Ve­ći­na gra­đa­na je­dva sa­sta­vlja kraj sa kra­jem i ula­že ve­li­ke na­po­re da pre­ži­vi od pla­te do pla­te, a ka­da tre­ba da ku­pe ne­ku vred­ni­ju stvar, mo­ra­ju da se za­du­že. Ma­nji dio ko­ji ima za­ra­de iz­nad pro­sje­ka mo­že da ušte­di no­vac.
Pre­ma po­sled­njim po­da­ci­ma Cen­tral­ne ban­ke, de­po­zi­ti gra­đa­na iz­no­se 1,4 mi­li­jar­de eura, dok su isto­vre­me­no po­di­gli kre­di­te vri­jed­ne 2,4 mi­li­jar­de eura. U pro­sje­ku, is­pa­da da je šted­nja 2.220 eura po gla­vi sta­nov­ni­ka, a za­du­že­nje 3.800 eura.
Ka­ko bi obez­bi­je­di­li auto­mo­bil, stan ili ne­ku dru­gu neo­p­hod­nu stvar za ži­vot, ve­ći­na gra­đa­na ko­ji ne mo­gu da ušte­de no­vac mo­ra da se za­du­že kod ba­na­ka. Pred­sjed­nik Rad­nič­ke par­ti­je Jan­ko Vu­či­nić ka­zao je da je ne­mo­gu­će da gra­đa­ni sa pro­sječ­nom pla­tom od 500 eura i po­tro­šač­kom kor­pom od 900 eura mo­gu da ušte­de no­vac.
–Re­a­lan po­ka­za­telj sta­nja u dru­štvu je­ste broj odo­bre­nih kre­di­ta, ko­ji ja­sno po­ka­zu­je da su gra­đa­ni na ivi­ci si­ro­ma­štva. No­vac na ra­ču­ni­ma uglav­nom ima­ju od­re­đe­ni lju­di u dr­ža­vi, vla­sni­ci pri­vat­nih fir­mi, mi­lje­ni­ci vla­sti, dok obi­čan, po­šten gra­đa­nin ne­ma ni da se pre­hra­ni. Svi­ma je ja­sno da lju­di u na­šoj dr­ža­vi ži­ve na ivi­ci si­ro­ma­štva. Zna­mo da de­se­ti­ne hi­lja­da gra­đa­na ži­ve sa ma­nje od sto eura mje­seč­no i ja­sno je da se ti lju­di gu­še u du­go­vi­ma, ta­ko da je smi­je­šno i pri­ča­ti o mo­guć­no­sti da bi oni mo­gli ne­što da ušte­de – re­kao je Vu­či­nić.
On sma­tra da oni ko­ji ra­de u stva­ri naj­ma­nje za­ra­đu­ju, a naj­vi­še se za­du­žu­ju.
–Ušte­đe­vi­na u ban­ka­ma uglav­nom pri­pa­da ne­rad­ni­ci­ma, od­no­sno oni­ma ko­ji za­ra­đu­ju na gr­ba­či rad­ni­ka, vla­sni­ci­ma onih pred­u­ze­ća ko­ja su ku­plje­na za mi­zer­nu su­mu, a do­no­se vla­sni­ku ogro­man ka­pi­tal. Taj vla­snik da­je pla­te po 200 eura i ima oda­kle i da šte­di, a nje­go­vi rad­ni­ci mo­ra­ju da se za­du­žu­ju, ta­ko da je ja­sno ka­ko te ci­fre na­sta­ju – is­ta­kao je Vu­či­nić.
To­kom go­di­na ra­stao je i de­po­zit ko­ji gra­đa­ni dr­že u ban­ka­ma. Pri­je 13 go­di­na gra­đa­ni su u ban­ka­ma ima­li 19 mi­li­o­na, a kra­jem 2006. go­di­ne 382,8 mi­li­o­na eura. Ta­da je bi­lo odo­bre­no 688 mi­li­o­na eura kre­di­ta.
Pred­sjed­nik NVO Bor­ba pro­tiv si­ro­ma­štva Ra­do­van To­ško­vić ka­zao je da pro­sje­čan gra­đa­nin u Cr­noj Go­ri ne­ma oda­kle da šte­di jer pla­tu da­je za hra­nu i već na po­lo­vi­ni mje­se­ca osta­ne bez cen­ta.
–Sa­mo lju­di ko­ji su bli­ski apa­ra­tu­ri vla­sti mo­gu da šte­de, dok osta­li bu­kval­no gla­du­ju. Smi­je­šno je i po­mi­sli­ti da bi gra­đa­nin ko­ji ima pla­tu 300 eura mo­gao da šte­di. Taj gra­đa­nin je bu­kval­no gla­dan jer pro­sječ­na po­tro­šač­ka kor­pa ko­šta 800 eura. Lju­di ko­ji ima­ju de­po­zi­te do­šli su do ogrom­nog ka­pi­ta­la i u na­šim ban­ka­ma su ja­ko za­šti­će­ni. Si­ro­ti­nja ne­ma mo­guć­no­sti da za­ra­di, a ne­ma ni bog­zna ka­kve mo­guć­no­sti da se kre­dit­no za­du­ži u ne­koj ban­ci – ka­zao je To­ško­vić.B.Ma.

Za kva­drat sta­na
tri pla­te

Dok pro­sječ­na za­ra­da odav­no ne ra­ste, ci­je­ne kva­dra­ta sta­na iz go­di­ne u go­di­nu su sve ve­će, što re­zul­ti­ra sve ve­ćim bro­jem si­ro­ma­šnih gra­đa­na jer je či­nje­ni­ca da bez hra­ne i kro­va nad gla­vom ne­ma ži­vo­ta, re­kao je To­ško­vić. On je ka­zao da je do­šlo do to­ga da je isti stan­dard u Cr­noj Go­ri i u Afri­ci.
–Bo­ga­ta­ši se ne­mi­lorsd­no bo­ga­te uzi­ma­ju­ći si­ro­ti­nji ko­ru hlje­ba iz usta i krov nad gla­vom. Ja­sno je ko tu ima da šte­di – ka­zao je To­ško­vić i do­dao da su za kva­drat sta­na po­treb­ne sko­ro tri pro­sječ­ne pla­te.