Ni osam­na­est go­di­na od NA­TO bom­bar­do­va­nja Mu­ri­na ne bli­je­di sje­ća­nja na ne­du­žne žr­tve. Ovo­go­di­šnja go­di­šnji­ca je naj­tu­žni­ja zbog do­no­še­nja od­lu­ke o ula­sku Cr­ne Go­re u NA­TO, po­ru­če­no je sa po­me­na ko­ji je u ne­dje­lju, 30. apri­la odr­žan u Mu­ri­nu. Tog 30. apri­la 1999. go­di­ne, od NA­TO bom­bi ži­vo­te su iz­gu­bi­li dje­ca Mi­ro­slav Kne­že­vić (1985), Oli­ve­ra Mak­si­mo­vić (1986), Ju­li­ja Bru­dar (1989), te Vu­kić Vu­le­tić (1953), Mil­ka Ko­ča­no­vić (1930) i Ma­noj­lo Ko­ma­ti­na (1927).
Mir­ko i Mar­ko Kne­že­vić, otac i stric stra­da­log Mi­ro­sla­va, ka­za­li su za „Dan” da „ni osam­na­est go­di­na od pod­mu­klog NA­TO bom­bar­do­va­nja Mu­ri­na, ne bli­je­di sje­ća­nje na ne­du­žne žr­tve”.
– Ov­dje su odr­ža­va­ni i broj­ni dru­gi sku­po­vi – za ne­u­tral­nost i pro­tiv ula­ska Cr­ne Go­re u NA­TO, ali ova go­di­šnji­ca je naj­tu­žni­ja zbog ula­ska Cr­ne Go­re u NA­TO. Ovu go­di­šnji­cu obi­lje­ža­va­mo u vri­je­me pri­stu­pa­nja Cr­ne Go­re zlo­či­nač­koj NA­TO ali­jan­si. Na iz­daj­nič­kom sku­pu na Ce­ti­nju, 28. apri­la, 46 po­sla­ni­ka re­klo je – „da” u NA­TO. Ta­ko se Cr­na Go­ra pri­dru­ži­la ne­pri­ja­telj­skom NA­TO pak­tu ko­ji je 1999. go­di­ne iz­vr­šio agre­si­ju na SRJ i Cr­nu Go­ru, a či­je po­sle­di­ce, po raz­mje­ra­ma ra­za­ra­nja, traj­noj ra­di­o­lo­škoj kon­ta­mi­na­ci­ji ze­mlji­šta i bro­ju stra­da­lih ima­ju ka­rak­ter ge­no­ci­da. NA­TO ne­će do­ni­je­ti ni­ka­kvo do­bro Cr­noj Go­ri, jer gdje je NA­TO, ta­mo ne­ma slo­bo­de, ta­mo su voj­ne ba­ze, ta­mo je i opa­snost od me­đu­na­rod­nog te­ro­ri­zma. NA­TO ubi­ce mo­ći će sa­da da ne­sme­ta­no ga­ze po ze­mlji u ko­joj po­či­va­ju oni ko­je su ubi­ja­li, a na­ši mom­ci mo­ra­će da ra­tu­ju i gi­nu kao NA­TO voj­ni­ci za nji­ho­ve in­te­re­se. Sa­op­šta­va­nje ime­na na­ših žr­ta­va na tom sku­pu do­ži­vlja­va­mo kao nji­ho­vo dru­go ubi­stvo, ni­šta ma­nje bol­no od ubi­stva od stra­ne NA­TO-a. Po­ru­ču­je­mo pre­mi­je­ru Mar­ko­vi­ću da on ne ža­li žr­tve bombardovanja, a pri­tom apla­u­di­ra ubi­ca­ma – po­ru­či­li su Mir­ko i Mar­ko Kne­že­vić.
Mo­le­ban stra­dal­ni­ci­ma NA­TO bom­bar­do­va­nja slu­žio je epi­skop bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je sa sve­šten­stvom. On je is­ta­kao da se sva­ke go­di­ne bu­de raz­li­či­ta sje­ća­nja pri­li­kom obi­lje­ža­va­nja po­me­na stra­da­loj dje­ci i od­ra­sli­ma od NA­TO bom­bar­do­va­nja.
– Osje­ća­nje sa ko­jim sam da­nas do­šao ov­dje na ovo stra­dal­no mje­sto je – da je dao Bog da su dje­ca – Mi­ro­slav, Oli­ve­ra i Ju­li­ja, osta­la ži­va, da­nas bi­smo se sa­bi­ra­li da ih že­ni­mo i uda­je­mo ili da već kr­šta­va­mo nji­ho­vu dje­cu. Ali, oni nas sa­bi­ra­ju i ova­ko, što zna­či da je nji­ho­vu žr­tvu Go­spod pri­mio, kao i ne­vi­ne žr­tve Ma­noj­la, Mil­ku i Vu­ki­ća. Po­mi­nja­njem ovih ne­vi­nih žr­ta­va sje­ća­mo se i mno­gih dru­gih žr­ta­va, u osje­ća­nju da je Gor­nje Po­li­mlje mje­sto svje­do­čan­stva srp­ske žr­tve, ko­sov­ske žr­tve. Sje­ća­mo se i onih ko­ji su stra­da­li u do­ba tur­skog na­si­lja i oku­pa­ci­je, hi­lja­de i hi­lja­de ov­dje po­stra­da­lih i odav­de prog­na­nih, hi­lja­de za­ro­blje­nih i u rop­stvo od­ve­de­nih. Sje­ća­mo se žr­ta­va u vri­je­me austro­u­gar­ske oku­pa­ci­je, sje­ća­mo se onih ko­ji su po­stra­da­li u vri­je­me na­ci­fa­ši­zma, na­ro­či­to onih po­kla­nih u Ve­li­ci, Gor­njoj Rža­ni­ci, a i one dje­ce po­mr­le u plav­skom za­tvo­ru – is­ta­kao je vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je.
