Li­der Po­kre­ta za pro­mje­ne Ne­boj­ša Me­do­je­vić oci­je­nio je da eko­nom­ska po­li­ti­ka pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća za­sno­va­na na pro­cje­ni da sve in­du­strij­ske po­go­ne tre­ba za­tvo­ri­ti i imo­vi­nu bud­za­što ras­pro­da­ti pri­vat­ni­ci­ma. To mu je, ka­ko je pod­sje­tio, Đu­ka­no­vić jav­no od­go­vo­rio u de­ba­ti u Skup­šti­ni, ka­da je po pe­ti put po­stao pre­mi­jer. Đu­ka­no­vić je ta­da, po ri­je­či­ma Me­do­je­vi­ća, to oprav­dao ba­la­sti­ma i op­te­re­će­nji­ma iz so­ci­ja­li­zma i is­ta­kao da eko­nom­ski raz­voj tre­ba za­sni­va­ti na uslu­ga­ma i tu­ri­zmu uz do­mi­nant­no osla­nja­nje na ino­stra­ni ka­pi­tal kao ge­ne­ra­tor raz­vo­ja.
Me­do­je­vić je na to pod­sje­tio ko­men­ta­ri­šu­ći Đu­ka­no­vi­će­vu ju­če­ra­šnju iz­ja­vu pri­li­kom po­sje­te Ža­blja­ku, ka­da je is­ta­kao da ne­ma po­pu­stljiv stav pre­ma stra­nim in­ve­sti­to­ri­ma.
– Mi­slim da se ne­do­volj­no od­go­vor­nom po­li­ti­kom svih su­bje­ka­ta dr­žav­ne po­li­ti­ke, na­ža­lost, pro­iz­vo­de efek­ti ko­ji uda­lja­va­ju je­dan broj in­ve­sti­to­ra od Cr­ne Go­re. Neo­pro­sti­va je gre­ška ka­da otje­ra­te in­ve­sti­to­ra ko­ji na jed­nom lo­ka­li­te­tu že­li da ulo­ži 250 mi­li­o­na i za­po­sli 280 rad­ni­ka. Ovo ni­je ni vri­je­me ni te­ma da bi­smo se pre­pu­ca­va­li u me­đu­par­tij­skim od­no­si­ma i to ka­žem kao apel, da shva­ti­mo u ka­kvom vuč­jem vre­me­nu ži­vi­mo i u ka­kvom am­bi­jen­tu ne­raz­vi­je­no­sti ži­vi­mo, i da iz nje­ga ne mo­že­mo iza­ći bez po­mo­ći part­ne­ra – re­kao je Đu­ka­no­vić.
Me­do­je­vić je ka­zao da je Đu­ka­no­vić re­a­li­zo­vao pr­vi dio svo­je stra­te­gi­je, jer su i fi­zič­ki ne­sta­li svi in­du­strij­ski ka­pa­ci­te­ti. Uni­šta­va­nje zdra­vog je­zgra na­ci­o­nal­ne pri­vre­de i is­klju­či­vo osla­nja­nje na pri­liv stra­nih in­ve­sti­ci­ja kao ge­ne­ra­to­ra ra­sta po­ka­za­lo se po­gre­šnim, pa je Cr­na Go­ra u 2009. ima­la SDI od oko mi­li­jar­du eura, ali i naj­ve­ći pad BDP-a od pre­ko se­dam od­sto. Po­gre­šne od­lu­ke pri­vat­nih kor­po­ra­ci­ja i ba­na­ka su re­zul­ti­ra­le du­go­vi­ma pri­vat­nog sek­to­ra od pre­ko 35 od­sto BDP-a, od­no­sno mi­li­jar­du eura.
