I
majući u vidu da je Vlada u konačnu verziju ugovora o koncesijama za istraživanje nafte i gasa dodala da se pod višom silom podrazumijevaju i međunarodne sankcije koje se primjenjuju na Crnu Goru i koje država sprovodi, u praksi je omogućeno ruskoj firmi Novatek da ne počne sa realizizacijom ugovora pošto je Crna Gora nedavno uvela sankcije Rusiji. To su poručili iz Mreže za afirmaciju nevladinog sektora (MANS).
– Ovog di­je­la ni­je bi­lo u na­cr­tu ugo­vo­ra, a ka­da se ima u vi­du da je je­dan od pot­pi­sni­ka ugo­vo­ra ru­ska fir­ma No­va­tek i sank­ci­je ko­je je ne­dav­no Cr­na Go­ra uve­la pre­ma Ru­si­ji, ja­sno je da ona u prak­si omo­gu­ća­va ru­skoj kom­pa­ni­ji da ne poč­ne sa re­a­li­za­ci­jom ugo­vo­ra, sve dok one po­sto­je. Fi­nal­nom ver­zi­jom ugo­vo­ra je naft­nim kom­pa­ni­ja­ma, na lo­ka­ci­ja­ma na ko­ji­ma će iz­vo­di­ti ope­ra­ci­je u ve­zi is­tra­ži­va­nja i even­tu­al­ne pro­iz­vod­nje, da­to pra­vo ko­ri­šće­nja va­zdu­šnog pro­sto­ra, iako to­ga ni­je bi­lo u pr­vo­bit­nom na­cr­tu ugo­vo­ra. Ta­ko­đe, ugo­vo­ri pred­vi­đa­ju da na tim lo­ka­ci­ja­ma tre­ća li­ca ne mo­gu ko­ri­sti­ti mor­sku po­vr­ši­nu ili mor­sko dno uko­li­ko to uti­če na pro­iz­vod­nju ili is­tra­ži­va­nje ugljo­vo­do­ni­ka, što je u su­šti­ni zna­čaj­no ogra­ni­ča­va­nje pra­va do­mi­cil­nog sta­nov­ni­štva, po­seb­no ri­ba­ra – ocje­nju­ju iz MANS-a.
Vla­da je u fe­bru­a­ru ove go­di­ne odo­bri­la kon­ce­si­o­ne ugo­vo­re sa ita­li­jan­sko-ru­skim kon­zor­ci­ju­mom Eni i No­va­tek ko­ji u pr­voj fa­zi tre­ba da is­tra­žu­ju da li u cr­no­gor­skom pod­mor­ju ima naf­te ili ga­sa, ali ugo­vo­ri sa­dr­že vi­še pro­ble­ma­tič­nih od­red­bi ko­ji­ma se na šte­tu jav­nog in­te­re­sa fa­vo­ri­zu­ju naft­ne kom­pa­ni­je na­vo­de iz MANS-a.
– U tom smi­slu, po­seb­no je in­di­ka­tiv­na od­red­ba ko­jom se de­fi­ni­še vi­ša si­la u ugo­vo­ru, pa su uz uobi­ča­je­na na­vo­đe­nja pri­rod­nih po­ja­va ili ne­po­go­da, ra­to­va, pre­ko­gra­nič­nih ne­pri­ja­telj­sta­va, blo­ka­da, gra­đan­skih ne­mi­ra, rad­nič­kih štraj­ko­va, pro­pi­sa­na i „ne­za­ko­ni­ta dje­lo­va­nja dr­ža­ve“. Ta­kvim od­re­đe­njem ni­je do­volj­no za­šti­ćen jav­ni in­te­res i ono da­je pro­stor naft­nim kom­pa­ni­ja­ma za ši­ro­ko tu­ma­če­nje u slu­ča­ju spo­ro­va – na­ve­li su iz MANS-a.
Pro­jek­ti ko­ji su po­ve­za­ni sa is­tra­ži­va­njem naf­te i ga­sa, od­no­sno iz­grad­njom cje­vo­vo­da u mo­ru i na kop­nu sa pra­te­ćim po­stro­je­nji­ma mo­gli bi ko­šta­ti gra­đa­ne Cr­ne Go­re vi­še sto­ti­na mi­li­o­na eura jer će se fi­nan­si­ra­ti kroz ve­će ta­ri­fe za naf­tu i gas, tvrde iz MANS-a.
Oni pod­sje­ća­ju da je na sjed­ni­ci Za­ko­no­dav­nog od­bo­ra da­to ze­le­no svje­tlo za tri ugo­vo­ra u ve­zi kon­ce­si­je za is­tra­ži­va­nje naf­te i ga­sa u pod­mor­ju, upr­kos to­me što su po­je­di­ne od­red­be u nji­ma za­kon­ski pro­ble­ma­tič­ne i što se ra­di o jed­nom od naj­kon­tro­verz­ni­jih vla­di­nih pro­je­ka­ta.
