U Cr­nu Go­ru ju­če je auto­bu­som pred­u­ze­ća „Tu­ring“ do­pu­to­va­lo 16 azi­la­na­ta ko­ji su po­sled­njih osam mje­se­ci bo­ra­vi­li u Nje­mač­koj. Ra­di se o ne­ko­li­ko po­ro­di­ca iz Ro­ža­ja i Bi­je­log Po­lja.
Nje­mač­ka je u pe­tak vra­ti­la če­ti­ri auto­bu­sa sa dr­ža­vlja­ni­ma Cr­ne Go­re, Sr­bi­je, BiH i Ma­ke­do­ni­je. Ovo je pr­vi put da ova dr­ža­va or­ga­ni­zo­va­no za­jed­no vra­ća gra­đa­ne sa Bal­ka­na. Je­dan auto­bus je ju­če do­ve­zao cr­no­gor­ske gra­đa­ne do Be­ra­na i u nje­mu su se na­la­zi­li gra­đa­ni iz Ro­ža­ja i Bi­je­log Po­lja.
Or­ga­ni­zo­va­ni pre­voz je fi­nan­si­ra­la nje­mač­ka vla­da pre­ko agen­ci­je Euro­li­nes. Po dva auto­bu­sa su kre­nu­la iz Ha­no­ve­ra i Dort­mun­da. Čla­no­vi bje­lo­polj­ske ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je Euro­most, na če­lu sa iz­vr­šnim di­rek­to­rom Al­me­rom Me­ki­ćem, ju­če su raz­go­va­ra­li sa po­ro­di­ca­ma ko­je su vra­će­ne u Cr­nu Go­ru. Jed­na od njih je i po­ro­di­ca Mu­a­me­ra Baj­ro­vi­ća iz Ro­ža­ja, ko­ji se pri­je pet mje­se­ci sa su­pru­gom i če­tvo­ro dje­ce, škol­skog uz­ra­sta, upu­tio na azil u Nje­mač­ku.
Mu­a­mer se pr­vo sa svo­jom po­ro­di­com pri­ja­vio u pri­hvat­ni cen­tar u Bra­un­švajn­gu na eko­nom­ski azil, oda­kle su na­kon 18 da­na pre­ba­če­ni u Gi­forn, a na­kon dva mje­se­ca do­bio je ku­ću na ras­po­la­ga­nje ko­ju je di­je­lio sa još jed­nom po­ro­di­com iz Bi­je­log Po­lja.
Mu­a­me­ro­va po­ro­di­ca je do­bi­la rok od osam da­na da na­pu­sti Nje­mač­ku, što su oni i uči­ni­li. Do­bio je rje­še­nje u ko­jem se na­vo­di da ne­ma osnov za do­bi­ja­nje azi­la u Nje­mač­koj i rok od osam da­na da se na­pu­ste Nje­mač­ku ili će bi­ti de­por­to­va­ni. Re­kao nam je da je čuo od so­ci­jal­nih rad­ni­ka da će do No­ve go­di­ne sko­ro sve cr­no­gor­ske gra­đa­ni bi­ti vra­će­ni.
Mu­a­mer ka­že da ne­ma raz­lo­ga da se kri­ju, i da su svi oti­šli na eko­nom­ski azil iz eko­nom­skih raz­lo­ga jer ni­je­su mo­gli svo­je po­ro­di­ce da pre­hra­ne i dje­cu ško­lu­ju.
– Ni­ko nam ne mo­že za­bra­ni­ti da tra­ži­mo za se­be i svo­ju po­ro­di­cu eko­nom­ski sta­tus – ob­ja­šnja­va Baj­ro­vić.
On je na­ja­vio da će se već u po­ne­dje­ljak obra­ti­ti pred­sjed­ni­ku op­šti­ne Ro­ža­je da po­mog­ne nje­go­voj po­ro­di­ci.
– Na­ro­či­to kad je u pi­ta­nju upis dje­ce u ško­le, s ob­zi­rom da su mi dje­ca u Nje­mač­koj po­ha­đa­la ško­lu, to će mi bi­ti pre­o­ri­tet. Pri­ja­vi­ću se na bi­ro za za­po­šlja­va­nje, a ako ne bu­dem mo­gao opet da pre­hra­nim svo­ju po­ro­di­cu, opet ću se opre­di­je­li­ti za od­la­zak sa po­ro­di­com u ne­ku dru­gu dr­ža­vu ili ka Pod­go­ri­ci i pri­mor­ju – na­gla­sio je Baj­ro­vić.
Mu­a­mer ka­že da je ve­li­ki pri­liv Si­ri­ja­ca ubr­zao nji­hov po­vra­tak u Cr­nu Go­ru.
– Svje­sni smo da se eko­nom­ski azil te­ško do­bi­ja, ali ako bih se mo­gao opet vra­ti­ti na azil u Nje­mač­ku to bih i ura­dio. Ne mo­že­te shva­ti­ti taj osje­ćaj ka­da ode­te iz jed­ne dr­ža­ve gdje ne­ma­te da svo­ju dje­cu pre­hra­ni­te i ško­lu­je­te u dr­ža­vu u ko­ju sve to do­bi­je­te, po­red go­sto­prim­stva ko­je smo do­ži­vje­li, od so­ci­jal­nih rad­ni­ka do slu­žbe­ni­ka u in­sti­tu­ci­ja­ma sa ko­jim smo bi­li u kon­tak­tu, da ne po­mi­njem kom­šij­ski od­nos nje­mač­kih gra­đa­na, kao da smo sto­ti­ne go­di­na ži­vje­li za­jed­no sa tim lju­di­ma – na­gla­sio je Baj­ro­vić.
Mu­a­mer do­da­je da je dje­ci te­ško pao po­vra­tak i da zbog to­ga tre­ba od­mah da kre­nu u ško­lu ka­ko bi se uklo­pi­li u dru­štvo.
– Po­red so­ci­ja­le ko­ju smo pri­ma­li, so­ci­jal­na usta­no­va je me­ni i mo­joj su­pru­zi obez­bi­je­di­la i po­sao. Ra­di­li smo za euro po sa­tu – na­vo­di on.
Euro­most po­zi­va sve gra­đa­ne ko­ji na­red­nih da­na bu­du do­pu­to­va­li iz Nje­mač­ke da se za po­moć obra­te nad­le­žnim usta­no­va­ma i in­sti­tu­ci­ja­ma.
M.N.

