Cr­no­gor­ski su­do­vi su u pe­ri­o­du od 2014. do ma­ja 2017. do­ni­je­li 143 od­lu­ke ko­ji­ma je pra­vo­sna­žno usvo­jen tu­žbe­ni za­htjev žr­ta­va na­si­lja i do­su­đe­no 1.546.372 eura. Oni su od­šte­tu do­bi­li po osno­vu Za­ko­na o na­kna­di šte­te žr­tva­ma kri­vič­nih dje­la na­si­lja, ko­ji­ma se pre­ma me­đu­na­rod­nom pra­vu ga­ran­tu­je pra­vo da se obra­te pra­vo­sud­nim or­ga­ni­ma u ci­lju tra­že­nja od­šte­te.
To je kon­sta­to­va­no u Na­ci­o­nal­nom iz­vje­šta­ju o sta­nju ljud­skih pra­va u Cr­noj Go­ri 2013 – 2017. ko­ji je ju­če usvo­ji­la Vla­da.
– U 13 pred­me­ta pra­vo­sna­žno je od­bi­jen tu­žbe­ni za­htjev za na­kna­du šte­te žr­tva­ma rat­nih zlo­či­na, a u 42 pred­me­ta za­klju­če­no je sud­sko po­rav­na­nje ko­jim se tu­že­na Cr­na Go­ra oba­ve­za­la da tu­ži­o­ci­ma na ime cje­lo­kup­ne ma­te­ri­jal­ne i ne­ma­te­ri­jal­ne šte­te is­pla­ti ukup­no 4.135.000 eura. Sva po­rav­na­nja od­no­si­la su se na slu­čaj „De­por­ta­ci­ja”. U 16 pred­me­ta tu­ži­o­ci su po­vu­kli tu­žbe­ni za­htjev. Ukup­no 14 pred­me­ta od­no­si­lo se na slu­čaj „Ka­lu­đer­ski laz”, a dva na „Mo­rinj” – na­vo­di se u iz­vje­šta­ju.
Šest pred­me­ta je, ka­ko se pre­ci­zi­ra, u fa­zi iz­vi­đa­ja.
– Je­dan zbog kri­vič­nog dje­la ge­no­cid, če­ti­ri zbog dje­la rat­ni zlo­čin pro­tiv ci­vil­nog sta­nov­ni­štva i u jed­nom pred­me­tu u to­ku je ana­li­za do­ku­men­ta­ci­je do­sta­vlje­ne od stra­ne Me­đu­na­rod­nog kri­vič­nog su­da za biv­šu Ju­go­sla­vi­ju po za­mol­ni­ci Spe­ci­jal­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva. U pred­me­ti­ma „Bu­ko­vi­ca” i „Ka­lu­đer­ski laz” Spe­ci­jal­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo upu­ti­lo je Me­đu­na­rod­nom kri­vič­nom su­du za biv­šu Ju­go­sla­vi­ju za­mol­ni­cu za pru­ža­nje prav­ne po­mo­ći ko­jom je tra­že­no da se iz­vr­ši pre­tra­ga za­šti­će­ne ba­ze po­da­ta­ka ra­di pri­ku­plja­nja do­ka­za za na­ve­de­ne do­ga­đa­je. Po­stu­pa­nje po za­mol­ni­ci je u to­ku – kon­sta­tu­je se u iz­vje­šta­ju.
U tom do­ku­men­tu se na­vo­di da je is­tra­ži­va­nje re­a­li­zo­va­no sa svim su­di­ja­ma u Cr­noj Go­ri po­ka­za­lo da su­di­je u pre­ko 50 od­sto slu­ča­je­va sma­tra­ju da u Cr­noj Go­ri po­sto­ji ne­u­jed­na­če­na sud­ska prak­sa i da je to pri­jet­nja vla­da­vi­ni pra­va.
