Dr­ža­va je pre­ko Po­re­ske upra­ve tre­ba­la da uve­de ste­čaj u fa­bri­ci „Ra­do­je Da­kić” i ta­ko za­vr­ši vi­še­go­di­šnju ago­ni­ju rad­ni­ka, re­kao je „Da­nu” biv­ši di­rek­tor za pla­ni­ra­nje i fi­nan­si­ra­nje te kom­pa­ni­je Ili­ja Krač­ko­vić. On je ka­zao da je to je­di­ni na­čin da proces bude tran­spa­rent­an jer će se imo­vi­na pro­da­va­ti jav­no a jav­no će se na­mi­ri­va­ti i po­vje­ri­o­ci. Pre­ma mi­šlje­nju Krač­ko­vi­ća, ste­čaj je mno­go bo­lje rje­še­nje od sud­ske pro­da­je.
– U ovoj rad­nji ko­ja se sa­da de­ša­va, sve je mut­no. Mut­ni su advo­ka­ti, mut­na je sud­ska pro­da­ja, mut­na je pro­cje­na imo­vi­ne. Sud­ska pro­da­ja ima mno­go vi­še taj­ni, za­vr­zla­ma, ne­do­u­mi­ca i ne­bu­lo­za ne­go ste­čaj. Bo­lja so­lu­ci­ja je da se uve­de ste­čaj. Dr­ža­va je tre­ba­la pri­je pet, šest go­di­na pre­ko Po­re­ske upra­ve da to ura­di ima­ju­ći u vi­du da fa­bri­ka du­gu­je pre­ko 10 mi­li­o­na za po­re­ze. Da­kle da je dr­ža­va vo­di­la ra­ču­na o svo­joj imo­vi­ni za­šti­ti­la bi rad­ni­ke i ovaj cir­kus se ne bi de­ša­vao – re­kao je Krač­ko­vić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma pri­je pet, šest go­di­na u vri­je­me gra­đe­vin­skog bu­ma imo­vi­na se mo­gla do­bro pro­da­ti.
– Ste­čaj je tre­ba­lo ta­da uve­sti jer je ste­čaj­na upra­va mo­gla da na­pra­vi par­ce­li­za­ci­ju cje­lo­kup­ne imo­vi­ne „Ra­do­ja Da­ki­ća”, da se ne vr­ši pro­da­ja kao sad – kre­ne se u jed­nu, pa u dru­gu par­ce­lu, ma­ši­ne se pro­da­ju na ki­lo­gram. Sve se kom­pli­ku­je pa lju­di sum­nja­ju da se ne­ko od ci­je­le si­tu­a­ci­je bo­ga­ti. Ni­je do­bro ura­đe­no što ta­da ni­je uve­den ste­čaj – re­kao je Krač­ko­vić.
On sma­tra da je raz­log što dr­ža­va ni­je tra­ži­la uvo­đe­nje ste­ča­ja taj što su rad­ni­ci već bi­li iza­šli na uli­ce i oni ni­je­su htje­li do­dat­no da ­kom­pli­ku­ju stva­ri.
– Ste­čaj mo­že da se uve­de na zahtjev bi­lo ko­jeg li­ca sa po­tra­ži­va­njem pre­ko 2,5 hi­lja­da eura. Pri­je go­di­nu da­na ne­ko­li­ko rad­ni­ka je pre­sa­vi­lo ta­bak i na osno­vu svo­jih po­tra­ži­va­nja tra­ži­lo je po­kre­ta­nje ste­ča­ja. Me­đu­tim, to je ne­ko op­stru­i­rao, tako što je po­zvao rad­ni­ke da po­vu­ku pri­ja­ve. Ni­je­su tač­ne tvrd­nje da se ste­čaj ne mo­že uve­sti u dr­žav­no pred­u­ze­će – re­kao je on.
Krač­ko­vić na­gla­ša­va da su iz­vr­šne is­pra­ve je­dan od glav­nih raz­lo­ga zbog ko­jih je tre­ba­lo uve­sti ste­čaj.
