Sa­da­šnji i biv­ši mi­ni­stri ko­ji pre­da­ju na do­ma­ćim i stra­nim uni­ver­zi­te­ti­ma, za­ra­di­li su do ove go­di­ne oko 150.557 eura kr­še­ći Ustav Cr­ne Go­re, dok se premijer Milo Đukanović oglušio o inicijative da ih zbog toga smijeni. Upr­kos iz­ri­či­tom čla­nu Usta­va, ko­ji pro­pi­su­je ne­spo­ji­vost funk­ci­ja, od­no­sno da pre­mi­jer i čla­no­vi Vla­de ne mo­gu vr­ši­ti ne­ku dru­gu jav­nu funk­ci­ju ni­ti pro­fe­si­o­nal­no oba­vlja­ti dru­gu dje­lat­nost, osam sa­da­šnjih i biv­ših mi­ni­sta­ra već go­di­na­ma ra­di mi­mo tog pra­vi­la.
Ra­di se o mi­ni­stri­ma eko­no­mi­je, mi­ni­stri­ma na­u­ke, in­for­ma­ci­o­nog dru­štva i teh­no­lo­gi­ja, zdra­vlja i od­bra­ne Vla­di­mi­ru Ka­va­ri­ću, Sa­nji Vla­ho­vić, Vu­ji­ci La­zo­vi­ću, Bu­di­mi­ru Še­gr­tu i Mi­li­ci Pe­ja­no­vić Đu­ri­šić. Svi osim Še­gr­ta, ko­ji je na tu funk­ci­ju iza­bran u mar­tu 2015, go­di­na­ma kr­še Ustav.
Ustav su kr­ši­li i biv­ši mi­ni­stri vanj­skih po­slo­va, po­ljo­pri­vre­de i zdra­vlja Igor Luk­šić, Pe­tar Iva­no­vić (sa­da­šnji pot­pred­sjed­nik Vla­de) i Mi­o­drag Ra­du­no­vić.
Po­bro­ja­ni čla­no­vi Vla­de iz­nos od 150.000 eura za­ra­di­li su od 2007. go­di­ne, ka­da je do­ne­sen Ustav ko­ji de­fi­ni­še ne­spo­ji­vost funk­ci­ja, za­hva­lju­ju­ći an­ga­žma­ni­ma na Uni­ver­zi­te­tu Cr­ne Go­re (UCG), Uni­ver­zi­te­tu Do­nja Go­ri­ca (UDG) i Uni­ver­zi­te­tu Me­di­te­ran, te stra­nim obra­zov­nim in­sti­tu­ci­ja­ma.
Naj­du­ži „staž“ u kr­še­nju Usta­va ima do­sko­ra­šnji mi­ni­star vanj­skih po­slo­va Igor Luk­šić. Upr­kos to­me što je od 2007. do apri­la 2016. oba­vljao funk­ci­je mi­ni­stra fi­nan­si­ja, pre­mi­je­ra i mi­ni­stra vanj­skih po­slo­va, Luk­šić je upo­re­do bio i pre­da­vač. On je u svo­jim imo­vin­skim kar­to­ni­ma na­veo da je 2007. go­di­ne bio an­ga­žo­van na Fa­kul­te­tu za me­đu­na­rod­ni bi­znis, ali ni­je na­veo na­kna­du ko­ju je pri­mao za taj an­ga­žman. Sle­de­će go­di­ne je pre­da­vao stu­den­ti­ma na UDG-u, či­ji je su­vla­snik sa­da­šnji pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić, a ni za taj pe­ri­od ni­je na­veo na­kna­du. U to­ku 2009, 2010, 2011, 2012, 2013. i 2014. za­hva­lju­ju­ći an­ga­žma­nu na UDG-u go­di­šnje je pri­ho­do­vao po 1.200 eura. Za 2015. u svom imo­vin­skom kar­to­nu na­veo je da na UDG-u ni­je za­ra­dio ni­šta.
Mi­ni­star eko­no­mi­je Vla­di­mir Ka­va­rić na tu funk­ci­ju ime­no­van je kra­jem 2010. go­di­ne, a sve to vri­je­me pre­da­vao je na UDG-u. On je za­hva­lju­ju­ći ovom an­ga­žma­nu 2011. go­di­ne za­ra­dio 3.000, a 2012. i 2013. po 2.400. Na UDG-u je 2014. pri­ho­do­vao 1.200 eura, a 2015. god. 1.170.
Mi­ni­star od­bra­ne Mi­li­ca Pe­ja­no­vić Đu­ri­šić za­ra­di­la je 2015. na Uni­ver­zi­te­tu Cr­ne Go­re za re­dov­ne na­stav­nič­ke ak­tiv­no­sti, za pre­da­va­nja na ma­gi­star­skim i dok­tor­skim sa­mo­fi­na­si­ra­ju­ćim stu­di­ja­ma 4.596 eura. U to­ku 2014. pri­ho­do­va­la je 3.612, 2013. go­di­ne 3.732 eura.