Po­vra­tak te­ško pao

Ri­jet­ke su bi­le po­ro­di­ce ko­je su ju­če že­lje­lje jav­no da go­vo­re o po­vra­tu, tra­ži­li su da osta­nu ano­nim­ni.
– U Nje­mač­koj nam je bi­lo do­sta li­je­po. Ima­li smo so­li­dan smje­štaj i do­volj­no nov­ca da se hra­ni­mo. Me­đu­tim, do­šlo je na­re­đe­nje da mo­ra­mo da na­pu­sti­mo Nje­mač­ku, što nam je te­ško pa­lo, zna­ju­ći da se u Bi­je­lom Po­lju te­ško ži­vi. No, po­ku­ša­će­mo da se ne­ka­ko sna­đe­mo – ka­zao je sred­njo­vječ­ni mu­ška­rac ko­ji se ju­če sa po­ro­di­com vra­tio u Bi­je­lo Po­lje. Mi­nu­lih da­na u Be­ra­ne je iz Nje­mač­ke do­pu­to­va­lo par po­ro­di­ca od ko­jih je jed­na de­por­to­va­na avi­o­nom do Pod­go­ri­ce.
– Oti­šao sam pri­je osam mje­se­ci za Nje­mač­ku sa su­pru­gom i dvo­je dje­ce jer sam ov­dje je­dva sa­sta­vljao kraj sa kra­jem. Na­da­li smo se da će nam nje­mač­ke vla­sti do­zvo­li­ti da ra­di­mo i osta­ne­mo da ži­vi­mo u toj ze­mlji, ka­ko nam je to u po­čet­ku i obe­ća­no. Ta že­lja nam se ni­je is­pu­ni­la. Po­sli­je vi­še upo­zo­re­nja de­por­to­va­li su nas avi­nom do Pod­go­ri­ce. Ta­ko smo se vra­ti­li u Be­ra­ne bez igdje iče­ga. Po­sli­je sve­ga mo­rao sam da na­sta­vim da se ba­vim pi­jač­nom pro­da­jom od ko­je ne­ma sko­ro ni­ka­kve za­ra­de – is­pri­čao je je­dan od azi­la­na­ta iz be­ran­skog na­se­lja Ta­lum.D.J.

Na­da se po­slu

Iz Nje­mač­ke se u za­vi­čaj vra­tio i tri­de­se­tjed­no­go­di­šnji Su­ka Bo­šnjak iz pet­njič­kog se­la Aza­ne, is­ti­ču­ći da ni­je odu­še­vljen bo­rav­kom u toj za­pad­no­e­vrop­skoj ze­mlji.
– Šest mje­se­ci sam bo­ra­vo sa že­nom i tro­je dje­ce u jed­nom mje­stu kraj Ha­no­ve­ra. U po­čet­ku smo bi­li u ko­lek­tiv­nom smje­šta­ju, a ka­sni­je smo na ko­ri­šće­nje do­bi­li ne­ki ma­nji stan. Do po­sla ni­je­smo mo­gli ni­ka­ko da do­đe­mo. Uz to, bi­lo nam je ogra­ni­če­no kre­ta­nje, što se ko­si­lo sa obe­ća­nji­ma ko­je smo do­bi­ja­li pri­je od­la­ska za Nje­mač­ku. Za­to sam po­zvao pred­sjed­ni­ka op­šti­ne Pet­nji­ca Sa­mi­ra Ago­vi­ća i oba­vi­je­sto ga da ja i mo­ja po­ro­di­ca mo­ra­mo da na­pu­sti­mo Nje­mač­ku. On je obe­ćao da će nam po­mo­ći da ne­ka­ko po­no­vo or­ga­ni­zu­je­mo ži­vot u mje­stu gdje smo ro­đe­ni. Sa­da sam u po­ro­dič­noj ku­ći u Aza­na­ma i oče­ku­jem da do­bi­jem bi­lo ka­kav po­sao u Cr­noj Go­ri – na­gla­sio je Bo­šnjak.D.J.