Efek­tiv­na ka­mat­na sto­pa na no­vo­o­do­bre­ne kre­di­te na kra­ju mar­ta iz­no­si­la je 8,94 od­sto, što je sma­nje­nje od 0,8 od­sto u od­no­su na fe­bru­ar, dok je pro­sječ­na efek­tiv­na ka­ma­ta kod mi­kro­fi­nan­sij­skih in­sti­tu­ci­ja u fe­bru­a­ru iz­no­si­la 25,23 od­sto. Ka­ma­te su za­bi­lje­ži­le ne­zna­tan pad, s ob­zi­rom na to da su ka­ma­te na šted­nju kon­stant­no u pa­du, kao i EURI­BOR, ka­ma­ta po ko­joj ban­ke po­zajm­lju­ju no­vac na me­đu­na­rod­nom tr­ži­štu. Tro­mje­seč­ni euri­bor iz­no­si 0,064 od­sto, a dva­na­e­sto­mje­seč­ni 0,17 od­sto.
Ka­ma­te na stam­be­ne kre­di­te kre­ću se na ni­vou od oko se­dam od­sto u naj­ve­ćem bro­ju ba­na­ka ko­je po­slu­ju Cr­noj Go­ri i me­đu naj­ve­ćim su u EU, dok je na dru­goj stra­ni na kra­ju fe­bru­a­ra pro­sječ­na ka­ma­ta na šted­nju iz­no­si­la 1,73 od­sto i u od­no­su na ja­nu­ar sma­nje­na je za 0,04 od­sto. Ka­ma­ta na de­po­zi­te fi­zič­kih li­ca iz­no­si­la je 2,11 od­sto i u od­no­su na isti mje­sec pret­hod­ne go­di­ne ni­ža je za 0,85 od­sto. Isto­vre­me­no ka­ma­ta na de­po­zi­te prav­nih li­ca iz­no­si­la je 1,20 od­sto i sma­nje­na je za 0,51 od­sto u od­no­su na isti pe­ri­od pro­šle go­di­ne.
Član Od­bo­ra za eko­no­mi­ju, fi­nan­si­je i bu­džet Mi­lu­tin Đu­ka­no­vić (DF) is­ta­kao je da je taj od­bor u vi­še na­vra­ta, kad god su se sa­sta­ja­li sa pred­stav­ni­ci­ma Cen­tral­ne ban­ke, tra­žio da se ka­ma­te ogra­ni­če.
– U Cr­noj Go­ri ima­mo pa­ra­doks da su ka­ma­te na kre­di­te me­đu naj­ve­ći­ma u Evro­pi, a ka­ma­te na de­po­zi­te naj­ma­nje i ta raz­li­ka je naj­ve­ća u Cr­noj Go­ri. Oči­gled­no je da se po­je­di­ne ban­ke ba­ve špe­ku­la­tiv­nim rad­nja­ma i da ta­kva ka­mat­na po­li­ti­ka ni­je u in­te­re­su ni pri­vre­de ni gra­đa­na, a CBCG bi, kao re­gu­la­tor, mo­ra­la da re­a­gu­je – re­kao je on.
Đu­ka­no­vić je uka­zao i na to da CBCG ni­ka­da ni­je par­la­ment ni gra­đa­ne upo­zna­la sa po­da­ci­ma ko­me su odo­bre­ni kre­di­ti ko­je ban­ke ne mo­gu da na­pla­te.
– Kroz ova­kvu ka­mat­nu po­li­ti­ku ban­ke, u su­šti­ni, po­ku­ša­va­ju da pe­gla­ju te ne­kva­li­tet­ne kre­di­te, ko­je su, u naj­ve­ćem bro­ju slu­ča­je­va, do­bi­ja­li lju­di bli­ski re­ži­mu. Vr­lo vje­što, knji­go­vod­stve­nom gim­na­sti­kom pri­kri­va­ju re­pro­gra­me, pa je te­ško do­ći do tih po­da­ta­ka, ali ova­kva ka­mat­na po­li­ti­ka mo­že da zna­či sa­mo to da ban­ke ho­će da ubi­ra­ju eks­tra pro­fit i tim pro­fi­tom eli­mi­ni­šu du­bi­o­ze ko­je su na­sta­le zbog ne­kva­li­tet­nih kre­di­ta, što im CBCG do­zvo­lja­va – re­kao je Đu­ka­no­vić.
