-Članovi Komisije za praćenje istraga napada na novinare nijesu imali ravnopravan status u pristupu informacijama, a opstrukcije Uprave policije glavni su razlog što ovo tijelo nije ostvarilo osnovne zadatke u svom radu, oci­je­nje­no je na ju­če­ra­šnjoj pa­nel di­sku­si­ji ko­ju je orga­ni­zo­va­la Ak­ci­ja za ljud­ska pra­va (HRA). Po­vod za di­sku­si­ju bio je iz­vje­štaj HRA „Rad Ko­mi­si­je za pra­će­nje is­tra­ga na­pa­da na no­vi­na­re – iz ugla gra­đa­na”, ko­jim je oci­je­nje­no da to ti­je­lo ni­je is­pu­ni­lo osnov­ni za­da­tak – da na osno­vu pre­gle­da is­tra­ga pru­ži sve­o­bu­hvat­no mi­šlje­nje o pro­pu­sti­ma u tim is­tra­ga­ma i na­či­nu na ko­ji bi nji­ho­vo vo­đe­nje tre­ba­lo una­pri­je­di­ti.
Na raspravi se moglo čuti da bi Skup­šti­na tre­ba­lo da for­mi­ra no­vu ko­mi­si­ju za pra­će­nje is­tra­ga na­pa­da na no­vi­na­re, či­ji bi pu­no­prav­ni čla­no­vi bi­li ne­za­vi­sni struč­nja­ci ko­ji ni­je­su za­po­sle­ni u dr­žav­nim or­ga­ni­ma. Dio pa­ne­li­sta sma­tra da bi Ko­mi­si­ja tre­ba­lo da osta­ne pri Vla­di, i da u njoj i da­lje bu­de pred­stav­ni­ka dr­žav­nih or­ga­na, ali bez pra­va od­lu­či­va­nja ili pod­jed­na­kog bro­ja kao čla­no­va iz ci­vil­nog sek­to­ra i me­di­ja ka­ko bi se spri­je­či­lo nad­gla­sa­va­nje.
Iz­vr­šna di­rek­to­ri­ca HRA Tea Gor­janc Pre­le­vić ka­za­la je da su op­struk­ci­je Upra­ve po­li­ci­je glav­ni raz­log što Ko­mi­si­ja ni­je ostva­ri­la osnov­ni za­da­tak. Gor­janc Pre­le­vić je uka­za­la da je u iz­vje­šta­ju kon­sta­to­va­no da je osnov­ni pro­blem u ra­du Ko­mi­si­je bio taj što nje­ni čla­no­vi ni­je­su ima­li rav­no­pra­van sta­tus u pri­stu­pu in­for­ma­ci­ja­ma i do­ku­men­ti­ma Upra­ve po­li­ci­je.
– Od pr­vog do po­sled­njeg da­na Upra­va po­li­ci­je je is­tra­ja­la u od­lu­ci da svi čla­no­vi Ko­mi­si­je ne mo­gu ostva­ri­ti pri­stup spi­si­ma u pot­pu­no­sti. Da­kle, do­bi­ja­li su spi­se ko­ji su bi­li pot­pu­no za­ta­mnje­ni u smi­slu lič­nih po­da­ta­ka – na­ve­la je ona.
Dru­gi pro­blem u ra­du je bio što, ka­ko je ka­za­la, Vla­da ni­je pri­hva­ti­la pre­po­ru­ke Ko­mi­si­je ko­je su se ti­ca­le ras­pi­si­va­nja na­gra­de ka­ko bi se do­šlo do in­for­ma­ci­ja ko­je mo­gu po­mo­ći u is­tra­zi.
Po­moć­nik glav­nog ured­ni­ka dnev­nog li­sta „Dan“ i pred­sjed­nik Ko­mi­si­je Ni­ko­la Mar­ko­vić uka­zao je da for­mi­ra­nje Ko­mi­si­je ni­je bi­la ide­ja Vla­de Cr­ne Go­re već re­zul­tat me­đu­na­rod­nog pri­ti­ska, is­ti­ču­ći da se na sa­mom po­čet­ku osni­va­nja vi­dje­lo ne­po­vje­re­nje iz­vr­šne vla­sti pre­ma ono­me što bi to ti­je­lo tre­ba­lo da ra­di, jer je od 11 čla­no­va šest bi­lo iz dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja. On je na­veo da se Vla­da već u star­tu po­tru­di­la da ima ve­ći­nu za iz­gla­sa­va­nje ili spre­ča­va­nje iz­gla­sa­va­nja po­je­di­nih od­lu­ka.
