Za de­set go­di­na od sti­ca­nja ne­za­vi­sno­sti Cr­na Go­ra je po­ve­ća­la jav­ni dug če­ti­ri pu­ta, bru­to do­ma­ći pro­iz­vod za sko­ro 60 od­sto, a spolj­no­tr­go­vin­ski de­fi­cit za po­la mi­li­jar­de. Iz­voz smo sma­nji­li za če­tvr­ti­nu, a uvoz po­ve­ća­li za 20 pro­ce­na­ta. Broj za­po­sle­nih je po­ve­ćan za 21 hi­lja­du ili 13 od­sto, dok je broj ne­za­po­sle­nih po­ve­ćan za 10,5 hi­lja­da, što je 30 od­sto. Sva­ki gra­đa­nin je za­du­žen oko 3,5 hi­lja­da, a pri­je de­set go­di­na dug po gla­vi sta­nov­ni­ka je bio 830 eura.
Za jed­nu de­ce­ni­ju vlast je uspje­la da uve­de u ste­čaj ili uga­si broj­na pred­u­ze­ća, po­put Kom­bi­na­ta alu­mi­ni­ju­ma, Rud­ni­ka bok­si­ta i Že­lje­za­re. Ta pred­u­ze­ća su bi­la lo­ko­mo­ti­va do­ma­će eko­no­mi­je i za­po­šlja­va­la su oko šest hi­lja­da rad­ni­ka. Sa­da u tim pred­u­ze­ći­ma ra­di oko hi­lja­du rad­ni­ka.
Sa­mo­stal­ni po­sla­nik Mla­den Bo­ja­nić je ka­zao da eko­nom­sku si­tu­a­ci­ju i vo­đe­nje eko­no­mi­je u pro­te­kloj de­ce­ni­ji naj­o­bjek­tiv­ni­je opi­su­ju ci­fre.
– BDP je 2006. go­di­ne iz­no­sio 2,14 mi­li­jar­di, a 2015. sko­ro 3,5 mi­li­jar­di. Jav­ni dug je pri­je de­set go­di­na bio 513 mi­li­o­na, a sa­da je 2,15 mi­li­jar­di. BDP je po­ras­tao 63 od­sto, a jav­ni dug 417 pro­ce­na­ta. Rast jav­nog du­ga je u re­la­tiv­nim iz­no­si­ma za 6,6 od­sto ve­ći od ra­sta BDP-a. BDP je po­ras­tao 1,36 mi­li­jar­di, a spolj­ni dug 1,64 mi­li­jar­de. Raz­li­ka iz­me­đu ra­sta du­ga i BDP-a je 280 mi­li­o­na u ko­rist spolj­njeg du­ga ili za 10 go­di­na u pro­sje­ku 28 mi­li­o­na – pre­ci­zi­rao je Bo­ja­nić i do­dao da se ne mo­že tvr­di­ti da je eko­nom­ska po­li­ti­ka odr­ži­va ka­da spolj­ni dug ra­ste vi­še od BDP-a.
– Tek nas oče­ku­ju krup­na za­du­že­nja za iz­grad­nju auto­pu­ta, či­ji su eko­nom­ski be­ne­fi­ti na mno­go du­gač­kom šta­pu – ka­zao je Bo­ja­nić.
Pre­ma mi­šlje­nju pot­pred­sjed­ni­ce De­mo­kra­ta Zden­ke Po­po­vić, cr­no­gor­ska eko­no­mi­ja je od 2006. go­di­ne na­pre­do­va­la sa­mo u gla­va­ma tvo­ra­ca neo­li­be­ral­nog kon­cep­ta raz­vo­ja eko­no­mi­je.
– Iako se pre­mi­jer po­hva­lio ra­stom ne­kih ma­kro­e­ko­nom­skih po­ka­za­te­lja, stvar­nost je ne­u­mo­lji­va. Is­pod gra­ni­ce si­ro­ma­štva ži­vi 70 hi­lja­da gra­đa­na, sred­nja kla­sa je ne­sta­la, broj za­po­sle­nih u pro­iz­vod­nji je sma­njen za 78 od­sto, ras­po­ro­da­ta je dr­žav­na imo­vi­na, po­ve­ćan je br­oj ne­pro­duk­tiv­nih rad­ni­ka, a 180 hi­lja­da rad­no ak­tiv­nog sta­nov­ni­štva ne­ma za­po­sle­nje. Eko­no­mi­ja je da­kle go­to­vo u svim seg­men­ti­ma go­ra ne­go 2006. go­di­ne – is­ta­kla je Po­po­vi­će­va.
Na­gla­si­la je da 120 hi­lja­da za­po­sle­nih iz­dr­ža­va 120 hi­lja­da pen­zi­o­ne­ra.
– To je krat­ko­roč­no neo­dr­ži­vo, a du­go­roč­no po­gub­no za bi­lo ko­ju eko­no­mi­ju – po­ru­či­la je Po­po­vi­će­va.
Ka­ko je na­ve­la, isto­vre­me­no 60 hi­lja­da za­po­sle­nih pri­ma pla­tu iz dr­žav­nog ili lo­kal­nog bu­dže­ta.
– Broj za­po­sle­nih ko­ji pla­tu pri­ma­ju iz bu­dže­ta od 2006. go­di­ne po­ve­ćao se za 120 od­sto, dok se broj za­po­sle­nih u re­al­nom sek­to­ru sma­njio za 130 pro­ce­na­ta. Ve­li­ki dio za­du­ži­va­nja po­tro­šen je za pla­te par­tij­ski za­po­sle­nih u dr­žav­nim i lo­kal­nim upra­va­ma i za ku­po­vi­nu uvo­znih pro­iz­vo­da. Pla­te i pen­zi­je su po­ral­se, ali i po­tro­šač­ka kor­pa – sa­op­šti­la je ona.
Ka­ko je is­ta­kla, gra­đa­ni­ma je pro­te­klih go­di­na ote­to na sto­ti­ne mi­li­o­na eura pla­ća­njem ga­ran­ci­ja za KAP od 130 mi­li­o­na, uvo­đe­njem ne­u­stav­ne tak­se „euro po euro”, po­ve­ća­njem PDV-a, za­mr­za­va­njem pen­zi­ja, uvo­đe­njem kri­znog po­re­za...
– Uz sve ove po­dat­ke, spolj­no­tr­go­vin­ski de­fi­cit, kon­ku­rent­nost tr­ži­šta i pro­iz­vo­da, po­re­ska ne­di­sci­pli­na, pro­blem bi­ro­kra­ti­je uz isto­vre­me­ni ne­do­sta­tak kva­li­tet­nog ka­dra i zna­nja naj­bo­lji su po­ka­za­te­lji sta­nja u Cr­noj Go­ri u pret­hod­nih 10 go­di­na – za­klju­či­la je pot­pred­sjed­ni­ca De­mo­kra­ta.
„Dan” je po­ku­šao da do­bi­je ko­men­tar na ovu te­mu od po­sla­ni­ka DPS-a Zo­ra­na Je­li­ća, ali bez­u­spje­šno.
D.M.