Ne­za­vi­sni po­sla­nik Mla­den Bo­ja­nić je ka­zao da je ban­kar­ski si­stem u Cr­noj Go­ri sta­bi­lan, što je do­bro, ali da je pro­blem to što od tog sta­bil­nog si­ste­ma vr­lo ma­lo ko­ri­sti ima­ju gra­đa­ni i pri­vre­da.
– Bi­lo je po­ku­ša­ja da se ogra­ni­či ka­mat­na sto­pa, što ni­je pro­šlo i do dalj­njeg je osta­lo slo­bod­no tr­ži­šte i to da svi, uglav­nom, pe­ru ru­ke, a sta­nje, de­fi­ni­tiv­no, ni­je do­bro. I po­red vi­so­kih ka­ma­ta, vi­so­ke su i na­dok­na­de ba­na­ka po ra­znim vr­sta­ma pro­vi­zi­ja, od eura za odr­ža­va­nje i iz­da­va­nje kar­ti­ce, što su sit­ni tro­ško­vi, ko­je mal­te­ne ne vi­di­mo, ali od ko­jih ban­ke na kra­ju go­di­ne ima­ju ve­li­ke pri­ho­de, ta­ko da i tu ima pro­sto­ra da se re­a­gu­je, a i ci­je­na plat­nog pro­me­ta je i da­lje sku­pa, iako je iz Cen­tral­ne ban­ke na­ja­vlje­no da će se vi­si­na pro­vi­zi­je sma­nji­ti ka­da je to pre­ba­če­no na po­slov­ne ban­ke – re­kao je on.
Bo­ja­nić je pod­sje­tio da je CBCG uze­la u oba­ve­zu da ura­di ana­li­zu tr­ži­šta i da u od­no­su na tu ana­li­zu, even­tu­al­no, ogra­ni­či ka­ma­te, u za­vi­sno­sti od na­mje­ne, roč­no­sti i ga­ran­ci­ja za kre­di­te. Me­đu­tim, od to­ga ni­šta ni­je bi­lo.
– Ana­li­za je tre­ba­la da bu­de za­vr­še­na do kra­ja pro­šle go­di­ne, ali CBCG još uvi­jek ni­je iza­šla sa iz­vje­šta­jem. Na Od­bo­ru za eko­no­mi­ju i ple­nu­mu je do­go­vo­re­no da se če­ka mi­šlje­nje CBCG, ka­ko bi­smo se od­re­di­li pre­ma vi­si­ni ka­ma­ta, jer je, na kra­ju kra­je­va, to i po­sao CBCG kao re­gu­la­to­ra. Me­đu­tim, oni su uvi­jek bje­ža­li od svog po­sla i ni­ka­da ni­je­smo do­bi­li nji­ho­vo ja­sno tu­ma­če­nje, osim ana­li­ze sta­nja, za ko­je svi zna­mo da ni­je do­bro, da je ve­li­ka mar­ža iz­me­đu ak­tiv­ne i pa­siv­ne ka­ma­te i da ma­li broj gra­đa­na i kom­pa­ni­ja mo­že da iz­dr­ži ta­ko ve­li­ke ka­ma­te, ali se po tom pi­ta­nju ni­šta ni­je ra­di­lo – re­kao je Bo­ja­nić.
On je is­ta­kao da je CBCG ta ko­ja tre­ba da iza­đe sa ini­ci­ja­ti­vom pre­ma Vla­di, od­no­sno Mi­ni­star­stvu fi­nan­si­ja, ili pre­ma po­sla­ni­ci­ma, ka­ko bi se stvo­ri­la za­kon­ska re­gu­la­ti­va da se ta ini­ci­ja­ti­va i spro­ve­de u dje­lo.
Eko­nom­ski ana­li­ti­čar Si­ni­ša Le­kić sma­tra da je po­li­ti­ka ka­mat­nih sto­pa odav­no koč­ni­ca raz­vo­ja u Cr­noj Go­ri.