– Sva­ki od 1,8 hi­lja­da rad­ni­ka ima za­kon­sku pre­su­du da mu se du­gu­je od­re­đe­na su­ma nov­ca kao po­vje­ri­o­cu. Po Za­ko­nu o ste­ča­ju po­sto­je svi uslo­vi za uvo­đe­nje ste­ča­ja u „Ra­do­ju Da­ki­ću”. U ste­ča­ju se sve vr­ši tran­spa­rent­no. Po­sto­je or­ga­ni ste­čaj­nog po­stup­ka, ste­čaj­ni su­di­ja, uprav­nik, od­bor po­vje­ri­la­ca ko­ji se sa­sta­je sva­kih mje­sec da­na i ni­šta se ne mo­že pro­da­ti ukoliko od­bor po­vje­ri­la­ca nije sa­gla­san. Pr­vi raz­log za uvo­đe­nje ste­ča­ja je le­gi­tim­nost i tran­spa­rent­nost a to­ga u sud­skom po­stup­ku ne­ma. Ka­da bi se uveo ste­čaj ne bi bi­lo di­le­ma ho­će li se na­pra­vi­ti po­nov­na pro­cje­na imo­vi­ne. Čim se uve­de ste­čaj, ste­čaj­na upra­va pred­u­zi­ma sve da za­šti­ti imo­vi­nu, da se po­sta­ve stra­ža­ri, da se po­pi­še sva imo­vi­na i da se pro­ci­je­ni a on­da se ras­pi­su­je jav­ni ten­der. Jed­na od pred­no­sti ste­ča­ja je što ste­čaj­na upra­va mo­že da uzme na ta­pe­tu sve pret­hod­ne rad­nje, pro­da­je i sud­ske od­lu­ke i pro­ce­se ko­ji su u to­ku i da ih po­bi­ja – ob­ja­šnja­va Krač­ko­vić.
Naj­va­žni­ji raz­log zbog ko­ga tre­ba uve­sti ste­čaj je što se u tom slu­ča­ju svi po­vje­ri­o­ci i rad­ni­ci rav­no­mjer­no na­mi­ru­ju, re­kao je Krač­ko­vić.
– Sa nov­cem od pro­da­je imo­vi­ne pr­vo su se na­mi­ri­li biv­ši di­rek­to­ri, i to svi, dok su rad­ni­ci osta­li bez iče­ga. Sve se to od­vi­ja­lo ne­tran­spa­rent­no, skri­ve­no. Mi­slim da ne­ki po­vje­ri­o­ci ne­će do­bi­ti ni cen­ta. Da se uve­de ste­čaj svi rad­ni­ci bi se jed­na­ko na­mi­ri­li, da se pro­da pet eura imo­vi­ne, sve bi po­šlo na jed­na­ke dje­lo­ve – is­ta­kao je Krač­ko­vić.B.Ma.


De­set rad­ni­ka pri­ma pla­tu

Krač­ko­vić ka­že da u slu­ča­ju „Ra­do­ja Da­ki­ća” izme­đu sud­ske pro­da­je i ste­ča­ja uvi­jek bi­ra ste­čaj.
– U tom slu­ča­ju bi de­set lju­di ko­ji su za­po­sle­ni i pri­ma­ju do­bre pla­te, od iz­da­va­nja pro­sto­ra, i to oko hi­lja­du eura, oti­šli ku­ći a fir­mu bi pre­u­ze­la ste­čaj­na upra­va, od­no­sno ste­čaj­ni uprav­nik, ste­čaj­ni su­di­ja i od­re­di­lo bi se ad­mi­ni­stra­tiv­no oso­blje po pred­lo­gu ste­čaj­nog uprav­ni­ka, da mu po­mog­ne kod knji­go­vod­stve­nih po­da­ta­ka jer je to ogro­man po­sao – ka­zao je Krač­ko­vić.