In­cest u Cr­noj Go­ri je ta­bu te­ma, a zbog ću­ta­nja o njoj žr­tve ro­do­skr­na­vlje­nja, naj­če­šće bi­va­ju do­dat­no stig­ma­ti­zo­va­ne i za­ro­blje­ne u pa­klu tra­u­ma i na­si­lja. Pre­ma po­da­ci­ma ne­vla­di­nog sek­to­ra, ro­do­skr­na­vlje­nja u na­šoj dr­ža­vi je bi­lo, ima ga, ali kao dru­štvo se mo­ra­mo po­tru­di­ti da se ono is­ko­ri­je­ni.
Do­dat­ni pro­blem u ci­je­loj pri­či su stra­ni­ce na dru­štve­nim mre­ža­ma ko­ji pro­mo­vi­šu tu na­zad­nu po­ja­vu, na šta je upo­zo­ri­la NVO Cr­no­gor­ski žen­ski lo­bi, ko­ja je ot­kri­la da već ne­ko vri­je­me na dru­štve­nim mre­ža­ma po­sto­je gru­pe na­mi­je­nje­ne ko­ri­sni­ci­ma sa te­ri­to­ri­je biv­še Ju­go­sla­vi­je, ko­je otvo­re­no pro­mo­vi­šu i po­zi­va­ju na in­cest i pe­do­fi­li­ju. Jed­na gru­pa ima ne­što vi­še od 1.800 čla­no­va, dru­ga oko 200.
Na po­sto­ja­nje in­ce­sta upo­zo­ra­va­ju i iz NVO Dom na­de, ko­ja je za­bi­lje­ži­la i je­dan šo­kant­ni slu­čaj gdje su ro­di­te­lji bi­li po­sred­ni­ci u in­ce­stu iz­me­đu bra­ta i se­stre, ka­ko bi pro­du­ži­li po­ro­dič­nu lo­zu jer nji­hov sin ni­je mo­gao da se ože­ni. Ko­or­di­na­tor NVO Dom na­de An­ge­li­na Ra­de­vić na­vo­di da su od 2002. go­di­ne ima­li šest slu­ča­je­va in­ce­sta, u ko­ji­ma su po­či­ni­o­ci bi­li tri oca, dva bra­ta i te­tak. Ona upo­zo­ra­va da je po­gre­šno ve­zi­va­ti po­ja­vu in­ce­sta sa­mo za ru­ral­ne sre­di­ne, jer ga ima i u gra­do­vi­ma.
– Ima­li smo i slu­čaj gdje je brat vr­šio sek­su­al­no na­si­lje nad se­strom. Brat ni­je bio men­tal­no zdrav i ka­ko su nje­go­vi ro­di­te­lji zna­li da će se on te­ško ože­ni­ti, a že­lje­li da ima­ju pro­du­že­tak lo­ze, oni su pri­mo­ra­li se­stru da spa­va s njim. Ta dje­voj­ka je ima­la ne­pu­nih 18 go­di­na i ro­di­la je di­je­te – ka­za­la je Ra­de­vi­će­va.
Ona is­ti­če da u nji­ho­vom ra­du sa ma­lo­ljet­nim maj­ka­ma ka­da vi­de da ro­di­te­lji in­si­sti­ra­ju da kćer­ka na­kon po­ro­đa­ja do­đe ku­ći, od­mah zna­ju da ne­što ni­je u re­du.
– Obič­no ro­di­te­lji ne­će da ču­ju za njih, ali čim su upor­ni da se kćer­ka vra­ti, zna­mo da ne­što ni­je ka­ko tre­ba. Bio je je­dan slu­čaj da se po­ro­di­la dje­voj­či­ca od 14,5 go­di­na i da su maj­ka i nje­ne se­stre tra­ži­le da ona do­đe ku­ći, dok ona ni­je že­lje­la da ču­je za to i tra­ži­la je da je po­ve­de­mo kod nas u sklo­ni­šte, što smo mi i ura­di­li. Nje­na maj­ka je i po­sli­je to­ga tra­ži­la su­sret s njom, ali je kćer­ka bi­la upor­na da ne že­li da je vi­di. Ta dje­voj­ka du­go ni­je htje­la ni­šta da nam ka­že, go­vo­ri­la je da je za­trud­nje­la s rad­ni­kom ko­ji je bio kod njih, i mi smo to pri­hva­ta­li kao isti­nu, jer ni­smo htje­li da vr­ši­mo pri­ti­sak na nju, iako smo vi­dje­li da ne­što ni­je u re­du. Po­sli­je ne­kog vre­me­na, is­pri­ča­la nam je da ju je otac si­lo­vao, da su maj­ka i se­stre zna­le sve, te da su je ne­ko­li­ko mje­se­ci dr­ža­li za­tvo­re­nu u objek­tu u ko­jem su dr­ža­li ko­ko­ške. Ona je na­kon to­ga pre­šla da ži­vi kod rod­bi­ne i ka­sni­je se od­se­li­la iz Cr­ne Go­re – ka­za­la je Ra­de­vi­će­va.
Pri­če o in­ce­stu su, is­ti­če Ra­de­vićeva, to­li­ko te­ške i tra­u­ma­tič­ne da te­ško čo­vjek mo­že da ra­zu­mi­je da se ta­ko ne­što mo­že do­go­di­ti.
– Mi sa si­gur­no­šću mo­že­mo tvr­di­ti da to osta­vlja stra­vič­ne po­sle­di­ce na ci­je­lu po­ro­di­cu, a po­seb­no na dje­voj­ku ko­ja je do­ži­vje­la in­cest. Ne po­sto­ji si­tu­a­ci­ja da ako in­cest vr­ši otac da maj­ka ne zna za to. Maj­ke uvi­jek z­na­ju, ali od­bi­ja­ju da pri­hva­te to – is­ti­če Ra­de­vićeva, do­da­ju­ći da in­sti­tu­ci­je si­ste­ma re­a­gu­ju na po­ja­vu in­ce­sta tek ka­da se ne­što pri­ja­vi.
