Vje­ru­jem da će pred­sjed­nik Bo­šnjač­ke stran­ke Ra­fet Hu­so­vić opet pro­la­zi­ti po­red Sa­hat ku­le, kao što je to či­nio pri­je nje­ne re­sta­u­ra­ci­je, po­ru­čio je ko­or­di­na­tor Prav­nog sa­vje­ta i ar­hi­je­rej­ski na­mje­snik pod­go­rič­ko-ko­la­šin­ski u Mi­tro­po­li­ji cr­no­gor­sko-pri­mor­skoj (MCP), pro­to­je­rej-sta­vro­for Ve­li­bor Džo­mić. On je u in­ter­vjuu za „Dan“ ka­zao da je cr­kvo­fo­bi­ja ko­ju su pod­sti­ca­li i pro­pa­gi­ra­li ne­ki dr­žav­ni slu­žbe­ni­ci dje­lo­va­la otre­žnju­ju­će na lju­de, ali da se Cr­kva vra­ti­la svom pra­vo­slav­nom isto­rij­skom iz­vo­ri­štu po­sli­je vi­še­de­ce­nij­skog dr­žav­nog ate­i­zma.
● Da li ste za­do­volj­ni po­lo­ža­jem ko­ji u Cr­noj Go­ri ima­ju Mi­tro­po­li­ja cr­no­gor­sko-pri­mor­ska i epar­hi­je Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve?
– Cr­kva uvi­jek ima dvi­je vr­ste po­lo­ža­ja: u dru­štvu i u dr­ža­vi. Ne­ki­ma ni­je ja­sno da to ni­je­su iden­tič­ni poj­mo­vi, jer je dru­štvo ši­ri po­jam od dr­ža­ve, a dr­ža­va je sa­mo jed­na od dru­štve­nih ka­te­go­ri­ja. Kad se go­vo­ri o po­lo­ža­ju Mi­tro­po­li­je i osta­lih epar­hi­ja Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve u cr­no­gor­skom dru­štvu, mo­ram da ka­žem da sam za­do­vo­ljan. Pr­ven­stve­no zbog to­ga što je pra­vo­slav­na Cr­na Go­ra du­hov­no ob­no­vlje­na i vra­će­na svom pra­vo­slav­nom isto­rij­skom iz­vo­ri­štu po­sli­je vi­še­de­ce­nij­skog dr­žav­nog ate­i­zma. U to sko­ro ni­ko ni­je vje­ro­vao pri­je sa­mo 30 go­di­na. Mi­sli­li su da je Cr­kva uni­šte­na to­li­ko da se ni­ka­da ne­će opo­ra­vi­ti. Ali, živ je Bog i ži­va je du­ša ovo­ga na­ro­da. To svje­do­če i sto­ti­ne hi­lja­da pra­vo­slav­nih vjer­ni­ka u hra­mo­vi­ma u ove bla­ge bo­žić­ne da­ne.
S dru­ge stra­ne, ni­je­sam za­do­vo­ljan prav­nim po­lo­ža­jem Cr­kve u dr­ža­vi. Ni­je ne­po­zna­to, a mno­go pu­ta sam jav­no re­kao da po­sto­ji mno­go pro­ble­ma u po­gle­du prav­nog po­lo­ža­ja na­še Cr­kve i od­no­sa pred­stav­ni­ka dr­žav­nih or­ga­na pre­ma njoj. Cr­kvo­fo­bi­ja ko­ju su pod­sti­ca­li i pro­pa­gi­ra­li ne­ki dr­žav­ni či­nov­ni­ci dje­lo­va­la je otre­žnju­ju­će na lju­de i to je či­nje­ni­ca.
Me­đu­tim, že­le­ći da u ovim bo­žić­nim da­ni­ma iz­go­vo­rim bla­gu ri­ječ mo­ram da ka­žem da ipak kao vjer­ni­ci i sve­šte­ni­ci u Cr­noj Go­ri ima­mo slo­bo­du i to je, vje­ruj­te, za Cr­kvu u sva­kom re­ži­mu i vre­me­nu naj­va­žni­je. Isti­na je da je bo­lje za dru­štvo kad po­sto­ji sa­gla­sje, sim­fo­ni­ja Cr­kve i dr­ža­ve pri če­mu Cr­kva osta­je Cr­kva, a dr­ža­va osta­je dr­ža­va. Ali, ipak je naj­va­žni­ja slo­bo­da.
● Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te to što do da­nas ni­je pot­pi­san te­melj­ni ugo­vor Vla­de i SPC, kao što je to ura­đe­no sa pred­stav­ni­ci­ma dru­gih vjer­skih za­jed­ni­ca u Cr­noj Go­ri? Šta je pre­ma Va­šem mi­šlje­nju glav­ni raz­log za to?
– To ni­je do­bro pri­je sve­ga za dr­ža­vu i raz­lo­ge vi­dim u ide­o­lo­škoj i po­li­tič­koj, a ne prav­noj i vjer­skoj sfe­ri. Kao čo­vjek ko­ji se na­uč­no ba­vi dr­žav­no-cr­kve­nim pra­vom, za­go­va­ram ugo­vor­ni mo­del re­gu­li­sa­nja od­no­sa iz­me­đu Cr­kve i dr­ža­ve. Ali, po­zna­to je da sam kri­ti­ko­vao te ak­te Luk­ši­će­ve vla­de upra­vo zbog to­ga što su u naj­ve­ćem di­je­lu ne­pri­mjen­lji­vi u po­sto­je­ćem prav­nom si­ste­mu Cr­ne Go­re i što pro­ces ni­je za­vr­šen. Ti ugo­vo­ri su, na­ža­lost, osta­li mr­tvo slo­vo na pa­pi­ru, a to je po­tvr­dio i Na­crt za­ko­na o slo­bo­di vje­ro­i­spo­vi­je­sti. Ne­ki mi ni­je­su vje­ro­va­li kad sam na to bla­go­vre­me­no uka­zi­vao. Uop­šte ni­je­sam sre­ćam zbog to­ga što sam bio u pra­vu.
Me­ni je ne­dav­no je­dan ve­li­ko­do­stoj­nik jed­ne vjer­ske za­jed­ni­ce, ina­če moj pri­ja­telj, re­kao ve­li­ku isti­nu: „Mi ima­mo ugo­vor, a vi ima­te na­rod i na­rod­nu po­dr­šku”. I, za­i­sta, hva­la mu na to­me. Ni­ka­da ne bih mi­je­njao ovaj vjer­ni na­rod za bi­lo ko­ji ugo­vor, pa ma­kar da sam mu i ja autor.
● Po­sled­njih mje­se­ci po­seb­no je bi­lo ak­tu­el­no pi­ta­nje Sa­hat ku­le, od­no­sno (ne)vra­ća­nje kr­sta na nju. Za­što mi­sli­te da je krst po­stao „pro­blem“ i te­ma raz­go­vo­ra tek na­kon re­kon­struk­ci­je Sa­hat ku­le, s ob­zi­rom na to da se do­tad ovo pi­ta­nje sko­ro i ni­je po­kre­ta­lo u jav­no­sti?
– Pri­je pet go­di­na, glav­ni pod­go­rič­ki imam Dže­mo Re­dže­ma­to­vić je, ni­čim iza­zvan, pre­ko „Ana­do­li­je“ po­ru­čio da je „vri­je­me da se uklo­ni krst sa Sa­hat ku­le“. Mi smo na tu ne­pri­mje­re­nu iz­ja­vu re­a­go­va­li vr­lo ra­zum­no i, mo­gu re­ći, bla­go. Oče­ki­vao sam da će ne­ko od na­še bra­će mu­ha­me­dan­ske vje­re do­ći da kao lju­di raz­mo­tri­mo to pi­ta­nje, raz­mi­je­ni­mo ar­gu­men­te i upo­zna­mo sa pro­ble­mom uko­li­ko po­sto­ji.
Sve je bi­lo mir­no do za­klju­či­va­nja ugo­vo­ra iz­me­đu tur­ske TI­KE i Glav­nog gra­da o re­sta­u­ra­ci­ji Sat ku­le. Ni­je­smo ni ma­li, a ni na­iv­ni da ne zna­mo da či­ta­mo. Imam cje­lo­ku­pan ma­te­ri­jal o re­va­lo­ri­za­ci­ji Sat ku­le i re­še­nje o kon­zer­va­tor­skim uslo­vi­ma. Ni­gdje eks­pli­cit­no ni­je na­ve­de­no da se ukla­nja krst. I za­to je bi­la za­kon­ska oba­ve­za da se krst vra­ti na svo­je mje­sto. Ni­je tač­no da je Glav­ni grad Pod­go­ri­ca udo­vo­lja­vao na­šim za­htje­vi­ma, jer se iz do­stup­nih do­ka­za vi­di da su is­klju­či­vo po­stu­pa­li u skla­du sa va­že­ćim prav­nim ak­ti­ma uz opa­sku da se u jed­nom di­je­lu i ni­su baš do­bro sna­šli.
