Dok se od­go­vor­nost za sta­nje u pro­sto­ru ne in­di­vi­du­a­li­zu­je, i da­lje će­mo se ba­vi­ti rje­ša­va­njem po­sle­di­ca, a ne uzro­ka ova­kvog sta­nja, ka­zao je u in­ter­vjuu za „Dan” mi­ni­star odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma Pa­vle Ra­du­lo­vić. Sma­tra da u si­tu­a­ci­ji ka­da je pri­vat­ni in­te­res do­mi­nan­tan u pri­mje­ni plan­skih rje­še­nja, o ono­me šta je jav­ni in­te­res tre­ba da od­go­va­ra dr­ža­va. Mi­ni­star je oci­je­nio da će Cr­noj Go­ri bi­ti po­treb­ne dvi­je de­ce­ni­je da do­stig­ne ono što su stan­dar­di Evrop­ske uni­je u obla­sti za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne.
● Po­gla­vlje 27 jed­no je od naj­za­htjev­ni­jih u pro­ce­su pri­stu­pa­nja Cr­ne Go­re Evrop­skoj uni­ji i, pre­ma ocje­ni jav­no­sti, mo­žda i naj­ve­ća pre­pre­ka Cr­noj Go­ri na tom pu­tu. Na ko­ji na­čin mi­sli­te da se iz­bo­ri­te sa svim onim što su iza­zo­vi u ovoj obla­sti?
Is­pu­nja­va­nje oba­ve­za iz Po­gla­vlja 27 je du­go­ro­čan pro­ces ko­ji, shod­no is­ku­stvi­ma iz ra­ni­jih pro­ši­re­nja EU, pre­la­zi pro­jek­to­va­ni da­tum ula­ska u Evrop­sku uni­ju. Si­gur­no će nam bi­ti po­treb­ne na­red­ne dvi­je de­ce­ni­je da za­do­vo­lji­mo eko­lo­ške stan­dar­de EU. Pri­mje­ra ra­di, ne­ke no­ve dr­ža­ve čla­ni­ce EU (Ru­mu­ni­ja, Bu­gar­ska i Hr­vat­ska) ko­je su se pri­dru­ži­le Uni­ji 2007, od­no­sno 2013. go­di­ne, još re­a­li­zu­ju oba­ve­ze iz ovog po­gla­vlja u do­di­je­lje­nim tran­zi­ci­o­nim ro­ko­vi­ma (npr. u obla­sti ot­pad­nih vo­da, ot­pa­da, kli­mat­skih pro­mje­na i sl.).
Pro­cje­na je da je Cr­noj Go­ri neo­p­ho­dan iz­nos od 1,429 mi­li­jar­di eura do 2035. go­di­ne za im­ple­men­ta­ci­ju stan­dar­da u obla­sti ži­vot­ne sre­di­ne i za­vr­še­tak ci­klu­sa fi­nan­si­ra­nja pro­je­ka­ta ko­ji su oba­ve­za iz član­stva u EU. Iako je ri­ječ o iz­u­zet­no vi­so­kim fi­nan­sij­skim iz­no­si­ma, sva­ki euro ulo­žen u in­ve­sti­ci­je u obla­sti ži­vot­ne sre­di­ne vi­še­stru­ko je zna­ča­jan. Za­pra­vo, ov­dje ni­je ri­ječ o tro­ško­vi­ma, već o in­ve­sti­ci­ja­ma u una­pre­đe­nje jav­nog zdra­vlja i kva­li­te­ta ži­vo­ta, pri­je sve­ga gra­đa­na Cr­ne Go­re, a on­da i svih ko­ji u Cr­nu Go­ru iz bi­lo kog raz­lo­ga do­la­ze, kao i kon­ku­rent­no­sti pri­vre­de (tu­ri­zma, ener­ge­ti­ke, sa­o­bra­ća­ja i sl.).
