Ul­cinj je ne­ka­da bio po­znat kao ho­tel­ski raj i je­dan od zna­čaj­ni­jih tu­ri­stič­kih de­sti­na­ci­ja na Ja­dra­nu, ali na­kon vi­še­de­ci­nij­skog ne­u­la­ga­nja u ho­te­le da­nas ima ma­nje smje­štaj­nih ka­pa­ci­te­ta ne­go osam­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka.
Po­da­ci da je u Ul­ci­nju 1989. go­di­ne ostva­re­no pre­ko 1,7 mi­li­o­na no­će­nja, te da je uče­šće naj­ju­žni­je op­šti­ne u ukup­nom tu­ri­stič­kom pro­me­tu Cr­ne Go­re te go­di­ne išlo i do 20 od­sto, sa­da iz­gle­da­ju ne­vje­ro­vat­no. Če­tvrt vi­je­ka ka­sni­je ul­cinj­ski tu­ri­zam pao je na ni­ske gra­ne. Ni­ko vi­še ne po­mi­nje pro­cen­te i tu­ri­stič­ki pro­iz­vod, mno­gih ho­te­la vi­še ne­ma, dok su po­sto­je­ći u ne­za­vid­noj si­tu­a­ci­ji. Od du­go na­ja­vlji­va­ne grad­nje ho­te­la „Ja­dran” na po­lu­o­str­vu Su­ki od­u­sta­lo se, a ho­tel „Ga­leb”, sim­bol cr­no­gor­skog tu­ri­zma, bez ika­kvog ob­ja­šnje­nja je po­ru­šen. Ho­tel „Me­di­te­ran” ni­je u pot­pu­no­sti re­kon­stru­i­san, tre­ći­na ho­te­la „Al­ba­tros” je ne­u­po­tre­blji­va, dok su ho­tel „Grand Li­do” i „Li­do bun­ga­lo­vi” u ru­še­vin­ma već ne­ko­li­ko go­di­na. Za­jed­nič­ki ime­ni­telj za sko­ro sve ho­te­le je da su pro­šli kroz pro­ces ten­der­ske pri­va­ti­za­ci­je, če­sto pra­će­ne sum­nja­ma u na­mje­šta­nje i ko­rup­ci­ju. Kao po ne­kom pra­vi­lu kup­ci ho­te­la, od­no­sno in­ve­sti­to­ri, ni­je­su po­što­va­li ku­po­pro­daj­ne ugo­vo­re, a nad­le­žni dr­žav­ni or­ga­ni i da­nas ću­te.
Ti­pi­čan pri­mjer je fir­ma iz Ru­si­je „Ka­pi­tal estejt”, ko­ja je još 2006. go­di­ne za 10,8 mi­li­o­na ku­pi­la ho­tel „Grand Li­do”. Za de­set go­di­na ni­je ulo­žen ni euro od obe­ća­nih i ugo­vo­rom pre­vi­đe­nih 38 mi­li­o­na. Vla­snik ho­te­la ru­ski mi­li­jar­der An­drej Do­brov, ge­ne­ral­ni di­rek­tor ru­ske kor­po­ra­ci­ja „Be­lon grup“, gi­gan­ta u pro­iz­vod­nji uglja i cr­ne me­ta­lur­gi­je iz No­vo­si­bir­ska, ku­pio je uz ho­tel i oko 96 hi­lja­da kva­dra­ta ze­mlji­šta. Bu­dvan­ska fir­ma Do­bro­va na­ja­vlji­va­la je da će sru­ši­ti „Li­do“ i na tom mje­stu sa­zi­da­ti no­vi ho­tel iz elit­nog lan­ca „Hil­ton“, ali je po­tom sa­op­šti­la da im ne pa­da na pa­met da bi­lo šta in­ve­sti­ra­ju u obje­kat dok ne bu­de ri­je­šen eko­lo­ški pro­blem u Port Mi­le­ni.
