Gru­pa po­sla­ni­ka De­mo­krat­skog fron­ta pod­ni­je­la je Pred­log do­pu­ne za­ko­na o ste­ča­ju ko­jim se pred­la­že da u ste­čaj­nu ma­su pred­u­ze­ća ula­zi i pri­vat­na imo­vi­na ve­ćin­skog vla­sni­ka fir­me ko­ja je u ste­ča­ju. Do­pu­nu su pred­lo­ži­li po skra­će­nom po­stup­ku i tra­ži­će da uđe na dnev­ni red sjed­ni­ce Skup­šti­ne ko­ja je za­ka­za­na za da­nas.
– Ono što mo­ti­vi­še ovu do­pu­nu za­ko­na je­ste či­nje­ni­ca da mno­gi vla­sni­ci fir­mi ne po­slu­ju do­ma­ćin­ski, već na šte­tu fir­me uve­ća­va­ju svo­ju lič­nu imo­vi­nu sla­be­ći na taj na­čin pri­vred­nu i eko­nom­sku si­tu­a­ci­ju u ze­mlji – na­ve­li su pred­la­ga­či do­pu­ne Mi­lu­tin Đu­ka­no­vić, Bran­ka Bo­šnjak, Vla­di­slav Bo­jo­vić i Jan­ko Vu­či­nić.
Pred­sjed­nik Rad­nič­ke par­ti­je ka­zao je za „Dan” da do­pu­nu za­ko­na ni­je­su pred­lo­ži­li ni zbog jed­nog bi­zni­sme­na po­seb­no i da smo svje­do­ci broj­nih pri­mje­ra od Br­ko­vi­ća, Ba­ro­vi­ća i mno­gih ko­ji su kao ve­ćin­ski vla­sni­ci svo­je fir­me uve­li u ste­čaj i od­go­va­ra­li sa­mo ostat­kom imo­vi­ne pred­u­ze­ća.
– Da ne bi bi­lo vi­še Br­ko­vi­ća i Ba­ro­vi­ća po­treb­no je uve­sti od­red­bu ko­jom će ve­ćin­ski vla­snik od­go­va­ra­ti imo­vi­nom ko­ju je ste­kao kroz sum­nji­ve pri­va­ti­za­ci­o­ne po­stup­ke. Da je ta­kav za­kon bio na sna­zi odav­no ne bi ima­li ovo­li­ko ste­čaj­nih po­stu­pa­ka i ne bi ci­je­la Cr­na Go­ra bi­la u ste­ča­ju – iz­ja­vio je Vu­či­nić za „Dan”.
On je is­ta­kao da će se ova od­red­ba Za­ko­na o ste­ča­ju od­no­si­ti i na stra­ne vla­sni­ke, ko­ji su to­kom go­di­na u ve­li­kom bro­ju uni­šta­va­li pred­u­ze­ća na­kon pri­va­ti­za­ci­je. Naj­ve­ći pri­mje­ri lo­ših pri­va­ti­za­ci­ja su Kom­bi­nat alu­mi­ni­ju­ma, ko­ji je ku­pio CE­AK ru­skog taj­ku­na Ole­ga De­ri­pa­ske, i Že­lje­za­ra ko­ju je pri­va­ti­zo­vao ho­land­ski MNSS. Zbog ga­ran­ci­ja iz­da­tih za ta dva pred­u­ze­ća iz bu­dže­ta je pla­će­no pre­ko 160 mi­li­o­na eura.
– Ako su biv­ši vla­sni­ci KAP-a i Že­lje­za­re do­šli da opljač­ka­ju na­šu dr­žav­nu imo­vi­nu, ko­ju su stva­ra­le ge­ne­ra­ci­je rad­ni­ka, za­što se za­kon ne bi od­no­sio i na njih – pi­tao je Vu­či­nić.
U do­pu­ni do­sta­vlje­noj Skup­šti­ni pred­la­ga­či za­ko­na su na­ve­li da su raz­lo­zi za skra­će­ni po­stu­pak sa­dr­ža­ni u štet­nim po­sle­di­ca­ma ko­je po­sto­je­ća za­kon­ska rje­še­nja iza­zi­va­ju, a ti­ču se to­ga da mno­gi vla­sni­ci fir­mi ne po­slu­ju do­ma­ćin­ski, već na šte­tu fir­me uve­ća­va­ju svo­ju lič­nu imo­vi­nu sla­be­ći na taj na­čin pri­vred­nu i eko­nom­sku si­tu­a­ci­ju u ze­mlji.
– Sto­ga bi u skla­du sa na­če­lom pra­ved­no­sti i po­šte­nja, ali i ra­di spre­ča­va­nja štet­nih po­sle­di­ca po ukup­nu pri­vre­du, bi­lo po­treb­no što pri­je do­ni­je­ti ovaj za­kon – ka­za­li su pred­la­ga­či.
Oni su pred­lo­ži­li da se do­pu­nju­je član 103 Za­ko­na o ste­ča­ju i da gla­si „ste­čaj­na ma­sa je cje­lo­kup­na imo­vi­na ste­čaj­nog du­žni­ka u ze­mlji i ino­stran­stvu na dan otva­ra­nja ste­čaj­nog po­stup­ka, kao i imo­vi­na ko­ju ste­čaj­ni du­žnik stek­ne to­kom ste­čaj­nog po­stup­ka”. U ste­čaj­nu ma­su, ka­ko su pred­lo­ži­li, ne ula­zi imo­vi­na, od­no­sno sred­stva ko­je je du­žnik kao uče­snik u plat­nom si­ste­mu za­lo­žio ra­di obez­bje­đe­nja kre­di­ta ko­ji je do­bio od dru­gog uče­sni­ka plat­nog si­ste­ma ra­di is­pu­nje­nja oba­ve­za iz plat­nog si­ste­ma. Ka­ko su na­ve­li, sud ko­ji vo­di ste­čaj­ni po­stu­pak du­žan je da bez od­la­ga­nja oba­vi­je­sti Cen­tral­nu ban­ku o da­tu­mu pod­no­še­nja pred­lo­ga za po­kre­ta­nje ste­čaj­nog po­stup­ka, dok je CBCG du­žna naj­ka­sni­je u ro­ku od tri da­na da oba­vi­je­sti sud o po­sto­ja­nju obez­bje­đe­nja kre­di­ta, ra­di od­lu­ke o iz­u­ze­ću tog obez­bje­đe­nja iz ste­čaj­ne ma­se.
La­ni je uve­den ste­čaj u 630 pred­u­ze­ća, dok je na po­čet­ku ma­ja u blo­ka­di ra­čun 14,32 hi­lja­de kom­pa­ni­ja. Po­re­ski dug je po­la mi­li­jar­de, a to­kom tran­zi­ci­je ve­li­ki broj rad­ni­ka je ostao bez po­sla sa ne­po­ve­za­nim sta­žom.D.M.