– Oči­gled­no da je ka­mat­na po­li­ti­ka te­ma sa ko­jom se mo­ra i mo­že po­za­ba­vi­ti CBCG, jer je­di­no ona mo­že svo­jim mje­ra­ma mo­ne­tar­ne i ka­mat­ne po­li­ti­ke sma­nji­ti ka­ma­te i na taj na­čin uti­ca­ti na po­kre­ta­nje pri­vre­de – ka­zao je Le­kić.
On je is­ta­kao da je raz­li­ka iz­me­đu ka­ma­ta na de­po­zi­te ve­li­ka i da se mo­ra sma­nji­va­ti, bi­lo do­bro­volj­no, ili ogra­ni­ča­va­njem ka­ma­ta mje­ra­ma CBCG.
Skup­šti­na je pro­šle go­di­ne od­u­sta­la od usva­ja­nja iz­mje­na Za­ko­na o obli­ga­ci­o­nim od­no­si­ma, ko­ji­ma je SNP pred­la­gao ogra­ni­ča­va­nje ka­ma­ta, jer je CBCG u mi­šlje­nju na­ve­la da je pre­po­ru­či­la ban­ka­ma da to ura­de do kra­ja sep­tem­bra. Iz CBCG je ta­da na­ja­vlje­no da će ura­di­ti ana­li­zu ko­ja će po­ka­za­ti na ko­ji na­čin tre­ba ogra­ni­či­ti ka­ma­te.
J.V.


Stran­ci do­la­ze zbog pro­fi­ta

Bo­ja­nić je is­ta­kao da je tre­nut­no sta­nje re­zul­tat to­ga što se dr­ža­va pri­je 10-15 go­di­na okre­nu­la ka to­me da po­ga­si ili pro­da dr­žav­ne ban­ke i do­zvo­li stra­nim in­ve­sti­to­ri­ma da u pot­pu­no­sti pre­u­zmu ban­kar­sko tr­ži­šte.
– Le­gi­tim­ni cilj tih ba­na­ka je da stvo­re što vi­še pro­fi­ta i pri­ča da su stra­ne ban­ke i stra­ni in­ve­sti­to­ri do­šli u Cr­nu Go­ru da bi je raz­vi­li, ne­ra­el­na je, jer su oni do­šli da bi mak­si­mi­zi­ra­li svoj pro­fit, što i ra­de. Ako u Austri­ji ili Nje­mač­koj ban­ke ima­ju ka­mat­ne sto­pe od je­dan ili 1,5 od­sto go­di­šnje, za­što da ov­dje ne uzmu osam ili de­vet od­sto, ako mo­gu, što je pot­pu­no le­gi­ti­man cilj, a CBCG ni­je u sta­nju da re­gu­li­še tr­ži­šte u skla­du sa po­tre­ba­ma do­ma­će pri­vre­de i gra­đa­na – re­kao je Bo­ja­nić.


Tr­ži­šte želj­no nov­ca

Le­kić sma­tra da do­la­zak no­vih ba­na­ka sa­mo po­tvr­đu­je da je ovo pod­ruč­je želj­no nov­ca i da je sprem­no da pla­ća vi­so­ke ka­ma­te.
– Iz tog raz­lo­ga ban­ke vi­de svoj in­te­res da do­đu i ubi­ra­ju pro­fit. Ko­li­ko će kon­ku­ren­ci­ja us­pje­ti da sma­nji vi­si­nu ka­ma­ta, po­seb­na je pri­ča, jer oči­gled­no da ban­ke pre­ćut­no do­bro sa­ra­đu­ju i da pra­te jed­na dru­gu, ta u tom di­je­lu ne­ma ve­ćih od­stu­pa­nja – re­kao je Le­kić.
U pri­log nje­go­vim tvrd­nja­ma, ka­ko je ka­zao, ide i vi­si­na ka­ma­ta na stam­be­ne kre­di­te, kao i ka­ma­te na te­ku­će mi­nu­se, ko­je su na kra­ju pro­šle go­di­ne dr­ža­le re­kord od 16,7 od­sto.