Fi­nan­sij­ski iza­zov na­sto­ja­će­mo da pre­va­zi­đe­mo, iz­me­đu osta­log, osni­va­njem Eko-fon­da, na či­jem us­po­sta­vlja­nju već ra­di­mo, a ko­ji će pri­ku­plja­ti fi­nan­sij­ska sred­sta­va od tzv. „za­ga­đi­va­ča” i na­mjen­ski ih pla­si­ra­ti u pro­jek­te u obla­sti ži­vot­ne sre­di­ne. Po­red Eko-fon­da, u fi­nan­sij­sku kon­struk­ci­ju uklju­či­će­mo EU gran­to­ve, IPA fon­do­ve, do­na­ci­je, itd. Ne­ke oba­ve­ze (npr. u obla­sti kva­li­te­ta va­zdu­ha i in­du­strij­skog za­ga­đe­nja) bi­će fi­nan­si­ra­ne od stra­ne pri­vat­nog sek­to­ra (npr. kom­pa­ni­ja u obla­sti in­du­stri­je i ener­ge­ti­ke). Bu­du­ći da će od da­na član­stva u EU Cr­na Go­ra po­sta­ti ko­ri­sni­ca EU struk­tur­nih fon­do­va, do­ći će do znat­nog po­ve­ća­nja fi­nan­sij­skih sred­sta­va na ko­je će­mo mo­ći da ra­ču­na­mo. Ka­ko ve­li­ki broj oba­ve­za re­a­li­zu­ju op­šti­ne (u obla­sti ot­pa­da, ot­pad­nih vo­da, itd.), jav­no-pri­vat­no part­ner­stvo tre­ba­lo bi vre­me­nom da po­sta­ne je­dan od ključ­nih iz­vo­ra fi­nan­si­ra­nja in­fra­struk­tur­nih pro­je­ka­ta iz obla­sti ži­vot­ne sre­di­ne.
● Pred­log za­ko­na o pla­ni­ra­nju i iz­grad­nji iza­zvao je broj­ne kon­tro­ver­ze u jav­no­sti. Op­tu­že­ni ste da ste pod­met­nu­li dru­gi za­kon, da je za­kon pi­san za pri­vat­ne i „in­te­re­se taj­ku­na”, da se za­ko­nom us­kra­ću­ju pra­va op­šti­na... Šta je bio po­vod da se pred­lo­ži je­dan ta­kav za­kon i šta je nje­gov kraj­nji cilj?
Po­vod za pred­la­ga­nje no­vog Za­ko­na o pla­ni­ra­nju i iz­grad­nji bi­lo je, sa jed­ne stra­ne, tre­nut­no sta­nje u pro­sto­ru ko­jim se ne mo­že­mo po­no­si­ti, a sa dru­ge že­lja za stva­ra­njem bo­ljeg po­slov­nog am­bi­jen­ta za no­ve in­ve­sti­ci­je u obla­sti iz­grad­nje. Iz tog raz­lo­ga po­ku­ša­li smo da iden­ti­fi­ku­je­mo kri­tič­ne tač­ke si­ste­ma, ko­ri­sti­mo upo­red­ne prak­se, objek­tiv­no sa­gle­da­mo mo­guć­no­sti i ka­pa­ci­te­te i pred­lo­ži­mo rje­še­nje, za ko­je vje­ru­jem da će obez­bi­je­di­ti če­ti­ri ele­men­ta, ko­ja smo po­sta­vi­li kao osnov­ne ci­lje­ve no­vog za­ko­na. Ti ele­men­ti su: kva­li­tet­ni­ja plan­ska do­ku­men­ta­ci­ja, kva­li­tet­ni­ji iz­gra­đe­ni pro­stor, efi­ka­sni­ji si­stem nad­zo­ra i kon­tro­le u obla­sti iz­grad­nje i, mo­žda i naj­bit­ni­je, iden­ti­fi­ko­va­nje po­je­di­nač­ne od­go­vor­no­sti za sve što se de­ša­va u pro­sto­ru.
Uko­li­ko že­li­mo ja­san, tran­spa­ren­tan, efi­ka­san si­stem pla­ni­ra­nja i iz­grad­nje, pri­mje­ren s jed­ne stra­ne te­žnji ka odr­ži­vom raz­vo­ju, a s dru­ge stra­ne tr­ži­šnom na­či­nu pri­vre­đi­va­nja, fo­kus po­li­ti­ke u ovoj obla­sti mo­ra bi­ti usmje­ren pre­ma jed­no­vre­me­nom obez­bje­đe­nju kva­li­tet­ne plan­ske do­ku­men­ta­ci­je za te­ri­to­ri­ju ci­je­le dr­ža­ve, pro­pi­si­va­nje smjer­ni­ca za una­pre­đe­nje kva­li­te­ta iz­gra­đe­nog pro­sto­ra i ja­snih pra­vi­la gra­đe­nja, na afir­mi­sa­nje pro­stor­nog iden­ti­te­ta dr­ža­ve, na da­va­nje struč­nih od­go­vo­ra na pro­stor­ne iza­zo­ve, kao i na eli­mi­na­ci­ju bes­po­treb­nih ad­mi­ni­stra­tiv­nih pro­ce­du­ra pri gra­đe­nju obje­ka­ta. Sve su to ele­men­ti za ko­je smo tra­ži­li ade­kvat­na rje­še­nja, a ko­ja su pre­to­če­na u nor­me no­vog za­ko­na.
