Iz Investiciono-razvojnog fonda oglasili su se nakon teksta „Daju pare za propale poslove domaćih tajkuna”, koji je objavljen u „Danu” 13. decembra.
Iz IRF-a su naveli da ta institucija radi u skladu sa zakonima, procedurama i pravilnicima i da se svaka odluka o kreditiranju projekata, koju donese odbor direktora IRF-a, objavljuje javno na sajtu te institucije.
– Svi krediti koji su navedeni u tekstu, a koji se odnose na pomenuta preduzeća, dale su poslovne banke, a IRF odobrio sredstva bankama – naveli su iz IRF-a.
Takođe, podsjetili su na proceduru odobravanja kredita posredstvom poslovnih banaka.
– Nadležni organi banke donose odluke o kreditiranju projekata, nakon čega banke dostavljaju zahtjev IRF-u na razmatranje i odobrenje kreditnih sredstava bankama. Po dostavljanju zahtjeva, organi IRF-a donose odluku o davanju kredita bankama, a potom se potpisuje ugovor o kreditu sa bankama. U skladu sa potpisanim ugovorom vrši se prenos sredstava banci i prati realizacija kredita. Shodno poslovnoj saradnji IRF-a i poslovnih banaka, u skladu sa procedurama i pravilnikom, banke preuzimaju obavezu na sebe da predmetne investicije budu realizovane u skladu sa zakonskim propisima i izdaju garanciju IRF-u kao instrument obezbjeđenja za uredno servisiranje obaveza po kreditu, odnosno vraćanje kredita – naveli su iz IRF-a.
Iz te institucije su istakli da nemaju uticaja na to kome će banka odobriti kredit i za koje projekte će se banka obratiti IRF-u kako bi dobila kreditna sredstva.
– Po tom osnovu ne postoji mogućnost bilo kakvog donošenja odluka, po bilo kom kriterijumu, osim da krediti bankama budu odobreni u skladu sa zakonskom procedurom – naveli su iz IRF-a.
Naglasili su da posluju po tržišnim principima, što znači da na međunarodnom tržištu kapitala obezbjeđuju kreditna sredstva koja plasiraju u domaću privredu i odgovorni su za vraćanje tih sredstava, a u slučaju kada se obezbjeđuje kreditna podrška kod međunarodnih finansijskih institucija, svaki projekat prolazi procedure odobrenja kod organa te međunarodne finansijske institucije. IRF, kako su naglasili, nije budžetska institucija i ne obezbjeđuje sredstva iz budžeta, što znači da sredstva za kredite ne obezbjeđuju poreski obveznici.
– IRF u skladu sa svojim poslovnom politikom i te kako vodi računa na koji će način plasirati sredstva, a u prilog tome govore i rezultati: procenat loših plasmana, odobrenih u 2014. i 2015. od strane IRF-a, kreće se između tri i sedam procenata, te ako taj podatak uporedimo sa bankama kod kojih se taj procenat kreće između 16 i 20 odsto, onda je jasno na koji način IRF donosi odluke o plasmanu kreditnih sredstava – naveli su iz IRF-a.
Iz te institucije su napomenuli da uvidom u analitičke kartice, sva preduzeća koja su navedena u tekstu – „Čelebić”, Normal turs, „Goranović”, Mesopromet, Hidroenergija Montenegro, Zetagradnja ljetopis i Carine – uredno izmiruju svoje kredite.
Iz IRF-a su naveli da je kreditna linija – refinansiranje, koja se takođe objavljuje na sajtu, namijenjena preduzećima da refinansiraju svoje kredite koje su dobili isključivo od banaka po visokim kamatama. I ta kreditna linija, kako su naveli, realizuje se samo posredstvom banaka.
J.V.
)){kind=small}
