Lju­di ko­ji sje­de na naj­od­go­vor­ni­jim po­zi­ci­ja­ma, su­štin­ski bri­nu sa­mo ka­ko da tu po­zi­ci­ju za­dr­že, ka­ko da svo­jim ne­pri­ja­te­lji­ma pod­met­nu no­gu, a pri­ja­te­lje osna­že, dok jav­ni in­te­res do­đe kao pri­god­na uz­re­či­ca bez sa­dr­ža­ja ili oba­ve­zno­sti, oci­je­ni­la je u raz­go­vo­ru za „Dan” iz­vr­šna di­rek­to­ri­ca Cen­tra za gra­đan­sko obra­zo­va­nje (CGO) Da­li­bor­ka Ulja­re­vić. Ona sma­tra da Cr­na Go­ra kao dru­štvo ima hr­o­nič­ni pro­blem sa po­li­tič­kim ka­pa­ci­te­ti­ma ko­ji mo­gu da pro­du­ku­ju vi­zi­ju mo­der­ne, gra­đan­ske Cr­ne Go­re i da se­be ugra­de u nje­no ta­kvo ob­li­ko­va­nje.
– Pi­ta­nja sve­pri­sut­ne ko­rup­ci­je, eska­la­ci­ja na­si­lja kroz ob­ra­ču­ne or­ga­ni­zo­va­nih kri­mi­nal­nih gru­pa, kr­še­nje osnov­nih ljud­skih pra­va, i to gra­đan­skih, so­ci­jal­nih i eko­nom­skih, do­la­ze kao po­sle­di­ca. I ako se ova­ko na­sta­vi oče­ku­jem da će­mo ima­ti sve su­že­ni­je po­lje za slo­bo­du iz­ra­ža­va­nja i dje­lo­va­nja, a ova vla­da u tom di­je­lu ne sa­mo da po­ka­zu­je kon­ti­nu­i­tet ne­go ide i u, či­ni mi se, još di­rekt­ni­ju bor­bu pro­tiv kri­tič­ki ori­jen­ti­sa­nog NVO sek­to­ra kroz po­ku­ša­je mar­gi­na­li­za­ci­je i is­klju­či­va­nja iz pro­ce­sa do­no­še­nja od­lu­ka, a na dru­goj stra­ni ko­ri­sti sva sred­stva da oja­ča one dje­lo­ve sek­to­ra ko­ji im mo­gu bi­ti po­dr­ža­va­ju­ći di­rekt­no kr­še­ći i za­ko­ne i pre­po­ru­ke Evrop­ske ko­mi­si­je. Ipak, du­bo­ko vje­ru­jem da će ta­kve po­li­tič­ke struk­tu­re u ko­nač­ni­ci sku­po pla­ti­ti ilu­zi­ju da i sa­mi za­hva­lju­ju­ći svo­jim pri­ma­nji­ma i kru­žo­ci­ma, uz gu­še­nje svih uz­ne­mi­ru­ju­ćih gla­so­va, mo­gu li­je­po ži­vje­ti u dru­štvu ko­je se uru­ša­va – po­ru­či­la je Ulja­re­vi­će­va.
Ona ci­je­ni da je na po­lju ko­rup­ci­je u obra­zo­va­nju uči­njen ogro­man na­pre­dak, iako, ka­ko je do­da­la, to mo­žda zvu­či kon­tro­verz­no.
– Pod­sje­ti­la bih da smo, pri­je osam go­di­na, ka­da smo otvo­ri­li pi­ta­nje ko­rup­ci­je u obra­zo­va­nju bi­li do­slov­no „ra­za­pe­ti” od stra­ne vla­sti i aka­dem­skih struk­tu­ra, uz na­vo­de da iz­mi­šlja­mo pro­blem ra­di pro­je­ka­ta. Evo, da­nas ni­ko ra­zu­man ne spo­ri da ima­mo ozbi­ljan pro­blem sa ko­rup­ci­jom u obra­zo­va­nju, a i Vla­da je u se­dam obla­sti od po­seb­nog ri­zi­ka od ko­rup­ci­je, u okvi­ru svog ope­ra­tiv­nog do­ku­men­ta, ko­ji je pri­log Ak­ci­o­nom pla­nu za po­gla­vlje 23, uklju­či­la i obra­zo­va­nje. Pro­blem je ogro­man i za nje­go­vo rje­ša­va­nje će mo­ra­ti da po­sto­ji po­li­tič­ka vo­lja, pro­fe­si­o­na­lan pri­stup tu­ži­la­štva ko­je se do sa­da uglav­nom le­gi­ti­mi­sa­lo kao za­štit­nik op­tu­že­nih za ko­rup­tiv­na dje­la u ovoj obla­sti, a ne kao or­gan go­nje­nja ko­ji tre­ba da ra­di u jav­nom in­te­re­su, ali i ja­či od­go­vor ča­snog di­je­la aka­dem­ske za­jed­ni­ce – ka­za­la je ona.
