pa su me po­sta­vi­li za prav­nog za­stup­ni­ka fir­me. To je bio je­di­ni kon­takt ko­ji sam imao sa tom fir­mom”.
Prav­na pi­ta­nja
Mi­ra Po­po­vić, ko­a­u­tor iz­vje­šta­ja Cen­tra za gra­đan­sko obra­zo­va­nje, ka­že da je pred­la­ga­nje oso­ba za pri­jem u po­ča­sno dr­ža­vljan­stvo bi­lo ne­za­ko­ni­to s ob­zi­rom na to da za­kon ka­že da sa­mo pred­sjed­nik dr­ža­ve, pred­sjed­nik Skup­šti­ne i pre­mi­jer ima­ju pra­vo da pred­la­žu stran­ce za sti­ca­nje ovog pra­va.
– U ovom i u još 80 dru­gih slu­ča­je­va pro­ce­du­ra ni­je pro­pi­sno spro­ve­de­na – re­kla je Po­po­vi­će­va.
Iz cr­no­gor­skog Mi­ni­star­stva unu­tra­šnjih po­slo­va BIRN-u je re­če­no da je pro­ce­du­ra bi­la u skla­du sa za­ko­nom. Port­pa­rol pot­pred­sjed­ni­ka vla­de Du­ška Mar­ko­vi­ća, ko­ji je i na funk­ci­ji mi­ni­stra unu­tra­šnjih po­slo­va, od­bio je da da obra­zlo­že­nje u ve­zi sa Mar­ko­vi­će­vom od­lu­kom da pred­lo­ži Av­dea.
Iz Cen­tra za gra­đan­sko obra­zo­va­nje re­kli su da cio pro­ces ima dis­kre­ci­o­ni ka­rak­ter, da „ne­ma ja­sno raz­ra­đe­ne kri­te­ri­ju­me” ka­ko bi se de­fi­ni­sa­lo ko tač­no za­slu­žu­je da do­bi­je po­ča­sno dr­ža­vljan­stvo.
– Da­va­nje po­ča­snih dr­ža­vljan­sta­va kon­tro­verz­nim li­ci­ma di­rekt­no šte­ti ne sa­mo dr­ža­vi već i onim li­ci­ma ko­ja su ta dr­ža­vljan­stva do­bi­la na osno­vu ne­spor­nih za­slu­ga – ka­žu u Cen­tru.

Pa­so­ši na pro­da­ju
Av­de ni­je pr­va oso­ba sa ve­za­ma sa Za­li­vom ko­joj je do­di­je­lje­no cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo.
Cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo do­di­je­lje­no je 2010. go­di­ne Mu­ha­me­du Da­hla­nu (Mo­ham­med Da­hlan), pa­le­stin­skom po­li­ti­ča­ru i sa­vjet­ni­ku pre­sto­lo­na­sled­ni­ka Abu Da­bi­ja, i nje­go­voj su­pru­zi, dok su nje­go­va dje­ca od­bi­je­na na osno­vu to­ga što eko­nom­ski za­vi­sna li­ca ne is­pu­nja­va­ju kri­te­ri­jum „dr­žav­nog in­te­re­sa”. Zva­nič­na do­ku­men­ta ko­je je BIRN pri­ba­vio po­ka­zu­ju da je Da­hla­nu odo­bre­no dr­ža­vljan­stvo na pred­log pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, ko­ji ga je u skup­šti­ni opi­sao kao „pri­ja­te­lja”.
Đu­ka­no­vić je na­pi­sao da je Da­hlan, po­la­ri­zu­ju­ća lič­nost me­đu Pa­le­stin­ci­ma i ri­val pa­le­stin­skog pred­sjed­ni­ka Mah­mu­da Aba­sa, bio od­go­vo­ran za po­ve­zi­va­nje sa kra­ljev­skom po­ro­di­com Al Na­hjan iz Abu Da­bi­ja, i „za nji­hov do­la­zak u Cr­nu Go­ru”, što je ze­mlji do­ni­je­lo pri­lič­ne in­ve­sti­ci­je.
Po­ro­di­ca Da­hlan i nji­ho­vih šest sa­rad­ni­ka do­bi­li su srp­sko dr­ža­vljan­stvo 2013. i 2014. go­di­ne, ka­da se Be­o­grad ta­ko­đe udva­rao in­ve­sti­to­ri­ma iz UAE.
Ro­đen u Egip­tu, Sa­mih Sa­vi­ris, ko­ji sto­ji iza ne­ko­li­ko ve­li­kih tu­ri­stič­kih raz­voj­nih pro­je­ka­ta u Cr­noj Go­ri, ta­ko­đe je do­bio cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo.
Dr­ža­vljan­stvo ze­ma­lja po­put Cr­ne Go­re ili Sr­bi­je, ko­je na­sto­je da uđu u Evrop­sku uni­ju, vi­di se kao be­ne­fi­ci­ja Ara­pi­ma i dru­gim ne-Evro­plja­ni­ma u vi­du bez­vi­znog ula­ska u evrop­sku Šen­gen zo­nu.
Me­đu naj­kon­tro­verz­ni­jim pri­mje­ri­ma po­ča­snog dr­ža­vljan­stva ko­je na­vo­di Cen­tar za gra­đan­sko obra­zo­va­nje je­ste dr­ža­vljan­stvo biv­šeg taj­land­skog pre­mi­je­ra Tak­si­na Ši­na­va­tre ko­ji ži­vi u sa­mo­na­met­nu­tom iz­gnan­stvu od 2006. go­di­ne ka­da je svrg­nut voj­nim pu­čem i u od­su­stvu osu­đen na dvi­je go­di­ne za­tvo­ra zbog zlo­u­po­tre­be vla­sti.
U ju­nu 2015. go­di­ne cr­no­gor­ska vla­da ob­no­vi­la je pla­no­ve da po­nu­di dr­ža­vljan­stvo stra­nim in­ve­sti­to­ri­ma volj­nim da svoj no­vac do­ne­su u ne­raz­vi­je­ni sje­ver ze­mlje.
Vla­da je iz­ja­vi­la da već spre­ma pa­ket „eko­nom­skog dr­ža­vljan­stva”, ali ni­je pre­ci­zi­ra­la ka­da će ovaj pro­je­kat ot­po­če­ti.