Mar­ko­vić je na­po­me­nuo da su naj­ve­ći dio in­for­ma­ci­ja i po­da­ta­ka neo­p­hod­nih za rad do­bi­li od tu­ži­la­šta­va, ali da su s dru­ge stra­ne ima­li pot­pu­nu op­struk­ci­ju Upra­ve po­li­ci­je, što je, ka­ko je re­kao, je­dan od glav­nih raz­lo­ga za­što Ko­mi­si­ja ni­je is­pu­ni­la svoj osnov­ni za­da­tak.
On je na­veo da su svi čla­no­vi Ko­mi­si­je pro­šli bez­bjed­no­snu pro­vje­ru i da im je na­čel­no omo­gu­ćen pri­stup po­da­ci­ma sa naj­vi­šim ste­pe­nom taj­no­sti, ali da im to ni­je bi­lo do­zvo­lje­no. Do­dao je da je od svih pre­po­ru­ka Ko­mi­si­je pre­ma Vla­di is­pu­nje­na sa­mo jed­na, ko­ja se ti­ca­la lič­nog obez­bje­đe­nja no­vi­na­ra.
Mar­ko­vić je mi­šlje­nja da je Vla­da ne­do­sta­tak po­li­tič­ke vo­lje is­ka­za­la ti­me što je upor­no od­bi­ja­la da ras­pi­še no­va­ča­ne na­gra­de ko­je mo­gu do­ve­sti do in­for­ma­ci­ja bit­nih za ra­svje­tlja­va­nje slu­ča­je­va napada na novinare. On je is­ta­kao da je naj­ka­rak­te­ri­stič­ni­ji pri­mjer za to slu­čaj ubi­stva di­rek­to­ra „Da­na“ Du­ška Jo­va­no­vi­ća, za ko­je je Vla­da ras­pi­sa­la na­gra­du za in­for­ma­ci­je o nje­go­vom ra­vje­tlja­va­nju, ali da je ona „ti­ho uga­še­na“. Vla­da je, ka­ko je is­ta­kao, od­bi­ja­la da se ona re­ak­ti­vi­ra.
– Ja sam to ra­zu­mio kao po­li­tič­ku vo­lju pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća pre­ma čla­no­vi­ma Ko­mi­si­je ko­ji su kri­ti­ča­ri nje­go­vi vla­sti – is­ta­kao je on.
Sma­tra da no­vu ko­mi­si­ju, či­je je for­mi­ra­nje u to­ku, uz me­di­ja­ci­ju OEBS-a, tre­ba for­mi­ra­ti dru­ga­či­je.
– Mi­slim da tre­ba da ima neo­gra­ni­čen man­dat ali da bu­de ogra­ni­čen man­dat nje­nih čla­no­va, i da čla­no­vi Ko­mi­si­je ne mo­gu bi­ti lju­di iz Upra­ve po­li­ci­je i dr­žav­nog tu­ži­la­štva jer su u kon­flik­tu in­te­re­sa. De­ša­va­lo se da lju­di ko­ji su čla­no­vi Ko­mi­si­je tre­ba da gla­sa­ju o svom ra­du u ve­zi is­tra­ga ko­je su vo­di­li – na­veo je Mar­ko­vić.
Ocje­nju­je da bi bi­lo bo­lje da ko­mi­si­ju for­mi­ra Skup­šti­na, sma­tra­ju­ći da bi to pro­mje­ni­lo mno­ge stva­ri i omo­gu­ći­lo da se u par­la­men­tu de­ba­tu­je o tim pro­ble­mi­ma. On je ka­zao da je rad u Ko­mi­si­ji bio ko­rek­tan dok ni­je­su po­če­li su­štin­ski da se ba­ve is­tra­ga­ma.
Mar­ko­vić je na­veo da je Ko­mi­si­ja uspje­la da ak­tu­e­li­zu­je slu­čaj po­ku­ša­ja ubi­stva no­vi­na­ra Tu­fi­ka Sof­ti­ća i da do­đe do li­ca ko­je je ima­lo sa­zna­nja o ubi­stvu Du­ška Jo­va­no­vi­ća.