● Oda­kle krst na Sa­hat ku­li?
– Sve ima svo­ju isto­ri­ju kao i ne­dav­no po­sta­vlje­ni po­lu­mje­sec na Sat ku­li u Plje­vlji­ma što sa­mo de­man­tu­je te­zu da „vjer­skim obi­ljež­ji­ma ni­je mje­sto na Sat ku­la­ma“. I krst na Sat ku­li, ko­ju je ar­hi­tek­ta An­dri­ja Mar­kuš sa pu­nim pra­vom na­zvao pod­go­rič­kom Će­le ku­lom, ima svo­ju isto­ri­ju, jer su na njoj, kra­jem 18. vi­je­ka, obje­še­ni bra­to­no­žić­ki pr­va­ci – pop Ma­ško i nje­gov brat Asan To­ško­vić, Ra­do­je Pre­mo­vić i Ra­do­van Pa­vi­će­vić. Krst je tu sta­jao pre­ko 120 go­di­na, a Sat ku­la je u tom sta­nju pro­gla­še­na za spo­me­nik kul­tu­re. Mo­že se o sve­mu raz­go­va­ra­ti, ali na­čin na ko­ji je uklo­njen krst sa Sat ku­le je ne­do­pu­stiv u gra­đan­skom dru­štvu, pa ma­kar kad su i Tur­ci iz­vo­đa­či ra­do­va.
● Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te iz­ja­vu Ra­fe­ta Hu­so­vi­ća, pred­sjed­ni­ka Bo­šnjač­ke stran­ke, da mu se vi­še ne mi­li da pro­đe po­red Sa­hat ku­le?
– Pri­je sve­ga, mo­ram da ka­žem da ve­o­ma po­štu­je­mo to što Ra­fet Hu­so­vić u svo­je vri­je­me, kao mi­ni­star u Vla­di Igo­ra Luk­ši­ća, je­di­ni ni­je gla­sao za ru­še­nje Cr­kve na Sve­tom Ste­fa­nu. To tre­ba da se zna i mi pra­vo­slav­ni to ni­ka­da ne smi­je­mo da za­bo­ra­vi­mo i jav­no mu hva­la na to­me. Ra­zu­mi­jem da on mo­ra da se obra­ća svo­jim bi­ra­či­ma i tu nje­go­vu iz­ja­vu sam shva­tio ta­ko. I ne za­mje­ram mu. Ru­ku na sr­ce, u ovim na­šim ži­vo­ti­ma, Sat ku­la je bez kr­sta bi­la od 8. sep­tem­bra do 27. ok­to­bra pro­šle go­di­ne ili ne­što ma­nje od dva mje­se­ca. Ipak, vje­ru­jem da će Ra­fet pro­la­zi­ti po­red Sat ku­le kao što je i pri­je re­sta­u­ra­ci­je pro­la­zio.
● Da li oče­ku­je­te da će iko­na Bo­go­ro­di­ce Fi­ler­mo­se bi­ti vra­će­na Mi­tro­po­li­ji cr­no­gor­sko-pri­mor­skoj?
– Sve či­nje­ni­ce i prav­ni ar­gu­men­ti su na stra­ni Mi­tro­po­li­je. Otu­da je ra­zum­no da se iko­na vra­ti i da kao lju­di sjed­ne­mo i na­đe­mo re­še­nje. Mi­tro­po­li­ja je još otvo­re­na za do­go­vor. Sve­ti­nje tre­ba da se ob­je­di­ne i da bu­du do­stup­ne vjer­ni­ci­ma na na­čin i u sa­kral­nom objek­tu – Hra­mu Sve­te Tro­ji­ce – kao što je to vje­ko­vi­ma bi­lo. Ne­do­pu­sti­ve su, ne­za­ko­ni­te i ne­ci­vi­li­za­cij­ske ide­je da se iko­na utam­ni­či u Ce­tinj­skoj pe­ći­ni.
● Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te to što Vla­da još ni­je utvr­di­la pred­log za­ko­na o slo­bo­di vje­ro­i­spo­vi­je­sti, iako je, pre­ma nje­nom pla­nu, to tre­ba­lo da ura­di u če­tvr­tom kvar­ta­lu 2017. go­di­ne?
