Za­štit­nik ljud­skih pra­va i slo­bo­da Šuć­ko Ba­ko­vić utvr­dio je da je Op­šti­na Ro­ža­je dis­kri­mi­ni­sa­la slu­žbe­ni­cu al­ban­ske na­ci­o­nal­no­sti, ko­ja je pro­gla­še­na teh­no­lo­škim vi­škom zbog, ka­ko sum­nja, či­nje­ni­ce da ne gla­sa Bo­šnjač­ku stran­ku (BS), ko­ja je na vla­sti u tom gra­du, i ni­je Bo­šnja­ki­nja. Ka­ko je pod­no­si­telj­ka pri­tu­žbe uvjer­lji­vim pret­po­stav­ka­ma i in­di­ci­ja­ma dis­kri­mi­na­ci­ju uči­ni­la vje­ro­vat­nom, to je te­ret do­ka­zi­va­nja da te po­ja­ve ni­je bi­lo pre­ba­čen na Op­šti­nu Ro­ža­je, ko­ja ipak ni­je uspje­la da de­man­tu­je ni­je­dan na­vod op­tu­žbe.
U pri­tu­žbi i nje­nim do­pu­na­ma pod­no­si­telj­ka je na­ve­la da je od de­cem­bra 2003. go­di­ne, ka­da je za­sno­va­la rad­ni od­nos u Op­šti­ni Ro­ža­je, do for­mi­ra­nja no­ve/ak­tu­el­ne vla­sti ma­ja 2014. go­di­na, bi­la je­di­ni slu­žbe­nik al­ban­ske na­ci­o­nal­no­sti. Is­ta­kla je da je po do­la­sku no­ve vla­sti o nje­noj na­ci­o­nal­noj pri­pad­no­sti upo­znat pred­sjed­nik op­šti­ne Ejup Nur­ko­vić, ko­ji je od svih slu­žbe­ni­ka tra­žio da mu na mejl adre­su Bo­šnjač­ke stran­ke, ko­joj i sam pri­pa­da, do­sta­ve bi­o­gra­fi­ju i iz­ja­sne se o na­ci­o­nal­noj pri­pad­no­sti.
– Pod­no­si­telj­ka je iz­ja­vi­la da ni­je član ni­ti sim­pa­ti­zer Bo­šnjač­ke par­ti­je, ko­ja vr­ši vlast u op­šti­ni Ro­ža­je, zbog če­ga je, po­red na­ci­o­nal­ne pri­pad­no­sti, do­dat­no dis­kri­mi­ni­sa­na i da je pri­li­kom spro­vo­đe­nja re­or­ga­ni­za­ci­o­nih pro­mje­na, i po­red to­ga što po­sje­du­je naj­bo­lje re­fe­ren­ce i 17 go­di­na rad­nog is­ku­stva, pro­gla­še­na teh­no­lo­škim vi­škom. Da je od­lu­ke o sta­vlja­nju na ras­po­la­ga­nje uspje­šno po­bi­ja­la dva pu­ta pred Ko­mi­si­jom za žal­be Op­šti­ne Ro­ža­je. Da su slu­žbe­ni­ci iz Se­kre­ta­ri­ja­ta za eko­nom­ski raz­voj i pred­u­zet­ni­štvo u od­no­su na ko­je po­re­di ne­jed­nak po­lo­žaj, ista vr­sta i ni­vo kva­li­fi­ka­ci­je obra­zo­va­nja, bo­šnjač­ke na­ci­o­nal­no­sti, a da su, iz­u­zev jed­ne slu­žbe­ni­ce, osta­li slu­žbe­ni­ci na­kon spro­vo­đe­nja re­or­ga­ni­za­ci­o­nih pro­mje­na ras­po­re­đe­ni u Se­kre­ta­ri­jat iz dru­gih jav­nih usta­no­va ko­je su pre­sta­le da po­sto­je – na­vo­di se u mi­šlje­nju om­bud­sma­na.
Pod­no­si­telj­ka je na­ve­la i da se od 22. mar­ta 2017. ne­pre­kid­no na­la­zi na trud­nič­kom bo­lo­va­nju, te da je po­slo­dav­cu re­dov­no do­sta­vlja­la do­zna­ke za bo­lo­va­nje sa iz­vje­šta­ji­ma lje­kar­ske ko­mi­si­je.
Om­bud­sman u mi­šlje­nju na­vo­di da Op­šti­na Ro­ža­je u svom iz­ja­šnje­nju, osim pro­stog na­vo­đe­nja aka­ta na ko­ji­ma su za­sno­va­ne re­or­ga­ni­za­ci­o­ne pro­mje­ne u or­ga­ni­ma lo­kal­ne upra­ve, ni­je na­ve­la ni­je­dan ja­san, do­vo­ljan i objek­ti­van raz­log zbog ko­jeg je pod­no­si­telj­ka sta­vlje­na na ras­po­la­ga­nje, a osta­li slu­žbe­ni­ci, u od­no­su na ko­je je po­re­di­la ne­po­vo­ljan po­lo­žaj, osta­vlje­ni da ra­de.