– Taj pro­je­kat mo­že ima­ti da­le­ko­se­žne ne­ga­tiv­ne po­sle­di­ce na tu­ri­zam, kao stra­te­šku raz­voj­nu gra­nu dr­ža­ve i uti­ca­ti na mor­ski eko-si­stem. Iz iz­vje­šta­ja sa sjed­ni­ce Za­ko­no­dav­nog od­bo­ra pro­iz­i­la­zi da je za­u­zet stav da se na ple­nu­mu gla­sa shod­no čla­nu 91 stav 1 Usta­va Cr­ne Go­re, ko­ji pro­pi­su­je da „Skup­šti­na od­lu­ču­je ve­ći­nom gla­so­va pri­sut­nih po­sla­ni­ka na sjed­ni­ci ko­joj pri­su­stvu­je vi­še od po­lo­vi­ne svih po­sla­ni­ka, ako Usta­vom ni­je dru­ga­či­je od­re­đe­no“. To zna­či da će na ple­nu­mu za iz­gla­sa­va­nje od­lu­ke o do­dje­li kon­ce­si­je za tri ugo­vo­ra o is­tra­ži­va­nju naf­te i ga­sa bi­ti do­volj­na pro­sta ve­ći­na po­sla­ni­ka, iako se iz nji­ho­vog pa­žlji­vog či­ta­nja mo­že za­klju­či­ti da bi re­a­li­za­ci­ju pro­jek­ta u zna­čaj­noj mje­ri fi­nan­si­ra­li gra­đa­ni kroz ta­ri­fe za go­ri­vo i gas. Ra­di se o prav­nom od­no­su ko­ji uti­če na ma­te­ri­jal­ne oba­ve­ze gra­đa­na, za šta je po­treb­na dvo­tre­ćin­ska ve­ći­na svih po­sla­ni­ka – sa­op­šti­li su iz MANS-a.
Iz MANS-a tvr­de da je ana­li­zom ugo­vo­ra la­ko za­klju­či­ti da je Vla­da omo­gu­ći­la naft­nim kom­pa­ni­ja­ma da se po­sli­je sa­mo če­ti­ri go­di­ne is­tra­ži­va­nja po­vu­ku iz či­ta­vog po­sla, a ta­ko­đe je umje­sto ra­ni­jeg rje­še­nja da su kom­pa­ni­je du­žne da pla­ća­ju kor­po­ra­tiv­ni po­rez, sa­da uve­la po­rez na do­bit.
– Ka­da se ima u vi­du da su i Eni i No­va­tek za re­a­li­za­ci­ju pro­jek­ta osno­va­le fir­me u Ho­lan­di­ji, a već je po­znat mo­del po ko­jem po­ve­za­ne kom­pa­ni­je no­vac ka maj­ci kom­pa­ni­ji iz­vla­če ta­ko što me­đu­sob­no za­klju­ču­ju ugo­vo­re o zaj­mu, te­ško je oče­ki­va­ti da će se u dr­žav­nu ka­su sli­ti iole zna­čaj­ni­ja su­ma po­re­za na do­bit. O svim ovim spor­nim od­red­ba­ma u ugo­vo­ri­ma o kon­ce­si­ji za is­tra­ži­va­nje i pro­iz­vod­nju ugljo­vo­do­ni­ka čla­no­vi Za­ko­no­dav­nog od­bo­ra uop­šte ni­je­su vo­di­li ra­ču­na, iako su pa­pre­no pla­će­ni da bri­nu ne sa­mo o za­ko­ni­to­sti prav­nih aka­ta, već da do­no­se od­lu­ke ko­je su u jav­nom i in­te­re­su svih gra­đa­na – za­klju­či­li su iz MANS-a.
B.Ma.


Vla­da ne mo­že da kon­tro­li­še kom­pa­ni­je

Iz MANS-a na­vo­de da osim što je kom­plet­nu cr­no­gor­sku jav­nost do­ve­la pred svr­šen čin, Vla­da do da­nas ni­je po­nu­di­la ni­ti je­dan re­le­van­tan po­da­tak ko­ji po­ka­zu­je ko­je će bi­ti ko­ri­sti od is­tra­ži­va­nja naf­te i ga­sa.
– Ali je za­to već sa­da ja­sno da ne­ma ka­pa­ci­tet da kon­tro­li­še ve­li­ke naft­ne kom­pa­ni­je, ko­je se svu­da u svi­je­tu po­na­ša­ju mal­te­ne kao dr­ža­va u dr­ža­vi, kao i da pro­je­kat ne­će zna­čaj­ni­je uti­ca­ti na po­ve­ća­nje bro­ja za­po­sle­nih – na­ve­li su oni.