Te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­ne kom­pa­ni­je su u po­sled­njih de­set go­di­na ima­le sto­ti­ne mi­li­o­na pro­fi­ta, dok su isto­vre­me­no pla­ti­le tek de­se­ti dio po­re­za na do­bit dr­ža­vi. Te­le­kom je od 2005. go­di­ne, ka­da je pro­dat za 114 mi­li­o­na eura, imao 416 mi­li­o­na do­bi­ti, a pla­tio je 40 mi­li­o­na po­re­za. Po­dat­ke za po­sled­nju de­ce­ni­ju od Te­le­no­ra ni­je­smo do­bi­li, već sa­mo za pro­šlu go­di­nu, ka­da su ima­li oko 20 mi­li­o­na do­bi­ti, za šta su pla­ti­li 1,9 mi­li­o­na po­re­za. M:tel, ko­ji je od 2007. go­di­ne u Cr­noj Go­ri, ni­je htio da sa­op­šti po­dat­ke u ve­zi sa po­slo­va­njem i ostva­re­noj do­bi­ti.
Zbog ve­li­ke do­bi­ti, a ma­lo pla­će­nog po­re­za opo­zi­ci­o­ni po­sla­ni­ci sma­tra­ju da bi te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­nim kom­pa­ni­ja­ma, kao i mo­no­po­li­sti­ma u dru­gim obla­sti­ma tre­ba­lo po­ve­ća­ti po­rez na do­bit. Pred­sjed­nik Od­bo­ra za eko­no­mi­ju Alek­san­dar Da­mja­no­vić (SNP) je ka­zao da je u obla­sti te­le­ko­mu­ni­ka­ci­ja, kao i ener­ge­ti­ke i fi­nan­si­ja neo­p­hod­no sa­gle­da­ti dru­ga­či­ji mo­del na­pla­te po­re­za i po­re­skih sto­pa na do­bit ima­ju­ći u vi­du da ti seg­men­ti eko­no­mi­je ima­ju mo­no­pol.
– Njih sto­ga tre­ba opo­re­zo­va­ti po ve­ćim po­re­skim sto­pa­ma od de­vet od­sto. To bi se mo­glo re­gu­li­sa­ti ta­ko što bi se tre­ba­la uve­sti pro­gre­siv­na sto­pa po­re­za na do­bit, ko­jom bi se po­rez na do­bit pre­ko od­re­đe­ne su­me opo­re­zo­vao po mno­go ve­ćoj sto­pi ne­go što je de­vet od­sto. Tu go­vo­rim pr­ven­stve­no o sek­to­ri­ma ko­ji ima­ju mo­no­pol i gdje se do­bit ostva­ru­je sa­mom tr­ži­šnom po­zi­ci­jom kom­pa­ni­ja u toj obla­sti – ka­zao je Da­mja­no­vić.
Pred­sjed­nik Ko­mi­si­je za pra­će­nje po­stup­ka pri­va­ti­za­ci­je Jan­ko Vu­či­nić (DF) sma­tra da je ne­lo­gič­no da isti po­rez pla­ća­ju kom­pa­ni­je ko­je ostva­re do­bit od ne­ko­li­ko sto­ti­na i kom­pa­ni­je ko­je ostva­ru­ju do­bit od ne­ko­li­ko de­se­ti­na mi­li­o­na eura.
– Ne mo­že se isti po­rez pla­ća­ti na ve­li­ku za­a­ra­du i na mi­ni­ma­lac, ko­ji pri­ma ve­ći­na gra­đa­na. Do­sta je u na­šoj dr­ža­vi bi­lo od­lu­ka ko­je su do­bre za po­slo­dav­ce i in­ve­sti­to­re, a na uštrb gra­đa­na ko­je je vlast do­ve­la do pro­sjač­kog šta­pa – re­kao je Vu­či­nić.
Te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­ne kom­pa­ni­je, sa dru­ge stra­ne, po­ru­ču­ju da bi po­ve­ća­nje po­re­za na do­bit ima­lo ne­ga­tiv­ne po­sle­di­ce na ko­ri­sni­ke.
– Ta­kav po­rez bi us­po­rio raz­voj in­fra­struk­tur­ne mre­že ko­ja je tre­nut­no naj­bo­lja u Cr­noj Go­ri i u pot­pu­no­sti na ni­vou kva­li­te­ta evrop­skih ope­ra­to­ra – sa­op­šti­li su iz Cr­no­gor­skog te­le­ko­ma.