Od­mr­znu­ti pen­zi­je

Vu­či­nić je tra­žio da se pred­log za­ko­na o iz­mje­ni za­ko­na o pen­zij­skom i in­va­lid­skom osi­gu­ra­nju uvr­sti u dnev­ni red. Nji­me je pred­vi­đe­no od­mr­za­va­nje pen­zi­ja, ko­je se ne uskla­đu­ju od 2013. go­di­ne. Te go­di­ne tre­ba­lo ih je uve­ća­ti za 3,3 od­sto, a go­di­nu ka­sni­je za 1,8 pro­ce­na­ta, što je ukup­no 5,1 od­sto. Pred­lo­gom je pred­vi­đe­no da se pen­zi­je u ovoj go­di­ni po­ve­ća­ju 5,1 od­sto.


Za ot­prem­ni­ne pen­zi­o­ne­ra KAP-a 5,5 mi­li­o­na

Pred­sjed­nik Rad­nič­ke par­ti­je pod­nio je i pred­log Za­ko­na o iz­mi­re­nju oba­ve­za pre­ma rad­ni­ci­ma KAP-a, ko­ji su usled ste­ča­ja pred­u­ze­ća po­šli u pri­je­vre­me­nu pen­zi­ju. Tim pred­lo­gom Vu­či­nić tra­ži da Vla­da naj­ka­sni­je do 31. mar­ta 2016. go­di­ne iz­mi­ri po­tra­ži­va­nja pre­ma 420 biv­ših rad­ni­ka KAP-a, ko­ji­ma pri­je od­la­ska u pen­zi­ju ni­je is­pla­će­na ot­prem­ni­na. Vi­si­na ot­prem­ni­ne će se de­fi­ni­sa­ti shod­no so­ci­jal­nom pro­gra­mu za rad­ni­ke KAP-a, ko­ji je još na sna­zi. Za re­a­li­za­ci­ju za­ko­na po­treb­no je 5,5 mi­li­o­na eura, a taj no­vac bi se, ka­ko je pred­lo­žio Vu­či­nić, obez­bi­je­dio iz bu­dže­ta za na­red­nu go­di­nu.