Sve ono što je u va­že­ćem za­ko­nu do­bro funk­ci­o­ni­sa­lo ili što se mo­glo do­dat­no una­pri­je­di­ti, za­dr­ža­no je. Me­đu­tim, dje­lo­vi si­ste­ma pla­ni­ra­nja i iz­grad­nje ko­ji su u pret­hod­nom za­ko­nu do­se­gli svo­je li­mi­te efi­ka­sno­sti, kao i oni ko­ji se ni­je­su po­ka­za­li kao ade­kvat­ni, a ov­dje u pr­vom re­du mi­slim na pi­ta­nja na­či­na iz­ra­de plan­ske do­ku­men­ta­ci­je i pi­ta­nja ad­mi­ni­stra­tiv­nih ba­ri­je­ra, mo­ra­li su bi­ti kor­je­ni­to pre­i­spi­ta­ni. Sto­ga, ne iz­ne­na­đu­ju po­čet­ne oštre re­ak­ci­je jed­nog di­je­la jav­no­sti, jer, evi­dent­no, ovaj za­kon uvo­di no­va pra­vi­la po­na­ša­nja u si­stem pla­ni­ra­nja i gra­đe­nja, a ti­me po­ten­ci­jal­no re­me­ti i usta­lje­ne mo­de­le dje­lo­va­nja ko­ji su vo­di­li do sta­nja u pro­sto­ru ka­kvo ima­mo da­nas.
● Pred­lo­gom za­ko­na o pla­ni­ra­nju i iz­grad­nji pred­vi­đe­no je po­sto­ja­nje dva pla­na za ci­je­lo pod­ruč­je Cr­ne Go­re. S ob­zi­rom na to da su iz dr­žav­nog bu­dže­ta iz­dvo­je­ni mi­li­o­ni eura za pro­stor­ne pla­no­ve, od ko­jih ne­ki još ni­je­su ni za­vr­še­ni ni­ti se pri­mje­nju­ju, zbog če­ga sma­tra­te da ta­kvo rje­še­nje ni­je ra­ni­je pred­lo­že­no, ka­ko bi se iz­bje­gli ovi tro­ško­vi?
No­va kla­si­fi­ka­ci­ja plan­ske do­ku­men­ta­ci­je pod­ra­zu­mi­je­va da se umje­sto do­sa­da­šnjih osam ni­voa plan­ske do­ku­men­ta­ci­je, što je pro­u­zro­ko­va­lo pre­ko 600 va­že­ćih plan­skih do­ku­me­na­ta u op­ti­ca­ju, sa­da pred­vi­đa sa­mo pro­stor­ni plan Cr­ne Go­re i plan ge­ne­ral­ne re­gu­la­ci­je Cr­ne Go­re. Na pred­lo­že­no rje­še­nje uti­ca­li su raz­lo­zi efi­ka­sno­sti, eko­no­mič­no­sti, bla­go­vre­me­no­sti, tran­spa­rent­no­sti, jav­no­sti, sma­nje­nja zlo­u­po­tre­ba u pro­ce­su pla­ni­ra­nja, eli­mi­na­ci­je ko­rup­ci­je – i na kon­cu kva­li­te­ta plan­skog do­ku­men­ta, a što je u fo­ku­su no­ve po­li­ti­ke pla­ni­ra­nja. Me­đu­tim, opre­dje­lju­ju­ći fak­tor je bi­la na­mje­ra pre­u­zi­ma­nja pot­pu­ne od­go­vor­no­sti dr­ža­ve za sta­nje u pro­sto­ru, bu­du­ći da nam je či­nje­ni­ca da se u dr­ža­vi sa 650.000 sta­nov­ni­ka pla­ni­ra­nje tre­nut­no spro­vo­di na 24 mje­sta i do­ni­je­lo je re­zul­ta­te, ko­ji­ma kao dru­štvo ni­je­smo za­do­volj­ni. Vr­sta i sa­dr­žaj plan­skih do­ku­me­na­ta de­fi­ni­sa­ni su na na­čin ko­jim se opre­dje­lju­je is­klju­či­va nad­le­žnost dr­ža­ve u iz­ra­di i do­no­še­nju plan­skih do­ku­me­na­ta, a sa­mim tim i ja­sna i ne­dvo­smi­sle­na od­go­vor­nost za sta­nje u pro­sto­ru u bu­duć­no­sti.