U slu­ča­ju pri­va­ti­za­ci­je ho­te­la „Ga­leb“ bi­lo je pri­lič­no ne­re­gu­la­r­no­sti. Sre­di­nom 2005. go­di­ne sve je bi­lo sprem­no da taj obje­kat, ko­ji je još bio u do­brom sta­nju, ku­pi hr­vat­ska kom­pa­ni­ja PGM Ra­gu­sa za 5,3 mi­li­o­na eura. Ta fir­ma se oba­ve­za­la da in­ve­sti­ra tri pu­ta vi­še u od­no­su na ku­po­pro­daj­nu ci­je­nu, ka­ko bi ho­tel do­bio pet zvje­zdi­ca. No, iz­ne­na­da se po­ja­vi­la fir­ma Pro­gres iz Pi­ro­ta ko­ja je tvr­di­la da je „Ga­leb“ sa­gra­đen na nji­ho­vom ze­mlji­štu. Pod­go­rič­ka kom­pa­ni­ja „Rok­šped“ je ta­ko­đe ospo­ra­va­la re­zul­ta­te ten­de­ra tvr­de­ći da je Pri­vred­ni sud do­nio ne­za­ko­ni­tu od­lu­ku ka­da je po­ni­štio pret­hod­ni ten­der na ko­jem je „Rok­šped“ bio po­bjed­nik. Ne­sprem­ni da se iz­bo­re sa cr­no­gor­skim prav­nim za­vr­zla­ma­ma, Du­brov­ča­ni su se po­vu­kli. „Rok­šped“ je u sep­tem­bru 2006. go­di­ne upla­tio 5,75 mi­li­o­na eura uz oba­ve­zu da in­ve­sti­ra još 15,4 mi­li­o­na eura. U me­đu­vre­me­nu ta fir­ma je sru­ši­la ho­tel. Pret­hod­no su iz nje­ga pro­da­li sve, čak i že­lje­zo iz te­me­lja i šut od ru­še­vi­na. Na­ja­ve da će na istom mje­stu di­ći elit­ni ho­tel sa pet zvje­zdi­ca osta­le su pu­canj u pra­zno, isto kao i na­ja­ve biv­ših mi­ni­stara tu­ri­zma, Pre­dra­ga Ne­ne­zi­ća i Pre­dra­ga Se­ku­li­ća, da će ta­da, pro­tiv in­ve­sti­to­ra ko­ji ne po­štu­ju ku­po­pro­daj­ne ugo­vo­re pred­u­ze­ti sve za­kon­ske mje­re, pa čak i ras­ki­nu­ti ugo­vo­re.
Ni vla­sni­ci ho­te­la „Al­ba­tros“ ru­ski dr­ža­vlja­ni Kon­stan­tin Du­kov, Alek­san­dar Iva­nov, Ser­gej Ig­nja­tjev i Vse­vold Gluh­čev od 2004. go­di­ne, ko­ji su na ber­zi ku­pi­li taj ho­tel od dr­ža­ve, ni­je­su ozbilj­ni­je in­ve­sti­ra­li u obje­kat ko­ji je svo­je­vre­me­no bio je­dan od re­pre­zan­ta­tiv­ni­jih te vr­ste. Ho­tel ko­ji je ka­te­go­ri­san sa dvi­je zvje­zdi­ce već go­di­na­ma bi­lje­ži gu­bit­ke, a tre­ći­na ka­pa­ci­te­ta je već ne­u­po­tre­blji­va. M.K.


Ko­me su Ru­si pla­ti­li za „Otrant“

Naj­mla­đi ul­cinj­ski ho­tel „Otrant“, ko­ji od 2013. go­di­ne so­lid­no po­slu­je na­kon što ga je ku­pi­la lo­kal­na fir­ma „Ar­gos“ , sko­ro de­ce­ni­ju pri­je to­ga bio je pred­met sum­nji da je pri­li­kom pri­va­ti­za­ci­je 2004. go­di­ne bi­lo niz ne­za­ko­ni­to­sti i zlo­u­po­tre­ba. Ku­pi­la ga je ru­ska kom­pa­ni­ja Bar­kli Mon­te­ne­gro za 2,5 mi­li­o­na eura, uz oba­ve­zu da u nje­ga in­ve­sti­ra još 4,5 mi­li­o­na. Na kon­tra­verz­nom ten­de­ru ko­ji je ka­sni­je bio i pred­met sud­skog spo­ra Bar­kli je po­bi­je­dio „Ša­jo gru­pu“ Žar­ka Rak­če­vi­ća sa bo­dom pred­no­sti, a ključ­nu ulo­gu u po­bje­di Ru­sa od­i­gra­li su biv­ši mi­ni­star tu­i­ri­zma Pre­drag Ne­ne­zić i biv­ši ste­čaj­ni uprav­nik HTP „Ul­cinj­ska ri­vi­je­ra“ Mi­o­mir Jak­šić. Sin­di­kat ho­te­la je zbog to­ga u vi­še na­vra­ta po­zi­vao dr­žav­nog tu­ži­o­ca da is­pi­ta ku­po­pro­da­ju tog ho­te­la, a pro­tiv Ne­ne­zi­ća i Jak­ši­ća sin­di­kat je pod­nio kri­vič­ne pri­ja­ve, na­kon što je biv­ši vla­snik ho­te­la pred 120 rad­ni­ka iz­ja­vio da „pri­li­kom pri­va­ti­za­ci­je ho­tel ni­je pla­ćen 2,5 mi­li­o­na, ne­go mno­go vi­še“.