U NVO Cr­no­gor­ski žen­ski lo­bi na­vo­de da im se u pro­te­klih 10 go­di­na za po­moć, po­dr­šku ili sa­vjet obra­ti­lo čak 27 oso­ba žen­sko­ga po­la, uz­ra­sta od 16 do 29 go­di­na, ko­je su pre­ži­vje­le ne­ku vr­stu sek­su­al­nog zlo­sta­vlja­nja od oca, stri­ca, uja­ka, bra­ta. Pre­ma nji­ho­vim po­da­ci­ma, u pro­te­klih 11 go­di­na iz in­ce­sta je ro­đe­no sed­mo­ro dje­ce, a sve be­be da­te su na usva­ja­nje, i to van na­še ze­mlje.
Što se ti­če gru­pa na dru­štve­nim mre­ža­ma u toj NVO upo­zo­ra­va­ju na oprez.
– Što god pri­ča­li o si­gur­no­sti dje­ce i mla­dih oči­gled­no da je uvijek ne­do­volj­no. Pri­stup ova­kvim gru­pa­ma je jed­no­sta­van i na dva kli­ka od bi­lo ko­jeg dje­te­ta ko­je se ko­ri­sti dru­štve­nom mre­žom, na­la­zi se sa­dr­žaj ko­ji upu­ću­je na in­cest i pe­do­fi­li­ju. Još jed­na opo­me­na ro­di­te­lji­ma, od­ra­sli­ma uop­šte, ko­je zam­ke vre­ba­ju dje­cu i mla­de na dru­štve­nim mre­ža­ma i ka­ko mo­gu bi­ti zlo­u­po­tri­je­blje­ni sa da­le­ko­se­žnim po­sle­di­ca­ma na nji­hov psi­ho­fi­zič­ki rast i raz­voj – ka­žu u CŽL.
Fon­da­ci­ja „Du­ško Jo­va­no­vić” pri­je dvi­je go­di­ne na­gra­di­la je is­tra­ži­vač­ku pri­ču ko­ja se ba­vi­la in­ce­stom, u že­lji da se ova de­ka­dent­na po­ja­va is­ko­ri­je­ni iz dru­štva. Egip­ća­nin Ah­med El Ša­mi osvo­jio je tre­će mje­sto za tek­sto­ve o si­lo­va­nju i sek­su­al­nom uz­ne­mi­ra­va­nju u okvi­ru po­ro­di­ce.M.S.

Kćer­ka ubi­la oca zbog si­lo­va­nja
Cr­no­gor­ski žen­ski lo­bi evi­den­ti­rao i slu­čaj ubi­stva zbog in­ce­sta. Na­i­me, še­sna­e­sto­go­di­šnja ćer­ka ubi­la je oca ko­ji ju je dvi­je go­di­ne si­lo­vao. Pret­hod­no je to isto ra­dio i nje­noj sta­ri­joj se­stri ko­ja je o zlo­či­nu ću­ta­la, kao i nji­ho­va maj­ka.
– Na su­du su djed i tet­ka si­lo­va­ne dje­voj­či­ce tvr­di­li ka­ko je ona iza­zva­la oca da je si­lu­je i ka­ko on si­gur­no ni­je kriv. Za­stra­šu­ju­će. Nje­nu se­stru otac je si­lo­vao šest go­di­na u kon­ti­nu­i­te­tu. U sre­di­ni u ko­joj su ži­vje­li slo­vio je za do­brog i po­šte­nog čo­vje­ka, u pred­u­ze­ću za uzor­nog rad­ni­ka. Imao je šest ćer­ki. I in­te­re­sant­no je da se uvi­jek is­po­sta­vlja ka­ko su ti mu­škar­ci ci­je­nje­ni u svo­jim sre­di­na­ma, a nji­ho­ve su­pru­ge ću­te o zlo­či­nu ko­ji ra­de kod ku­će – upo­zo­ri­li su u CŽL.

In­sti­tu­ci­je mo­ra­ju re­a­go­va­ti
So­ci­o­log Sr­đan Vu­ka­di­no­vić sma­tra da kao i o sva­kom pro­ble­mu i o in­ce­stu tre­ba go­vo­ri­ti, ka­ko bi žr­tve zna­le da ni­su usa­mlje­ne i da in­sti­tu­ci­je si­ste­ma re­a­gu­ju da ih za­šti­te. On is­ti­če da gru­pe na dru­štve­nim mre­ža­ma mo­gu po­mo­ći nad­le­žni­ma da se iden­ti­fi­ku­ju ro­do­skrv­ni­ci.
– In­cest je ta­bu te­ma kod nas, o ko­joj se ću­ti, a ne bi tre­ba­lo. Me­di­ji su sva­ka­ko do­bar in­stru­ment ko­ji mo­že uka­za­ti na ne­ke po­ja­ve, ko­je mo­gu is­ko­ri­sti­ti nad­le­žne slu­žbe da re­a­gu­ju. Kon­kret­no te stra­ni­ce na dru­štve­nim mre­ža­ma, na ko­je vi upo­zo­ra­va­te, mo­gu po­slu­ži­ti da se ot­kri­je in­cest i da se re­a­gu­je – ka­že Vu­ka­di­no­vić, do­da­ju­ći da osim krv­nog in­ce­sta, po­sto­ji i du­hov­ni, gdje su po­či­ni­o­ci ku­mo­vi ili bli­ski kuć­ni pri­ja­te­lji.