Iz Te­le­no­ra po­ru­ču­ju da je odr­ži­vi i fer po­re­ski si­stem, kao dio sta­bil­nog po­slov­nog okru­že­nja, va­žna kom­po­nen­ta za­dr­ža­va­nja lo­kal­nih i pri­vla­če­nje no­vih stra­nih in­ve­sti­to­ra, te da sva­ko no­vo po­re­sko op­te­re­će­nje uti­če na sred­stva ras­po­lo­ži­va za sve bu­duć́e in­ve­sti­ci­je.
– Osim to­ga, na do­bit te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­nih ope­ra­to­ra su već́ zna­čaj­no uti­ca­li za­htjev­na re­gu­la­ti­va, kao i OTT igra­či ko­ji uop­šte ne do­pri­no­se cr­no­gor­skom dr­žav­nom bu­dže­tu. Uvo­đe­nje po­seb­nih po­re­za za te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­nu in­du­stri­ju ugro­ža­va bu­du­ći raz­voj di­gi­tal­ne eko­no­mi­je, kao i raz­voj fer i tran­spa­rent­ne eko­no­mi­je. To je slu­čaj sa uvo­đe­njem no­vog Za­ko­na o ki­ne­ma­to­gra­fi­ji, pre­ma ko­jem će in­ter­net bi­ti pred­met do­dat­nog opo­re­zi­va­nja. Zbog to­ga že­li­mo da na­gla­si­mo neo­p­hod­nost obez­bje­đi­va­nja već́e re­gu­la­to­r­ne si­gur­no­sti i pred­vi­dlji­vog po­slov­nog okru­že­nja – sa­op­šti­li su iz Te­le­no­ra.
Struč­njak za te­le­ko­mu­ni­ka­ci­je u Cen­tru za za­šti­tu po­tro­ša­ča Pre­drag Bo­lje­vić re­kao je da se po­rez na do­bit ne smi­je raz­dva­ja­ti, ta­ko da ne­ma po­tre­be da se on po­ve­ća­va za te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­ne kom­pa­ni­je.
– Po­rez na do­bit tre­ba da bu­de po­znat go­di­na­ma una­zad i on se ne smi­je raz­dva­ja­ti jer u tom slu­ča­ju ne­će bi­ti mo­gu­će sta­bil­no po­slo­va­nje. Ja­sno je da su te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­ne kom­pa­ni­je pro­fi­ta­bil­ne, ali za­i­sta ne­ma po­tre­be da se one do­dat­no opo­re­zu­ju. Ako že­li­mo da bu­de­mo otvo­re­na eko­no­mi­ja, da pri­vu­če­mo ka­pi­tal i in­ve­sti­ci­je, sto­pa po­re­za na do­bit mo­ra osta­ti ne­pro­mi­je­nje­na – za­klju­čio je Bo­lje­vić.
B.Ma.


Ne umi­ju da upra­vlja­ju pred­u­ze­ći­ma

Iste sto­pe po­re­za na do­bit ne­dvo­smi­sle­no po­ka­zu­ju da dr­ža­va ne umi­je da upra­vlja pred­u­ze­ći­ma, re­kao je šef po­sla­nič­kog klu­ba DF-a Mi­lu­tin Đu­ka­no­vić.
– Ka­da je dr­ža­va pro­da­la Te­le­kom, on je za tri-če­ti­ri go­di­ne za­ra­dio no­vac ko­ji je Ma­đar te­le­kom dao za nje­go­vu ku­o­vi­nu. Na­ža­lost, u tom slu­ča­ju Cr­na Go­ra se od­re­kla zna­čaj­nih pri­ho­da i vlast je u tom slu­ča­ju jav­no pri­zna­la da ne zna da upra­vlja kom­pa­ni­ja­ma. Što se ti­če opo­re­zi­va­nja ja­sno je da tre­ba da onaj ko ostva­ri ma­nju do­bit da pla­ti ma­nji po­rez, od­no­sno da se po­ve­ća po­rez na do­bit kom­pa­ni­ja ko­je za­ra­đu­ju mi­li­o­ne, jer je či­nje­ni­ca da te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­ne kom­pa­ni­je na de­se­ti­ne mi­li­o­na iz­no­se iz Cr­ne Go­re – po­ru­čio je Đu­ka­no­vić.
On je na­gla­sio da je kraj­nje vri­je­me da se pro­mi­je­ni po­re­ska po­li­ti­ka, od­no­sno da se vi­še opo­re­zu­ju oni ko­ji vi­še ima­ju.