– Jed­no su pla­no­vi, a dru­go je re­al­nost. Go­di­na­ma je taj za­kon imao svo­je mje­sto u pla­nu i pro­gra­mu ra­da sva­ke Vla­de, pa ni­je ni pri­pre­man, a ni usvo­jen. I da­lje sma­tram da, bez ob­zi­ra na raz­li­ke, mo­ra­mo da sjed­ne­mo za sto i raz­go­va­ra­mo struč­no i od­go­vor­no. Ja sam op­ti­mi­sta da se mo­že do­ći do evrop­skog za­ko­na di­ja­lo­gom, me­đu­sob­nim uva­ža­va­njem, po­što­va­njem prav­ne na­u­ke, dr­žav­no-prav­ne i vjer­ske isto­ri­je Cr­ne Go­re.
Ne znam da li će do to­ga do­ći, jer mi­ni­star Meh­med Zen­ka već go­di­nu upor­no ig­no­ri­še Cr­kvu ko­joj pri­pa­da ve­ći­na sta­nov­ni­štva Cr­ne Go­re. Ali, ne­ka ga. Oni mo­ra­ju da shva­te da je nji­hov za­da­tak da nor­mi­ra­ju od­re­đe­nu dru­štve­nu stvar­nost u okvi­ru me­đu­na­rod­no­prav­nih aka­ta i Usta­va Cr­ne Go­re, a ne da za­la­ze u vjer­ska osje­ća­nja i kre­i­ra­ju vjer­sku stvar­nost po svo­jim ide­o­lo­ško-par­tij­skim po­tre­ba­ma.
● Oče­ku­je­te li da za­kon bu­de kva­li­tet­ni­ji od ono­ga što je bi­lo po­nu­đe­no kroz na­crt­nu for­mu ovog ak­ta?
– Ni­šta ne oče­ku­jem, jer je sve odav­no, bez ika­kvog raz­lo­ga i po­tre­be, iza­šlo iz sfe­re stru­ke i na­u­ke.A.O.


Po­dje­la KiM zna­či­la bi pri­zna­nje ne­za­vi­sno­sti Ko­so­va

Je­dan ste od pot­pi­sni­ka ape­la za od­bra­nu Ko­so­va i Me­to­hi­je. O če­mu se ra­di?
– Čast mi je što sam je­dan od pot­pi­sni­ka ape­la ko­ji je­ste za od­bra­nu Ko­so­va i Me­to­hi­je, ali i na­šeg obra­za. To je po sve­mu od­go­vo­ran i po­zi­ti­van do­ku­ment, obra­ća­nje lju­di ko­ji du­blje osje­ća­ju pro­blem i ko­ji že­le da po­mog­nu da ne iz­gu­bi­mo du­šu.
Ve­o­ma sam za­bri­nut zbog tzv. unu­tra­šnjeg di­ja­lo­ga o Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, ko­ji je ini­ci­rao pred­sjed­nik Sr­bi­je Alek­san­dar Vu­čić. O če­mu da vo­di­mo di­ja­log? O ono­me o če­mu ne­ma po­ga­đa­nja? U ape­lu smo ja­sno na­gla­si­li da je ne­pri­hva­tlji­vo i pri­zna­nje i po­dje­la Ko­so­va i Me­to­hi­je.
Ima ne­kih in­di­ci­ja da se ide na po­dje­lu Ko­so­va i Me­to­hi­je, ali i te­ri­to­ri­je tzv. uže Sr­bi­je u Pre­še­vu i Bu­ja­nov­cu i da se to pri­ka­že kao pr­vo mir­no­dop­sko mi­je­nja­nje gra­ni­ca na Bal­ka­nu. Sr­ce se ne mo­že di­je­li­ti. Uz­gred, po­dje­la isto­vre­me­no zna­či i pri­zna­nje Ko­so­va kao ne­za­vi­sne dr­ža­ve. Ni­jed­na srp­ska ru­ka to ne smi­je da pot­pi­še ili da dig­ne ru­ku u bi­lo kom fo­ru­mu. Po­seb­no je va­žno to što je u ape­lu na­gla­še­no da bu­du­ći na­ra­šta­ji ne­će bi­ti naj­sreć­ni­ji ako im u na­sle­đe ovo pi­ta­nje osta­vi­mo ne­ri­je­še­no, ali će bi­ti naj­ne­sreć­ni­ji ako i se­be i njih za­u­vi­jek osra­mo­ti­mo, od­ri­ču­ći se Ko­so­va i Me­to­hi­je, svo­je ča­sti i svog Je­ru­sa­li­ma.