Sa­da­šnji si­stem pla­ni­ra­nja kre­i­ran je i uspje­šno je funk­ci­o­ni­sao u dru­ga­či­jem dru­štve­nom ure­đe­nju, ka­da su sve ak­te­re u pro­ce­su pla­ni­ra­nja i iz­grad­nje an­ga­žo­va­li isti po­slo­dav­ci – dr­ža­ve. Iden­ti­čan si­stem po­sto­jao je i u ze­mlja­ma u re­gi­o­nu i one se, kao i Cr­na Go­ra tre­nut­no ba­ve nje­go­vom re­for­mom, sa ma­nje ili vi­še uspje­ha. Da­nas, u dru­ga­či­jem si­ste­mu, ka­da se mo­že re­ći da je pri­vat­ni in­te­res do­mi­nan­tan u im­ple­men­ta­ci­ji plan­skih rje­še­nja, ja­sno je da tre­ba dru­ga­či­je iden­ti­fi­ko­va­ti od­go­vor­nost i obez­bi­je­di­ti da se o ono­me što je jav­ni in­te­res, a to je u pr­vom re­du bri­ga o pro­sto­ru kao naj­va­žni­jem re­sur­su, sta­ra i za nje­ga od­go­va­ra dr­ža­va.
No­vi plan ge­ne­ral­ne re­gu­la­ci­je Cr­ne Go­re nor­ma­tiv­no će in­kor­po­ri­ra­ti sve do­sa­da­šnje pla­no­ve de­talj­ne raz­ra­de, ka­ko na lo­kal­nom, ta­ko i na dr­žav­nom ni­vou, ali će se i u sa­dr­žin­skom smi­slu u znat­noj mje­ri osla­nja­ti na ona rje­še­nja ko­ja bu­du oci­je­nje­na kao kva­li­tet­na. Sto­ga, ne mo­že se re­ći da su iz­ra­dom do­sa­da­šnjih pla­no­va bes­po­treb­no tro­še­na sred­stva, već se no­vi pri­stup pri­je mo­že sma­tra­ti pre­sje­kom sta­nja i pri­li­kom da se ko­ri­gu­ju pro­ble­ma­tič­na rje­še­nja.
Iz­ra­da ovog do­ku­men­ta pred­sta­vlja­će kom­plek­san po­sao, ali nje­go­vu iz­ra­du pred­la­že­mo sa pu­nom svje­sno­šću o toj či­nje­ni­ci, ali i o be­ne­fi­ti­ma, što će po­sto­ja­nje ta­kvog do­ku­men­ta ima­ti na da­lji raz­voj dr­ža­ve.
● Na­sli­je­di­li ste pri­lič­no ha­o­tič­no sta­nje u ve­zi sa pi­ta­njem sta­nja pro­sto­ra u Cr­noj Go­ri, po­seb­no na Pri­mor­ju. Da li ste do­la­skom na funk­ci­ju mi­ni­stra iz­vr­ši­li ana­li­zu po­sto­je­ćeg sta­nja i da li će­te even­tu­al­no ini­ci­ra­ti ne­či­ju od­go­vor­nost zbog to­ga?
Upra­vo su iz­mje­ne Za­ko­na o pla­ni­ra­nju i iz­grad­nji od­go­vor na ana­li­zu po­sto­je­ćeg sta­nja, ne sa­mo pro­sto­ra u obal­nom pod­ruč­ju, već na te­ri­to­ri­ji ci­je­le dr­ža­ve. Moj za­da­tak ni­je is­pi­ti­va­nje od­go­vor­no­sti za uči­nje­no, već omo­gu­ća­va­nje da se ubu­du­će in­di­vi­du­al­na od­go­vor­nost u obla­sti pla­ni­ra­nja i iz­grad­nje ja­sno i ne­dvo­smi­sle­no iden­ti­fi­ku­je, što u do­sa­da­šnjim pro­ce­du­ra­ma i prak­si ni­je bio slu­čaj.
Kao pri­mjer na­veo bih po­da­tak iz Iz­vje­šta­ja o sta­nju ure­đe­nja pro­sto­ra ko­ji mi­ni­star­stvo sva­ke go­di­ne iz­ra­đu­je, a ko­ji je i ovog pu­ta po­ka­zao da, iako je to bi­la za­kon­ska oba­ve­za od 2008. go­di­ne, čak če­ti­ri od šest pri­mor­skih op­šti­na još ni­je­su usvo­ji­le naj­va­žni­ju stra­te­šku plan­sku do­ku­men­ta­ci­ju – pro­stor­no ur­ba­ni­stič­ke pla­no­ve. Ta či­nje­ni­ca ne uka­zu­je sa­mo na od­nos pre­ma za­kon­skim oba­ve­za­ma, već na ko­lek­tiv­no sta­nje svi­je­sti u ve­zi sa pi­ta­njem sta­nja o pro­sto­ru i odr­ži­vog ga­zdo­va­nja tim re­sur­som, što bi tre­ba­lo bi­ti u vr­hu agen­de sva­ke lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve.
