A
dvo­kat Ve­li­ja Mu­rić ka­zao je za „Dan” da je prak­sa cr­no­gor­skih su­do­va da u slu­ča­ju raz­vo­da bra­ka dje­cu po­vje­ra­va­ju jed­nom ro­di­te­lju, dok dru­gom da­ju pra­vo da osta­ne u kon­tak­tu sa nji­ma. Me­đu­tim, advo­kat Mu­rić is­ti­če da ima do­sta slu­ča­je­va gdje se ne po­štu­ju sud­ske od­lu­ke, zbog če­ga naj­vi­še tr­pe dje­ca.
– Po­sto­je slu­ča­je­vi da se ro­di­te­lji iz­me­đu se­be ob­ra­ču­na­ju pre­ko dje­te­ta, ne ma­re­ći za tra­u­me kroz ko­je pro­la­ze nji­ho­vi po­tom­ci i ka­kve će ži­vot­ne pe­ča­te no­si­ti do kra­ja ži­vo­ta. U ta­kvim slu­ča­je­vi­ma dje­ca po­sta­ju žr­tve svo­jih ro­di­te­lja. Če­sta je i prak­sa su­do­va i cen­ta­ra za so­ci­jal­ni rad, kao i dru­gih in­sti­tu­ci­ja ko­je se ba­ve za­šti­tom pra­va dje­ce, da ne po­stu­pa­ju ade­kvat­no u ta­kvim uslo­vi­ma, usled če­ga dje­ca kon­stant­no i pre­du­go tr­pe po­sle­di­ce – na­veo je u raz­go­vo­ru za „Dan” Mu­rić.
Uka­zao je na slu­čaj nje­go­ve kli­jent­ki­nje A.M. i nje­no dvo­je dje­ce, u ko­jem nad­le­žne in­sti­tu­ci­je prak­tič­no ne­ma­ju na­či­na da ri­je­še njen pro­blem ko­ji je na­stao na­kon ra­sta­ve od biv­šeg ne­vjen­ča­nog su­pru­ga.
– Ima­mo pra­vo­sna­žnu sud­sku od­lu­ku po ko­joj se dje­ca po­vje­ra­va­ju maj­ci. Mla­đe di­je­te od po­čet­ka ži­vi sa maj­kom, dok se sta­ri­je di­je­te de­vet mje­se­ci na­la­zi kod biv­šeg su­pru­ga A.M. Na­i­me, ona je biv­šem su­pru­gu omo­gu­ći­la da vi­di dje­voj­či­cu i on je je za­dr­žao pu­nih de­vet mje­se­ci, i od ta­da ona ni­je ima­la kon­takt sa maj­kom i se­strom. Ta cu­ri­ca je do te mje­re in­stru­i­sa­na sa stra­ne oca, a pr­ven­stve­no od dje­de i ba­be po ocu, da ona do­ži­vlja­va maj­ku, ko­ja ju je od­ga­ja­la šest go­di­na, kao ne­pri­ja­te­lja. Ka­da je ri­ječ o spro­vo­đe­nju pra­va u ovom slu­ča­ju, Cen­tar za so­ci­jal­ni rad po­ku­ša­va da ostva­ri kon­takt iz­me­đu maj­ke i dje­te­ta, dok po­ro­di­ca sa oče­ve stra­ne re­dov­no iza­zi­va si­tu­a­ci­je ko­je su kraj­nje tra­u­ma­tič­ne za di­je­te, do mje­re da ono ne že­li da vi­di ni­ko­ga osim oče­ve fa­mi­li­je. U ci­je­loj pri­či upra­vo je to di­je­te pra­va i je­di­na žr­tva – upo­zo­ra­va Mu­rić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, maj­ci je do­di­je­lje­na bes­plat­na prav­na po­moć i po tom osno­vu pod­ne­sen je pred­log za iz­vr­še­nje sud­ske pre­su­de.