Ru­ko­vo­di­lac Vi­šeg dr­žav­nog tu­ži­la­štva Ve­sna Jo­vi­će­vić sma­tra da čla­no­vi Ko­mi­si­je iz re­da me­di­ja u stva­ri ni­je­su pro­na­šli ni­je­dan pred­met is­tra­ge na­pa­da na no­vi­na­re gdje je do­šlo do po­vre­de za­ko­na i kr­še­nja pra­va, te da je zbog to­ga na kra­ju nje­nog man­da­ta otvo­re­no pi­ta­nje kon­flik­ta in­te­re­sa čla­no­va iz re­da dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja. Ona sma­tra da bi se, ge­ne­ral­no gle­da­no, za sva­kog čla­na Ko­mi­si­je mo­glo re­ći da je u kon­flik­tu in­te­re­sa. Is­ta­kla je da je tu­ži­la­štvo Ko­mi­si­ji do­sta­vi­lo svu do­ku­men­ta­ci­ju, te da ne­će da ula­zi u raz­lo­ge za­što to ni­je či­ni­la Upra­va po­li­ci­je.
Kazala je da je tu­ži­la­štvo do­sta­vi­lo i pred­kri­vič­ne spi­se, ko­ji se, ka­ko je po­ja­sni­la, od­no­se na rad po­li­ci­je, ocje­nju­ju­ći da po­li­cij­ski spi­si ni­je­su pred­sta­vlja­li smet­nje za rad Kom­si­je.
– Sma­tram da je Ko­mi­si­ja mo­gla objek­tiv­no da ra­di i ima­la je za to uslo­va – po­ru­či­la je Jo­vi­će­vić.
Mar­ko­vić joj je od­go­vo­rio da tre­ba da pi­ta Vla­du ka­ko je mo­gla „da bu­de ta­ko ne­zna­ve­na da sa­sta­vi Ko­mi­si­ju či­ji su čla­no­vi u kon­flik­tu in­te­re­sa“. On je is­ta­kao da je ve­li­ki pro­blem bio što su se čla­no­vi Ko­mi­si­je iz dr­žav­nih or­ga­na po­na­ša­li kao advo­ka­ti tih in­sti­tu­ci­ja a ne čla­no­vi Ko­mi­si­je. Is­ta­kao je da do­ku­men­ta­ci­ja ko­ju je Ko­mi­si­ji do­sta­vi­lo tu­ži­la­štvo ni­je isto što i po­li­cij­ski spi­si.
Član Ko­mi­si­je iz Sin­di­ka­ta me­di­ja Mi­la Ra­du­lo­vić sma­tra da ni­je tač­na ocje­na da su po­li­ci­ja i tu­ži­la­štvo do­bro ra­di­li svoj po­sao, po­seb­no u slu­ča­ju Tu­fi­ka Sof­ti­ća, na­vo­de­ći da se pro­pu­sti­ma u is­tra­zi sa­da ba­vi Spe­ci­jal­no tu­ži­la­štvo. Na­vo­di da je do 2013. go­di­ne od Sof­ti­će­vog bru­tal­nog pre­bi­ja­nja 2007. go­di­ne sa­slu­ša­van sa­mo on, te da tu­ži­la­štvo ni­je na­la­ga­lo is­pi­ti­va­nja ni osum­nji­če­nih li­ca.
Glav­ni ured­nik „Vi­je­sti“ i član Ko­mi­si­je Mi­ha­i­lo Jo­vo­vić sma­tra da je je­dan od ci­lje­va osni­va­nja tog ti­je­la bi­lo i for­mi­ra­nje po­vje­re­nja iz­me­đu no­vi­na­ra i dr­žav­nih or­ga­na, do če­ga, ka­ko je re­kao, ni­je do­šlo. Ka­zao je da je sa čla­no­vi­ma iz re­da po­li­ci­je i tu­ži­la­štva bi­lo bor­be oko to­ga da se sa­mo „ak­tiv­ni slu­ča­je­vi“ na­pa­da uvr­ste u rad.
On je kazao da su podaci koje im je dostavila ANB mogli da posluže za otvaranje novih istraga. Pro­ble­ma­ti­zu­ju­ći či­nje­ni­cu skri­va­nja po­da­ta­ka od stra­ne Upra­ve po­li­ci­je, Jo­vo­vić je pi­tao „da li pre­mi­je­ru br­ka­te ime­na“. On ni­je sa­gla­san sa ide­jom da Ko­mi­si­ja pri­pad­ne Skup­šti­ni i da u njoj ne bu­de po­li­ci­je i tu­ži­la­ca.
Član Ko­mi­si­je Slav­ko Man­dić sma­tra da je Ko­mi­si­ja ima­la osnov­ne uslo­ve za rad, na­vo­de­ći da ni­je za to da se dr­žav­ni or­ga­ni is­klju­če iz nje, ali da je­ste da ne­ma­ju ve­ći­nu.