Ulja­re­vi­će­va je uvje­re­na da će sve pre­po­ru­ke CGO-a u na­red­nih osam go­di­na bi­ti pri­mi­je­nje­ne.
– Uvje­re­na sam i da će se mno­ge ru­ko­vo­de­će struk­tu­re cr­no­gor­skih vi­so­ko­škol­skih usta­no­va na­ći kao pred­met ade­kvat­ne pra­vo­sud­ne ob­ra­de i pri­mje­ri ko­ji će se iz­u­ča­va­ti u vi­du opo­me­na ka­kvu šte­tu ne­struč­nost, ma­lo­gra­đan­šti­na, par­tij­ska ostra­šće­nost i ogra­ni­če­nost, uz ma­njak aka­dem­ski re­le­vant­nih zva­nja a vi­šak ega, mo­že pro­iz­ve­sti za či­tav si­stem – na­ve­la je Ulja­re­vi­će­va.
Go­vo­re­ći o oče­ki­va­nji­ma od no­ve vla­de, po pi­ta­nju od­no­sa pre­ma ci­vil­nom sek­to­ru, od­go­vor­no­sti čla­no­va or­ga­na iz­vr­šne vla­sti i po­što­va­nju Usta­va, Ulja­re­vi­će­va je ka­za­la da bi bi­la iz­ne­na­đe­na da pre­mi­jer Du­ško Mar­ko­vić pri­hva­ti ne­ku nji­ho­vu ini­ci­ja­ti­vu.
– CGO je upu­tio pre­mi­je­ru Mar­ko­vi­ću ne­po­sred­no na­kon što je pre­u­zeo du­žnost ini­ci­ja­ti­vu da per­so­na­li­zu­je od­go­vor­nost u Vla­di, od­no­sno da kao gra­đa­ni ili or­ga­ni­za­ci­je zna­mo, re­ci­mo, ko nas ime­nom i pre­zi­me­nom na­pa­da, a ne da ima­mo ne­ka ne­pot­pi­sa­na, ne­pro­fe­si­o­nal­na, ne­tač­na, uvre­dlji­va a ne­ri­jet­ko i po­dlač­ka sa­op­šte­nja is­pod ko­jih sto­ji či­ta­va in­sti­tu­ci­ja. In­sti­tu­ci­je či­ne lju­di i tre­ba da zna­mo ko su ti lju­di ko­ji su sprem­ni i spo­sob­ni da na naj­gru­blji na­čin vri­je­đa­ju gra­đa­ne od či­jih se po­re­za nji­ma is­ti­ma is­pla­ću­je pla­ta. Ta­kva sa­op­šte­nja smo u po­sled­njem pe­ri­o­du iden­ti­fi­ko­va­li kod mi­ni­star­sta­va pro­svje­te, po­ljo­pri­vre­de i ru­ral­nog raz­vo­ja i zdra­vlja. On je to od­bio uz obra­zlo­že­nje da lič­no sma­tra od­go­vor­nim mi­ni­stra. Mi smo mu na­kon to­ga di­rekt­no uka­za­li na no­vi pri­mjer i po­sta­vi­li pi­ta­nje što će uči­ni­ti sa tim nad­le­žnim mi­ni­strom. Ni­kad ni­je­smo do­bi­li po­vrat­ni od­go­vor iz nje­go­vog ka­bi­ne­ta. Ali, to je u su­šti­ni od­go­vor da ne­će ni­šta uči­ni­ti – na­vo­di ona.