– U vri­je­me pre­da­je pred­lo­ga, otac je bio u ino­stran­stvu, a dje­voj­či­ca kod nje­go­vih ro­di­te­lja. U ta­kvim uslo­vi­ma, pred­log za iz­vr­še­nje pod­ni­jet je pro­tiv ba­be i dje­de u od­no­su na ko­je se ne mo­že spro­ve­sti iz­vr­še­nje – na­vo­di Mu­rić.
Da si­tu­a­ci­ja bu­de još te­ža po di­je­te, on na­vo­di slu­čaj ka­da je pri­li­kom po­ku­ša­ja su­sre­ta maj­ke i kćer­ke u pro­sto­ri­ja­ma Cen­tra za so­ci­jal­ni rad do­šlo do kon­flik­ta iz­me­đu A.M. i ba­be nje­ne kćer­ke ko­ja je do­ve­la di­je­te da se vi­di sa maj­kom.
Mu­rić ka­že da je kao prav­ni za­stup­nik maj­ke pod­nio kri­vič­nu pri­ja­vu za od­u­zi­ma­nje dje­te­ta pro­tiv oca ko­ji fak­tič­ki, ka­ko tvr­di, di­je­te dr­ži u izo­la­ci­ji.
– Tu­ži­la­štvo je spro­ve­lo iz­vi­đaj­ne rad­nje i sa­slu­ša­lo maj­ku i oca, te nje­go­ve ro­di­te­lje, na­kon če­ga je za­tra­ži­lo po­moć od Vr­hov­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva ko­je je upu­ti­lo struč­no li­ce ko­je je oba­vi­lo raz­go­vo­re sa po­me­nu­tim oso­ba­ma. Pre­ma ono­me što znam, ko­mu­ni­ka­ci­ja sa dje­te­tom je bi­la na gra­ni­ci ne­mo­gu­ćeg, zbog is­tra­u­mi­ra­no­sti dje­voj­či­ce. Oče­ku­je­mo od­lu­ku tu­ži­la­štva da op­tu­ži oca, ba­bu i dje­du dje­te­ta za kri­vič­no dje­lo od­u­zi­ma­nje dje­te­ta. U od­no­su na oca dje­te­ta, po­sto­je ele­men­ti kri­vič­nog dje­la sa­mo­vla­šća, gdje se otac dje­te­ta po­sta­vlja pro­tiv­no sud­skoj od­lu­ci i sna­zi te od­lu­ke – ob­ja­šnja­va Mu­rić.
V. RAT­KO­VIĆ


Za­šti­ti­ti dje­či­ja pra­va

S ob­zi­rom na ova­kve slu­ča­je­ve, Ve­li­ja Mu­rić se pi­ta da li je Cr­na Go­ra prav­na dr­ža­va.
– Šta ako se de­si ne­što krup­ni­je? Ma­da ja ne vi­dim ni­šta što bi bi­lo va­žni­je od sud­bi­ne jed­nog dje­te­ta ko­je je pod po­seb­nom za­šti­tom do­ma­ćeg i me­đu­na­rod­nog pra­va, ko­je se mo­ra po­što­va­ti. Nad­le­žne in­sti­tu­ci­je ne po­stu­pa­ju uvi­jek za­ko­ni­to – uka­zao je Mu­rić.
Po­ru­čio je da su svi dr­žav­ni or­ga­ni u oba­ve­zi da vi­še i bez ini­ci­ra­nja ro­di­te­lja po­stup­ke vo­de ta­ko da se pro­na­đe naj­bo­lji in­te­res za di­je­te, dok cr­no­gor­ski su­do­vi če­sto za­ne­ma­ru­ju te pro­pi­se.
– Ape­lu­jem na Mi­ni­star­stvo ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja i na in­sti­tu­ci­je u či­joj su nad­le­žno­sti sud­bi­ne dje­ce, da sa po­ja­ča­nom pa­žnjom od­ra­đu­ju te slu­ča­je­ve i da u pu­noj mje­ri, pri­mje­nom za­ko­na, za­šti­te dječ­ja pra­va – za­klju­ču­je Mu­rić.