– Op­šti­na Ro­ža­je ni­je ospo­ri­la do­volj­no ja­kim i čvr­stim do­ka­zi­ma da po­li­tič­ka i na­ci­o­nal­na pri­pad­nost slu­žbe­ni­ka i na­mje­šte­ni­ka ni­je bi­la od uti­ca­ja pri­li­kom od­lu­či­va­nja ko­je slu­žbe­ni­ke i na­mje­šte­ni­ke sta­vi­ti na ras­po­la­ga­nje, a ko­je osta­vi­ti na ra­du. Ovo je, shod­no pra­vi­lu obr­nu­tog te­re­ta do­ka­zi­va­nja ko­ji se pri­mje­nju­je u po­stup­ci­ma za za­šti­tu od dis­kri­mi­na­ci­je, bi­la oba­ve­za Op­šti­ne Ro­ža­je. U su­prot­nom, sva­ki stav o ne­gi­ra­nju na­vo­da iz pri­tu­žbe ko­ji ni­je pot­kri­je­pljen do­volj­nim do­ka­zi­ma i raz­lo­zi­ma ne mo­že pred­sta­vlja­ti po­u­zdan osnov za oprav­da­nje ne­jed­na­kog tret­ma­na – na­vo­di se u mi­šlje­nju.
Da bi se pro­tiv­na stra­na, ka­ko po­ja­šnja­va om­bud­sman, oslo­bo­di­la od­go­vor­no­sti za po­vre­du na­če­la jed­na­ko­sti, mo­ra do­ka­za­ti da je spor­no po­stu­pa­nje za­sno­va­no na objek­tiv­nim, ra­zum­nim i ne­pri­stra­snim raz­lo­zi­ma, na ko­ji na­čin do­ka­zu­je po­sto­ja­nje le­gi­tim­nog ci­lja za uči­nje­nu ne­jed­na­kost. U svje­tlu pra­vi­la o pre­ba­ci­va­nju te­re­ta do­ka­zi­va­nja pro­tiv­na stra­na je du­žna da uvje­ri da je nje­no po­stu­pa­nje za­sno­va­no na dru­gim objek­tiv­nim raz­lo­zi­ma, a ne na lič­nim ka­rak­te­ri­sti­ka­ma li­ca ko­je tra­ži za­šti­tu. Sto­ga za­štit­nik sma­tra da Op­šti­na Ro­ža­je ni­je uspje­la da či­nje­ni­ca­ma i do­ka­zi­ma opo­vrg­ne sum­nju o dis­kri­mi­na­tor­nom po­stu­pa­nju pre­ma slu­žbe­ni­ci pri­li­kom od­lu­či­va­nja o nje­nom rad­no-prav­nom sta­tu­su.
– Kod ova­kvog sta­nja stva­ri ne­sum­nji­vo pro­iz­i­la­zi da je slu­žbe­ni­ca u po­stup­ku sta­vlja­nja na ras­po­la­ga­nje pre­tr­pje­la dis­kri­mi­na­to­ran tret­man po osno­vu na­ci­o­nal­ne i po­li­tič­ke pri­pad­no­sti, te trud­nič­kog i po­ro­dilj­skog od­su­stva, ko­ju pret­po­stav­ku Op­šti­na Ro­ža­je ni­je ospo­ri­la ja­snim, objek­tiv­nim i na za­ko­nu za­sno­va­nim raz­lo­zi­ma – na­vo­di se u mi­šlje­nju.M.S.


Re­gu­li­sa­ti rad­ni sta­tus

Ba­ko­vić je pre­po­ru­čio Op­šti­ni Ro­ža­je da bez od­la­ga­nja ot­klo­ni po­sle­di­ce dis­kri­mi­na­ci­je i re­gu­li­še rad­no-prav­ni sta­tus slu­žbe­ni­ce ras­po­re­dom na rad­no mje­sto ko­je je od­go­va­ra­ju­će nje­nim kva­li­fi­ka­ci­ja­ma i po­slo­vi­ma ko­je je oba­vlja­la pri­je sta­vlja­nja na ras­po­la­ga­nje.
Da­ta je i pre­po­ru­ka da u bu­du­ćim po­stup­ci­ma ras­po­re­đi­va­nja ili sta­vlja­nja na ras­po­la­ga­nje slu­žbe­ni­ka od­no­sno na­mje­šte­ni­ka po­stu­pa u skla­du sa Za­ko­nom o dr­žav­nim slu­žbe­ni­ci­ma i na­mje­šte­ni­cim i u obra­zlo­že­nji­ma rje­še­nja na­vo­di opre­dje­lju­ju­će kri­te­ri­ju­me i mje­ri­la shod­no ko­ji­ma vr­ši iz­bor u ana­log­nim či­nje­nič­no-prav­nim si­tu­a­ci­ja­ma.