Dok­tor Ra­do­van Asa­no­vić, ko­ji je u vri­je­me bom­bar­do­vanja Mu­ri­na bio de­žur­ni lje­kar u be­ran­skoj bol­ni­ci, u iz­ja­vi za „Dan” ka­zao je da je do­šao da oda po­štu oni­ma ko­ji su pri­je 18 go­di­na ne­vi­no iz­gu­bi­li svo­je ži­vo­te.
– Na ža­lost, to­ga da­na sam bio de­žur­ni lje­kar u be­ran­skoj bol­ni­ci i vi­dio sam stra­da­le na­kon bom­bar­do­va­nja. Zbog to­ga se te­ško osje­ćam – is­ta­kao je Asa­no­vić.
On je do­dao da vječ­no tre­ba da ži­ve oni ko­ji su ča­sno umr­li.
Po­men su or­ga­ni­zo­va­li Epar­hi­ja bu­di­mljan­sko-nik­šić­ka Mje­sne za­jed­ni­ce Mu­ri­no, Srp­ski na­ci­o­nal­ni sa­vjet i Udru­že­nje knji­žev­ni­ka Cr­ne Go­re.
U ime Mje­sne za­jed­ni­ce Mu­ri­no Bra­ni­slav Ota­še­vić uka­zao je na tra­gič­nu po­gi­bi­ju od NA­TO bom­bar­do­va­nja u toj va­ro­ši­ci.
– Cilj na­šeg oku­plja­nja je da se pod­sje­ti­mo dra­gih i če­sti­tih li­ko­va na­ših stra­dal­ni­ka i ujed­no po­že­li­mo da se ni­gdje na svi­je­tu, gdje ži­vi ljud­ski rod, ne do­go­di ova­kva tra­ge­di­ja i ona­ko bez­oč­no bom­bar­do­va­nje ne­du­žne ze­mlje i stra­da­nje jed­nog ne­du­žnog na­ro­da – po­ru­čio je Ota­še­vić.
U ime Udru­že­nja knji­žev­ni­ka No­vi­ca Đu­rić is­ta­kao je da je za­vr­še­tak 20. vi­je­ka obi­lje­ži­la agre­si­ja na srp­ske ze­mlje i one gdje ži­vi ve­ćin­ski srp­ski na­rod, od­no­sno pra­vo­slav­ni na­rod.
– NA­TO in­te­gra­ci­ja Cr­ne Go­re sto­ga ni­je ni­šta dru­go do osna­že­nje ze­le­ne tran­sver­za­le osmi­šlje­ne još na Ber­lin­skom kon­gre­su kao tam­pon zo­na ko­ja ne­će do­zvo­li­ti brat­sku bli­skost na­ro­da Cr­ne Go­re i Sr­bi­je – jed­nog na­ro­da, jed­ne kul­tu­re, jed­nog pi­sma i jed­ne vje­re. Ima li ne­ko ko­me sa­da de­fi­ni­tiv­no ni­je ja­sno da se Beč­ki plan iz 1878. go­di­ne da­nas do­sled­no spro­vo­di iz Va­šing­to­na, kao što je u jed­noj eta­pi to spro­vo­đe­no iz Ber­li­na i Ri­ma, dok je na če­lu ovih dr­ža­va bi­la fa­ši­stič­ka nor­ma­da, a sram­na od­lu­ka Skup­šti­ne Cr­ne Go­re je no­vi 19. jul 1941. go­di­ne – re­kao je Đu­rić.
N.V.


Po­čast stra­da­li­ma

Cvi­je­će i vi­jen­ce na spo­men-obi­ljež­je žr­tva­ma agre­si­je u Mu­ri­nu po­lo­ži­le su po­ro­di­ce, đa­ci mu­rin­ske Osnov­ne ško­le „Pe­tar De­do­vić”, or­ga­ni­za­ci­je i po­li­tič­ke par­ti­je, rat­ni­ci 1991/99., pred­stav­ni­ci SUB­NOR-a Ju­go­sla­vi­je... Svo­jim sti­ho­vi­ma po­čast žr­tva­ma oda­li su i pje­sni­ci Đor­đi­je Bru­jić iz Re­pu­bli­ke Srp­ske Kra­ji­ne, Be­ćir Vu­ko­vić, Bu­di­mir Du­bak, Ran­ko Jo­vo­vić, Dar­ko Jo­vo­vić, Da­vid La­lić, Mi­li­ca Kralj, Pe­ri­vo­je Po­po­vić, Ve­se­lin Rak­če­vić, Ra­do­mir Ulja­re­vić, To­dor Ži­va­lje­vić Ve­lič­ki, a pri­su­stvo­vao je i pred­stav­nik do­pi­sni­štva ve­li­ke ru­ske agen­ci­je ITAR TAS.