Na­kon za­o­kru­ži­va­nja in­sti­tu­ci­o­nal­nog i za­ko­no­dav­nog okvi­ra za bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je, po­ve­ća­na je is­pu­nje­nost za­kon­skih oba­ve­za od stra­ne su­bje­ka­ta pri­mje­ne za­ko­na, broj po­kre­nu­tih pre­kr­šaj­nih po­stu­pa­ka i obim iz­re­če­nih nov­ča­nih ka­zni.
– Iz­vje­šta­ji o pred­me­ti­ma ko­rup­ci­je iz spe­ci­jal­ne nad­le­žno­sti sa­dr­že po­pis pred­me­ta ko­rup­ci­je sa na­zna­če­nom funk­ci­jom uči­ni­o­ca, obla­sti u ko­joj se de­sio slu­čaj ko­rup­ci­je i to­kom i is­ho­dom po­stup­ka. Iz­vje­štaj o pred­me­ti­ma ko­rup­ci­je ko­ja ni­je u nad­le­žno­sti Spe­ci­jal­nog odje­lje­nja sa­dr­ži po­dat­ke o bro­ju pred­me­ti­ma i is­ho­du, kao i pre­gled vr­ste i vi­si­ne iz­re­če­nih sank­ci­ja (iz­nad mi­ni­mu­ma, mi­ni­mal­ne ili is­pod mi­ni­mu­ma). S tim u ve­zi da­ta je i pre­po­ru­ka su­do­vi­ma da se ka­zne­na po­li­ti­ka za kri­vič­na dje­la ko­rup­ci­je po­o­štri – kon­sta­tu­je se u iz­vje­šta­ju.
M.S.


Že­ne po­seb­no ugro­že­ne

U iz­vje­šta­ju se na­vo­di da je pre­ma po­da­ci­ma is­tra­ži­va­nja o na­si­lju iz 2017., ko­je je ra­đe­no u sa­rad­nji sa UNDP, 42 od­sto že­na is­ku­si­lo ne­ki ob­lik na­si­lja, psi­ho­lo­ško, fi­zič­ko, eko­nom­sko ili sek­su­al­no, od su­pru­ga ili part­ne­ra u to­ku svog ži­vo­ta.
– Ukup­no 18 od­sto že­na is­ku­si­lo je je­dan od ovih ob­li­ka na­si­lja u po­sled­njih 12 mje­se­ci. Na­si­lje je u 38 od­sto slu­ča­je­va psi­ho­lo­ško, u 20 eko­nom­sko, u 17 fi­zič­ko i u se­dam sek­su­al­no. Pa­tri­jar­hal­ni sta­vo­vi i tra­di­ci­o­nal­ni mo­de­li po­na­ša­nja, ko­ji su dis­kri­mi­na­tor­ni i pod­sti­caj­ni ste­re­o­ti­pi­ma, a pri tom rod­no­za­sno­va­ni, i da­lje su ja­ko ras­pro­stra­nje­ni, uz vi­sok ni­vo to­le­ran­ci­je za na­si­lje u po­ro­di­ci. Re­zul­ta­ti is­tra­ži­va­nja uka­zu­ju da je u na­red­nom pe­ri­o­du po­treb­no od­go­vo­ri­ti na ključ­ne iza­zo­ve u pri­mje­ni na­ci­o­nal­nog za­ko­no­dav­nog okvi­ra i me­đu­na­rod­nih oba­ve­za u ovoj obla­sti, a to su iz­ri­ca­nje bla­gih ka­zni, po­tre­ba iz­mje­ne ka­zne­ne po­li­ti­ke i nje­na pu­na im­ple­men­ta­ci­ja, ri­jet­ko do­no­še­nje za­štit­ne mje­re za uda­lje­nje na­sil­nih po­či­ni­la­ca iz mje­sta sta­no­va­nja ili mje­re li­ša­va­nja slo­bo­de – pi­še u iz­vje­šta­ju.