Mi­ni­star za in­for­ma­ci­o­no dru­štvo Vu­ji­ca La­zo­vić je za na­sta­vu na aka­dem­skim i ma­gi­star­skim stu­di­ja­ma na Eko­nom­skom fa­kul­te­tu u 2015. za­ra­dio 4.238 eura. U to­ku 2014. pri­ho­do­vao je 7.476, 2013. 10.128 eura. U 2012. za ru­ko­vo­đe­nje dok­tor­skim stu­di­ja­ma i za na­sta­vu na istom fa­kul­te­tu za­ra­dio je 13.296, u 2011. 14.400, a u 2010. 10.200 eura. Upr­kos mi­ni­star­skoj funk­ci­ji, La­zo­vić je kao pro­fe­sor 2009. go­di­ne za­ra­dio 7.800, za 2008. 6.600 eura.
Mi­ni­star zdra­vlja Bu­di­mir Še­grt, ko­ji je na tu funk­ci­ju do­šao u mar­tu pro­šle go­di­ne, pri­ja­vio je da je u 2015. za­ra­dio 1.200 eura kao pro­fe­sor u na­sta­vi na Me­di­cin­skom fa­kul­te­tu. Nje­gov pret­hod­nik u re­so­ru zdra­vlja Mi­o­drag Ra­du­no­vić na Me­di­cin­skom fa­kul­te­tu to­kom 2014. za­ra­dio je 2.088, 2013. godine 1.884, a 2012. 1.848 eura. U 2011. je po osno­vu ovog an­ga­žma­na pri­ho­do­vao 1.848, u 2010. i 2009. po 2.100. Ra­du­no­vi­će­vi go­di­šnji pri­ho­di na Me­di­cin­skom fa­kul­te­tu u 2008. i 2007. go­di­ni iz­no­si­li su 1.392 i 1.104 eura.
Mi­ni­star na­u­ke Sa­nja Vla­ho­vić na Uni­ver­zi­te­tu Me­di­te­ran 2011. go­di­ne pro­sječ­no je za­ra­di­la 4.380, 2012. 6.000, a 2013. 5.112 eura. U 2014. go­di­ni je na Me­di­te­ra­nu i dru­gim uni­ver­zi­te­ti­ma pri­ho­do­va­la 7.872, a u 2015. godine 7.680 eura.
Do­sko­ra­šnji mi­ni­star po­ljo­pri­vre­de Pe­tar Iva­no­vić je na tu funk­ci­ju ime­no­van kra­jem 2012, a to­kom svo­je mi­ni­star­ske funk­ci­je pre­da­vao je na UDG-u. Za­hva­lju­ju­ći na­stav­nič­kim ak­tiv­no­sti­ma, on je u 2015. za­ra­dio 1.460, u 2014. god. 2.001, a u 2013. 1.680 eura.
Iz Cen­tra za gra­đan­sko obra­zo­va­nje (CGO) ra­ni­je su pod­no­si­li ini­ci­ja­ti­vu pre­mi­je­ru da raz­ri­je­ši du­žno­sti one čla­no­ve Vla­de ko­ji oba­vlja­ju dru­ge funk­ci­je ili dje­lat­no­sti. Sa­rad­nik na pro­gra­mi­ma u CGO Mi­ra Po­po­vić ka­za­la je da je ta NVO vi­še pu­ta uka­zi­va­la na di­rekt­no kr­še­nje Usta­va, od­no­sno čla­na 104, ko­ji ja­sno pro­pi­su­je da „pred­sjed­nik Vla­de i čla­no­vi Vla­de ne mo­gu vr­ši­ti po­sla­nič­ku i dru­gu jav­nu funk­ci­ju, ni­ti pro­fe­si­o­nal­no oba­vlja­ti dru­gu dje­lat­nost”.
– Osta­je i do da­nas ne­ja­sno ko­ji je to in­te­res opre­di­je­lio pre­mi­je­ra da ne is­po­štu­je ustav­nu nor­mu i raz­ri­je­ši mi­ni­stre. Neo­p­hod­no je sank­ci­o­ni­sa­ti sva­ko po­na­ša­nje ko­je ni­je u skla­du sa Usta­vom i za­ko­ni­ma Cr­ne Go­re, a po­seb­no je va­žno to či­ni­ti kad se ra­di o naj­vi­šim funk­ci­o­ne­ri­ma u ze­mlji. Oni ko­ji kr­še Ustav i za­kon, a do­dat­no oba­vlja­ju od­go­vor­nu vas­pit­no-obra­zov­nu ulo­gu, na­no­se ši­ru dru­štve­nu šte­tu jer ti­me us­po­sta­vlja­ju i upi­tan si­stem vri­jed­no­sti upra­vo me­đu mla­di­ma – ka­za­la je Po­po­vi­će­va za „Dan“.A.O.


Za po­li­ti­ča­re ni­šta pro­ble­ma­tič­no

Iz CGO su ka­za­li da kon­ti­nu­i­ra­no pra­te ovaj pro­blem i uka­zu­ju na ne­do­stat­ke.
– Do sa­da, na­ža­lost, vla­da­ju­će struk­tu­re ni­je­su ima­le slu­ha za rje­ša­va­nja ovog pro­ble­ma, ali je in­te­re­sant­no da ni dru­ge po­li­tič­ke struk­tu­re to ni­je­su pro­ble­ma­ti­zo­va­le. To mo­že zna­či­ti da i njih in­te­re­su­ju ne prin­cip po­što­va­nja Usta­va i za­ko­na, već sa­mo po­je­di­na par­ti­ku­lar­na pi­ta­nja, a to ni­je do­bar okvir za jača­nje vla­da­vi­ne pra­va – po­ru­či­la je Po­po­vi­će­va.