Član Sa­vje­ta Agen­ci­je za za­šti­tu lič­nih po­da­ta­ka Ra­den­ko Lac­ma­no­vić ka­zao je da je bio pro­tiv to­ga da se čla­no­vi­ma Ko­mi­si­je ne do­zvo­li pri­stup taj­nim po­da­ci­ma, iako je nad­gla­san u ovom ti­je­lu. Go­ran Đu­ro­vić iz NVO sek­to­ra na­veo da ne vi­di svr­hu po­nov­nog for­mi­ra­nja Ko­mi­si­je pod okri­ljem Vla­de.
A.O.


Po­stu­pak pri kra­ju

Ru­ko­vo­di­lac Vi­šeg dr­žav­nog tu­ži­la­štva Ve­sna Jo­vi­će­vić ka­za­la je ju­če da će ovih da­na bi­ti okon­čan po­stu­pak u pred­me­tu oko slu­žbe­ne za­bi­lje­ške u ko­joj je je­di­ni osu­đe­ni za ubi­stvo Du­ška Jo­va­no­vi­ća go­vo­rio o tom zlo­či­nu, a ko­ja je ne­sta­la iz po­li­cij­skih spi­sa. Tu­ži­telj­ka je ka­za­la da su u po­stup­ku do­šli do od­re­đe­nih sa­zna­nja u ve­zi to­ga.


Pa­žin: Ko­mi­si­ja ne­zgrap­no sa­sta­vlje­na

Mi­ni­star prav­de Zo­ran Pa­žin re­kao je da je do­bro što je Komi­si­ja oform­lje­na, jer je ona dr­ža­la u fo­ku­su in­te­re­so­va­nje za „bol­na pi­ta­nja ne­ri­je­še­nih slu­ča­je­va na­pa­da na no­vi­na­re“. Pa­žin je ka­zao da se Vla­da ne sla­že sa za­htje­vi­ma za ras­pi­si­va­nje na­gra­de za do­bi­je­ne in­for­ma­ci­je u ne­kim slu­ča­je­vi­ma, jer one ne mo­ra­ju da­ti ade­kva­tan re­zul­tat.
– Ne­ko će se od­go­vor­no od­no­si­ti pre­ma svo­jim etič­kim oba­ve­za­ma bez ob­zi­ra da li su u pi­ta­nju dva, tri ili pet mi­li­o­na eura – is­ta­kao je on, na­vo­de­ći da je Vla­da pre­du­go dr­ža­la blo­ki­ra­nim mi­li­on eura za in­for­ma­ci­je o ubi­stvu Du­ška Jo­va­no­vi­ća, ali da to ni­je da­lo re­zul­ta­ta.
Pa­žin je sa­gla­san da je Ko­mi­si­ja sa­sta­vlje­na pri­lič­no ne­zgrap­no i da je po­li­ci­ja od­go­vor­na za aspekt ko­ji se ti­če pri­stu­pa in­for­ma­ci­ja­ma. Sma­tra da tre­ba tra­ži­ti dru­ga­či­ji mo­da­li­tet u ra­du Komi­si­je, u star­tu uklo­ni­ti kon­struk­ci­o­nu gre­šku u ve­zi kon­flik­ta in­te­re­sa, na­vo­de­ći da je mi­šlje­nja da bi Skup­šti­na bi­la ade­kva­tan or­gan za for­mi­ra­nje Ko­mi­si­je.


Ba­ko­vić: Ko­mi­si­ja da osta­ne pri Vla­di

Za­štit­nik ljud­skih pra­va i slo­bo­da Šuć­ko Ba­ko­vić upo­zo­rio je da su neo­t­kri­ve­ni slu­ča­je­vi na­pa­da na no­vi­na­re raz­log za ozbilj­nu za­bri­nu­tost, te da se ne smi­je do­zvo­li­ti da na njih pad­ne veo za­bo­ra­va. Sma­tra da je Ko­mi­si­ja ima­la po­gre­šnu prak­su i da je sa­stav i broj­nost čla­no­va nje­na sla­ba stra­na.
– Od­nos je tre­ba­lo da bu­de jed­nak, a Ko­mi­si­ja je mo­ra­la ima­ti i ne­za­vi­sne struč­nja­ke – oci­je­nio je Ba­ko­vić.
Ocje­nju­je da bi bi­lo pa­met­ni­je da no­vu ko­mi­si­ju ne for­mi­ra Skup­šti­na već Vla­da.
– To bi bi­lo do­bro i za Vla­du, da po­ka­že da i da­lje ima po­li­tič­ku vo­lju da ri­je­ši slu­ča­je­ve – oci­je­nio je on.