Ne­ma stra­te­gi­je

Ka­ko je na­ve­la Po­po­vi­će­va, je­di­na po­zi­tiv­na stvar su re­kon­struk­ci­je put­ne in­fra­struk­tu­re i iz­grad­nja tu­ne­la So­zi­na.
– Naj­go­re je što ne po­sto­ji du­go­roč­na stra­te­gi­ja raz­vo­ja eko­no­mi­je i što po­red obe­ća­nja o 40 hi­lja­da rad­nih mje­sta, ima­mo osam hi­lja­da ne­za­po­sle­nih vi­še. Raz­log neo­dr­ži­vo­sti si­ste­ma su struk­tu­ra pri­vre­de i bu­dže­ta. Neo­li­be­lar­na po­li­ti­ka do­ni­je­la je po­re­sku ne­di­sci­pli­nu i po­ve­ća­nje po­re­skog du­ga, te šest pu­ta ve­ći uvoz od iz­vo­za – za­klju­či­la je Po­po­vi­će­va.


Ve­će pla­te i tro­ško­vi

Pr­vi po­da­ci za pla­te po­ja­vi­li su se 2008. go­di­ne. Na po­čet­ku te go­di­ne pro­sječ­na za­ra­da je bi­la 386 eura, dok je u mar­tu ove go­di­ne iz­no­si­la 476 eura. Mi­ni­mal­na po­tro­šač­ka kor­pa 2010. go­di­ne iz­no­si­la je 758 eura, dok je u de­cem­bru bi­la 807 eura. Pro­sječ­na pen­zi­ja 2006. go­di­ne iz­no­si­la je 142 eura, dok je sa­da oko 280 eura. Pen­zi­je su bi­le za­mr­znu­te tri go­di­ne, od 2013. do ove go­di­ne.