Mi­tro­po­li­ja cr­no­gor­sko-pri­mor­ska (MCP) osno­va­la je ini­ci­jal­ni od­bor za za­šti­tu i oču­va­nje pri­rod­nih, kul­tur­nih i du­hov­nih vri­jed­no­sti sli­va Mo­ra­če, po­vo­dom na­ja­ve grad­nje hi­dro­e­lek­tra­na na toj ri­je­ci. Iz Mi­tro­po­li­je su upo­zo­ri­li da grad­nja hi­dro­e­lek­tra­na (HE) ne bi sa­mo ugro­zi­la drev­nu ne­ma­njić­ku sve­ti­nju – Ma­na­stir Mo­ra­ču, ko­me pri­je­ti opa­snost ne sa­mo od uru­ša­va­nja kon­glo­me­rat­nog, ras­tre­si­tog pla­toa na ko­me se na­la­zi, ne­go i od eks­trem­no ve­li­ke ko­li­či­ne vla­ge za ko­ju vje­ru­ju da bi se ne­mi­nov­no po­ja­vi­la pr­vi put za 765 go­di­na po­sto­ja­nja ovog ma­na­sti­ra.
– Po­sle­di­ce iz­grad­nje hi­dro­e­lek­tra­na mo­gu bi­ti ka­ta­stro­fal­ne. Iz­grad­njom pla­ni­ra­nih hi­dro­e­lek­tra­na ugro­ža­va se ve­li­čan­stve­ni ka­njon sa svo­jim iskon­skim pri­rod­nim lje­po­ta­ma. Mo­ra se ima­ti u vi­du či­nje­ni­ca da ni­je­su iz­vr­še­na ni ar­he­o­lo­ška i dru­ga na­uč­na is­tra­ži­va­nja mo­rač­ko-ro­vač­kog i ko­la­šin­skog ba­se­na či­ji se po­če­ci ve­zu­ju još za pe­ri­od neo­li­ta. Ni­ko ne­ma pra­vo da tu iz­u­zet­nu isto­ri­ju, je­din­stve­nu u Evro­pi, sa du­hov­nim, kul­tur­nim i pri­rod­nim vri­jed­no­sti­ma i lje­po­ta­ma traj­no uni­šti bra­na­ma i hi­dro­e­lek­tra­na­ma – po­ru­če­no je na­kon sa­stan­ka, ko­jem je pri­su­stvo­vao mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je, pred­stav­ni­ci udru­že­nja Mo­ra­ča­na i Rov­ča­na, dru­gih na­rod­nih pred­stav­ni­ka, na­sto­ja­telj Ma­na­sti­ra Mo­ra­ča i pa­roh mo­rač­ki i ro­vač­ki.
U sa­op­šte­nju Sve­ti­go­re se na­vo­di da je ini­ci­ja­tiv­ni od­bor do­nio od­lu­ku da u to­ku pred­sto­je­ćih mje­se­ci spro­ve­de či­tav niz ak­tiv­no­sti na do­ma­ćem i me­đu­na­rod­nom pla­nu, a po­seb­no u po­gle­du uklju­či­va­nja jav­no­sti i eks­pe­ra­ta u ovo pi­ta­nje od ko­ga za­vi­sti bu­duć­nost vi­še od po­lo­vi­ne sta­nov­ni­ka Cr­ne Go­re.
– I ovim pu­tem ape­lu­je­mo na sve od­go­vor­ne dru­štve­ne struk­tu­re, po­seb­no u Vla­di Cr­ne Go­re i Mi­ni­star­stvu eko­no­mi­je, da svo­je dje­lo­va­nje uskla­de sa in­te­re­som jav­no­sti i gra­đa­na. Na­da­mo se da je svi­ma po­zna­to da in­te­re­si jed­ne gru­pe lju­di i nji­ma bli­skih kom­pa­ni­ja ni­ka­da i ni­gdje ne mo­gu pred­sta­vlja­ti jav­ni in­te­res. Jav­nost još ne zna šta se gu­bi, a šta se do­bi­ja pla­ni­ra­nim hi­dro­e­lek­tra­na­ma. Da li jed­na po­li­tič­ka gar­ni­tu­ra ima pra­vo da traj­no uni­šti do­bro ko­je je vje­ko­vi­ma ču­va­no – pi­ta­li su iz Mi­tro­po­li­je.
Na sa­stan­ku Ini­ci­jal­nog od­bo­ra, ka­ko su na­ve­li, čla­no­vi su se de­talj­no upo­zna­li sa sa­dr­ža­jem in­for­ma­ci­je ko­ju je usvo­ji­la Vla­da 10. no­vem­bra, kao i o ak­tiv­no­sti­ma na pri­pre­mi Ak­ci­o­nog pla­na za spro­vo­đe­nje Stra­te­gi­je raz­vo­ja ener­ge­ti­ke Cr­ne Go­re do 2030. go­di­ne za pe­ri­od od 2016. do 2020. go­di­ne. Na­po­mi­nju da je i i Vla­da u tom do­ku­men­tu kon­sta­to­va­la ka­ko „po­sled­nji ten­der za si­stem hi­dro­e­lek­tra­na na ri­je­ci Mo­ra­či ni­je uspio (2011. go­di­ne)”.
– Otud za­bri­nja­va­ju naj­no­vi­je ak­tiv­no­sti sa ki­ne­skom kom­pa­ni­jom NO­RIN­KO i tur­skom kom­pa­ni­jom Be­re­ket ener­dži. Jav­no­sti još ni­je po­zna­to na osno­vu ko­jeg jav­nog po­zi­va su do­sta­vlja­ne po­nu­de, kao ni to u ko­joj se pro­ce­du­ri od­vi­ja­lo pri­ku­plja­nje po­nu­da. Po­seb­no za­bri­nja­va či­nje­ni­ca da se či­tav po­stu­pak od­vi­ja na ve­o­ma ne­tran­spa­ren­tan na­čin – na­vo­di se u sa­op­šte­nju.
Uče­sni­ci sa­stan­ka su se, ka­ko se na­vo­di, sa­gla­si­li da ni­ko ni­je pro­tiv eko­nom­skog i sve­u­kup­nog na­pret­ka Cr­ne Go­re, ali da isto­vre­me­no sma­tra­ju da se ova­kvi, i da­lje na­uč­no ne­do­volj­no is­tra­že­ni i ne­pro­u­če­ni pro­jek­ti, ne mo­gu ta­ko ola­ko spro­vo­di­ti iza le­đa jav­no­sti i mi­mo za­kon­skih pro­ce­du­ra.
– Su­štin­ski po­sma­tra­no, od 2010. go­di­ne do da­nas ni­je ni po­kre­nut, a ka­mo­li us­po­sta­vljen di­ja­log u ve­zi va­lo­ri­za­ci­je re­sur­sa sli­va ri­je­ke Mo­ra­če. Umje­sto to­ga, shod­no in­for­ma­ci­ji ko­ju je usvo­ji­la Vla­da, bu­duć­nost ne sa­mo tih re­sur­sa ne­go i či­ta­ve re­gi­je je pre­pu­šte­na u ru­ke pe­to­čla­ne ko­mi­si­je ko­joj je u za­dat­ku da za 7.800 eura ho­no­ra­ra iz­vr­ši vred­no­va­nje po­nu­da – po­ru­či­li su iz Mi­tro­po­li­je.
A.O.