A.O.


Zabrana gradnje u Kotoru nije politička odluka

● Vla­da je ne­dav­no za­bra­ni­la grad­nju u Ko­to­ru na pe­ri­od od šest mje­se­ci, prav­da­ju­ći to pri­jet­njom da će taj grad bi­ti iz­bri­san sa Une­sko­ve li­ste kul­tur­ne ba­šti­ne. Une­sko je tu pri­jet­nju iz­nio u ju­lu 2016. go­di­ne. Ne­gi­ra­li ste da ta­kva od­lu­ka ima ve­ze s po­li­tič­kim raz­lo­zi­ma, od­no­sno či­nje­ni­com da DPS ne­ma vi­še vlast u Ko­to­ru. Za­što se on­da to­li­ko če­ka­lo da se do­ne­se taj mo­ra­to­ri­jum i za­što ta­kve mje­re ni­je­su pred­u­zi­ma­ne za vri­je­me man­da­ta pret­hod­ne lo­kal­ne vla­sti? Pre­ma Va­šoj ocje­ni, ko je glav­ni kri­vac za sta­nje u Ko­to­ru i da li će­te ini­ci­ra­ti ne­či­ju od­go­vor­nost u tom prav­cu?
Mi­ni­star­stvo odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma pri­stu­pi­lo je spro­vo­đe­nju mo­ra­to­ri­ju­ma po osno­vu Ak­ci­o­nog pla­na ko­ji je usvo­ji­la Vla­da Cr­ne Go­re, a či­ji je pred­la­gač Mi­ni­star­stvo kul­tu­re. Ak­ci­o­nim pla­nom bi­lo je pred­vi­đe­no da se do kra­ja pr­vog kvar­ta­la 2017. go­di­ne na te­ri­to­ri­ji op­šti­ne Ko­tor ob­u­sta­vi spro­vo­đe­nje plan­ske do­ku­men­ta­ci­je do do­no­še­nja HIA stu­di­je i Pro­stor­no ur­ba­ni­stič­kog pla­na Ko­to­ra, ko­ji će oci­je­ni­ti plan­ska rje­še­nja iz do sa­da usvo­je­ne de­talj­ne plan­ske do­ku­men­ta­ci­je i, even­tu­al­no, pred­lo­ži­ti nji­ho­vo sta­vlja­nje van sna­ge ili iz­mje­ne. U tom po­gle­du, ak­tiv­no­sti Mi­ni­star­stva, na či­jem sam če­lu, mo­gle su bi­ti mo­ti­vi­sa­ne is­klju­či­vo spro­vo­đe­njem pro­pi­sa­nih mje­ra iz Ak­ci­o­nog pla­na, a s ci­ljem oču­va­nja kul­tur­no-isto­rij­skog pod­ruč­ja Ko­to­ra.
Ne­ja­sni su po­zi­vi na po­li­tič­ke raz­lo­ge, ima­ju­ći u vi­du da neo­dr­ži­vi trend grad­nje ko­ji je u Bo­ki uzeo ma­ha, i o či­joj štet­no­sti po­sto­ji ši­ri kon­cen­zus u jav­no­sti, ne od­go­va­ra ni­ti gra­đa­ni­ma, ni­ti pro­sto­ru, ni­ti bi­lo ko­joj vla­sti. Ko­tor mo­že bi­ti po­ka­zni pri­mjer da su za sta­nje u pro­sto­ru od­go­vor­ni svi ko­ji su u pro­ce­su pla­ni­ra­nja i iz­grad­nje uče­stvo­va­li – od dr­ža­ve, lo­kal­ne za­jed­ni­ce, pla­ne­ra, pro­jek­ta­na­ta, re­vi­de­na­ta, iz­vo­đa­ča i na kra­ju, do vla­sni­ka ze­mlji­šta, od­no­sno gra­đa­na. Me­đu­tim, dok se od­go­vor­nost ne in­di­vi­du­a­li­zu­je, za šta je neo­p­hod­na pro­mje­na Za­ko­na ko­ju pred­la­že­mo, i da­lje će­mo se ba­vi­ti rje­ša­va­njem po­sle­di­ca, a ne uzro­ka ova­kvog sta­nja.