– Naj­u­ti­caj­ni­ji igra­či na tr­ži­štu su po­sta­li lo­kal­ni taj­ku­ni ko­ji su bo­gat­stvo ste­kli 90-tih kroz šverc i ko­rup­ci­ju. Ob­no­vom ne­za­vi­sno­sti Đu­ka­no­vić je do­bio sve me­ha­ni­zme dr­ža­ve ko­je je mo­gao da po­nu­di bje­lo­svjet­skim taj­ku­ni­ma, špe­ku­lan­ti­ma, šver­ce­ri­ma, op­skur­nim oba­vje­štaj­ci­ma iz si­vih zo­na dje­lo­va­nja svjet­skih slu­žbi i bo­so­vi­ma re­gi­o­nal­nih i tran­sna­ci­o­nal­nih ma­fi­ja. Cr­na Go­ra je po­sta­la pra­o­ni­ca pr­lja­vog nov­ca ko­ji se, osim pra­nja pre­ko ba­na­ka i tr­ži­šta ka­pi­ta­la, ula­gao u ne­kret­ni­ne, ho­tel­sku in­du­stri­ju, KAP, Že­lje­za­ru, in­du­stri­ju iga­ra na sre­ću, tr­go­vi­nu. Do­šlo je do sna­žnog kre­dit­nog i in­ve­sti­ci­o­nog bu­ma 2007. i 2008. ko­ji se za­sni­vao na ne­tr­ži­šnim pa­ra­me­tri­ma, bez uobi­ča­je­nih pro­cje­na i upra­vlja­nja ri­zi­ci­ma i uz ogrom­no uče­šće ope­ra­ci­ja of­šor fir­mi i go­to­vin­skih tran­sak­ci­ja. Iz­o­sta­nak tr­ži­šne lo­gi­ke i uobi­ča­je­nih me­ha­ni­za­ma pro­cje­ne i upra­vlja­nja ri­zi­kom od­mah je uka­zi­vao na enorm­no pra­nje nov­ca, či­ji vla­sni­ci ni­je­su ma­ri­li za ci­je­ne, ka­ma­te, tak­se, ugo­vo­re, obez­bje­đe­nja, ga­ran­ci­je, pro­cje­ne vri­jed­no­sti i slič­no. Pri­ča o na­či­nu ka­ko su me­na­dže­ri Pr­ve ban­ke tih go­di­na di­je­li­li ša­kom i ka­pom kre­di­te bez ugo­vo­ra i osta­lih bez­vred­nih pa­pi­ra, po­sta­la je ur­ba­na le­gen­da – na­veo je Me­do­je­vić.
On je is­ta­kao da su afe­ra „Te­le­kom”, ho­tel Ava­la, od­la­zak De­le­zea iz Mak­si mar­ke­ta, Ka­tar­skog fon­da, a sa­da Bu­lja­ri­ca i Kra­lji­či­na pla­ža do­ka­za­li da su sve stra­ne in­ve­sti­ci­je išle pre­ko vla­da­ju­će po­ro­di­ce ko­je je kon­tro­li­sa­la kom­ple­tan po­stu­pak i šti­ti­la svo­je pri­vat­ne in­te­re­se iz tih tran­sak­ci­ja. On je ka­zao da tre­ba od­ba­ci­ti lo­gi­ku Đu­ka­no­vi­ća da je sva­ki no­vac do­bar i ko­ri­stan i da za eko­nom­ski rast i pro­pe­ri­tet na­ci­je prav­na dr­ža­va ni­je va­žna.
– Sva­ki do­bro­na­mjer­ni gra­đa­nin tre­ba da pre­po­zna da je bor­ba DF-a za fer i po­šte­ne iz­bo­re, re­for­me u bez­bjed­no­snom sek­to­ru i pra­vo­su­đu, kon­fi­ska­ci­ju imo­vi­ne ste­če­ne kri­mi­na­lom i ko­rup­ci­jom i for­mi­ra­nje vla­de bez DPS-a nje­gov lič­ni i po­ro­dič­ni po­li­tič­ki, eko­nom­ski in­te­res – za­klju­čio je Me­do­je­vić.J.V.


Ko je ob­ma­nuo dr­žav­ni fond iz Ka­ta­ra

– Za­što su nam in­ve­sti­to­ri biv­ši šef KGB-a, šef oba­vje­štaj­ne slu­žbe Pa­le­sti­ne, dik­ta­to­ri Mu­ba­rak, Ga­da­fi, ko­rup­ci­o­na­ški pre­mi­jer Ši­na­va­tra, op­tu­že­ni pe­rač pa­ra Re­stis, ru­ski taj­kun De­ri­pa­ska, šver­ce­ri oruž­ja iz Švaj­car­ske i Uz­be­ki­sta­na, dik­ta­tor iz Azer­bej­dža­na, ita­li­jan­ski bos Va­len­te? Za­što po­li­ci­ja tvr­di da su li­ca bez­bjed­no­sno in­te­re­sant­na sa aspek­ta or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la stvar­ni za­kup­ci ve­ći­ne lo­ka­la i pla­ža po Pri­mor­ju? Ko fi­na­nsi­ra i iz ko­jih iz­vo­ra gu­bit­ke u po­slo­va­nju KAP-a? Ko je fi­nan­si­rao na­bav­ku gli­ni­ce i dru­gih si­ro­vi­na pre­za­du­že­nom eks­po­net­nu Đu­ka­no­vi­ća za KAP? – pi­ta Me­do­je­vić.