Ulja­re­vi­će­va je po­ru­či­la da će čim do­bi­ju sve zva­nič­ne po­dat­ke o to­me ko­ji mi­ni­stri, po­red to­ga što oba­vlja­ju tu du­žnost, sti­žu da se po­sve­te i za­htjev­nom aka­dem­skom ra­dom, o to­me pi­sa­no oba­vi­je­sti­ti pre­mi­je­ra sa zah­ti­je­vom da po­kre­ne po­stu­pak nji­ho­vog ra­zr­je­še­nja. Ona je na­ve­la da je ta­kav nji­hov an­ga­žman ne­u­pit­no ne­u­sta­van.
– Pri­jat­no bi se iz­ne­na­di­li da on za­i­sta is­po­štu­je Ustav i tu na­šu ini­ci­ja­ti­vu, zbog do­sa­da­šnjeg is­ku­stva – is­ta­kla je ona.
A.O.


Ugled uru­ša­va­ju su­di­je i tu­ži­o­ci bez ka­pa­ci­te­ta

Da­li­bor­ka Ulja­re­vić je do­da­la da ni­ko ne mo­že vi­še do­pri­ni­je­ti ja­ča­nju ne­za­vi­sno­sti pra­vo­su­đa od sa­mih su­di­ja i tu­ži­la­ca.
– Ni­ko ne mo­že vi­še uru­ši­ti ugled pra­vo­su­đa od onih su­di­ja i tu­ži­la­ca ko­ji ne­ma­ju in­te­gri­te­ta ni­ti struč­nog ka­pa­ci­te­ta, ko­ji­ma su par­tij­ski, ro­đač­ki ili dru­gi in­te­re­si iz­nad na­če­la pra­va i prav­de, ko­je dnev­no mo­že­mo vi­dje­ti ka­ko po lo­ka­li­ma sje­de, pi­ju i pri­ja­telj­ski ća­ska­ju sa li­ci­ma ko­ji bi tre­ba­lo da bu­du pred­met nji­ho­vih is­tra­ga i pra­te­ćih po­stu­pa­ka. Do da­nas ne­ma in­for­ma­ci­ja da je ije­dan tu­ži­lac ili su­di­ja od­go­va­rao zbog gre­ša­ka u svom ra­du, i to se u naj­bo­ljem slu­ča­ju „džen­tle­men­ski” rje­ša­va nji­ho­vim na­pu­šta­njem funk­ci­je, a svi mi, kao gra­đa­ni, pla­ća­mo mi­li­on­ske od­šte­te zbog tih kon­struk­ci­o­nih gre­ša­ka u op­tu­žni­ca­ma i pre­su­da­ma – uka­za­la je Ulja­re­vi­će­va.
Ona sma­tra da je zbog sve­ga to­ga oče­ki­va­na oštra re­ak­ci­ja jav­no­sti ka­da vla­sti kroz po­gla­vlje „ome­ta­nje prav­de” po­ku­ša­va­ju da ogra­ni­če slo­bo­du iz­ra­ža­va­nja upra­vo onih ko­ji če­šće ne­go is­tra­žni i pra­vo­sud­ni or­ga­ni uka­zu­ju na slu­ča­je­ve ko­rup­ci­je i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la i ko­ji „sa pra­vom po­sta­vlja­ju pi­ta­nje kom­pe­tent­no­sti, ne­za­vi­sno­sti i od­go­vor­no­sti no­si­la­ca pra­vo­sud­nih funk­ci­ja”.
– To je na­o­pak pri­stup us­po­sta­vlja­nju funk­ci­o­nal­ne vla­da­vi­ne pra­va i mi u CGO-u smo i ra­ni­je na to jav­no uka­zi­va­li, a do­sta­vi­će­mo ta­kvo mi­šlje­nje i nad­le­žnom mi­ni­star­stvu prav­de. Ne mo­že se ne­do­sta­tak re­zul­ta­ta pra­vo­su­đa na­do­mje­sti­ti ti­me što će­te „za­pu­ši­ti” usta kri­ti­ča­ri­ma – po­ru­či­la je Ulja­re­vi­će­va, na­vo­de­ći da se na­da da ta od­red­ba ne­će pro­ći.