Iako po­mor­ski po­ziv ni­je ni ma­lo jed­no­sta­van, Ni­ko­la Lje­sar iz Kotora od­lu­čio je da na­pu­sti si­gu­ran po­sao u cr­no­gor­skoj kom­pa­ni­ji i da kre­ne za bo­ljim ži­vo­tom. Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma kom­ple­tan na­čin ži­vo­ta u rod­nom mje­stu na­tje­rao ga je da ode u po­mor­ce i to pri­je če­ti­ri go­di­ne.
- Pu­no je raz­lo­ga za­što sam se od­lu­čio za ovaj po­ziv ko­ji ni ma­lo ni­je jed­no­sta­van. Ima­ju­ći u vi­du da sam u Cr­noj Go­ri ra­dio mo­žda u jed­noj od naj­bo­ljih fir­mi, ipak, od­lu­čio sam da sve na­pu­stim, ne zbog tog po­sla, već zbog ci­je­log okru­že­nja i na­či­na ži­vo­ta. U dr­ža­vi u ko­joj se pra­vi rad­nik ma­lo ci­je­ni, ko­ji ima zna­nje, vo­lju i svu per­spek­ti­vu naj­če­šće ga skla­nja­ju u stra­nu da ne bi slu­čaj­no uspio u sve­mu to­me – is­ta­kao je Lje­sar.
On je ka­zao da je sva­ki put po po­vrat­ku sa bro­da sve vi­še vo­lio dr­ža­vu, ali ka­ko ka­že ne i lju­de i njoj.
- Kad sam oti­šao, shva­tio sam da smo po ve­li­či­ni sa­mo dje­lić jed­nog pro­sječ­nog evrop­skog gra­da i da ne­ma­mo ni­ka­kvu or­ga­ni­za­ci­ju, pre­spek­ti­vu i po­što­va­nje - odah­nuo sam jer sam shva­tio da ovaj po­ziv ni­je bio uza­lu­dan i bez­vri­je­dan. Upo­zna­ju­ći mno­ge na­ci­je, ku­lu­tu­re i osta­le dje­lat­no­sti shva­tio sam ka­ko smo u stva­ri bo­ga­ti, ali ne i to­ga svje­sni. Ima­ti ljet­nji i zim­ski tu­ri­zam u to­li­koj dr­ža­vi je pra­va ri­jet­kost, ali iz­gle­da uza­lud – po­ru­čio je Lje­sar.
On na­gla­ša­va da lju­bav pre­ma bro­du ne po­sto­ji, već sa­mo po­tre­ba za nor­mal­nim ži­vo­tom i za­ra­dom od ko­je mo­že pri­stoj­no da se ži­vi.
- S obi­zrom da sam mlad, a mo­žda i naj­mla­đi menadžer na norveškoj floti, ka­ko u ži­vo­tu ta­ko i na bro­du ni­je se jed­no­stav­no no­si­ti sa tim. Sva­ki dan na bro­du je ra­dan i ne­ma vi­ken­da ili ne­dje­lje za po­rod­nič­no dru­že­nje ili ru­čak. Bi­lo da je ne­či­ji ro­đen­dan, No­va go­di­na, po­ro­dič­na sla­va ili šta god , za nas je to sa­mo rad­ni dan u ko­me is­pu­nja­va­te nor­mu. Re­la­no do­sta su­rov, a ri­jet­ko kad sla­dak dje­lić da­na ako bi ste uspje­li da iza­đe­te na ne­ko li­je­po mje­sto i uži­va­te u ruč­ku ili pi­ću. Mno­gi mi­sle da je ži­vot na bro­du i kru­ze­ri­ma la­gan i za­ba­van, ali re­kao bih na­su­prot – na­gla­ša­va Lje­sar.
On is­ti­če da na bro­du oba­vlja po­slo­ve „si­stem me­na­dže­ra” ko­ji mu ne osta­vlja­ju pu­no slo­bod­nog vre­me­na.
- Za­du­žen sam za sve brod­ske kom­pju­ter­ske si­ste­me ko­ji se ti­ču na­vi­ga­ci­je, si­gur­no­sti, ho­tel ope­ra­ci­ja, od­no­sno ukr­ca­vanja go­sti­ju, na­pla­te, re­zer­va­ci­ja re­sto­ra­na, eks­kur­zi­ja, ba­ro­va. Zbog sve­ga to­ga ne­mam pre­vi­še vre­me­na za od­mor ka­ko bi to sve funk­ci­o­ni­sa­lo – ka­zao je Lje­sar.
On ka­že da na bro­du ipak mo­že da se bo­lje za­ra­di ne­go u Cr­noj Go­ri.
- Re­al­no je da se sa pla­tom od 400 do 500 eura ne mo­že da­le­ko do­gu­ra­ti. Mo­že se ži­vje­ti na ra­te, iza­ći u grad dva pu­ta mje­seč­no i to je to, dok se na bro­du mo­že po­bolj­ša­ti je­zik, rad­ne na­vi­ke, ste­ći no­va po­zna­stva, is­ku­stva, a sa­mim tim bi od­go­va­ra­ju­ća pla­ta do­šla kroz ne­kih tri do če­ti­ri go­di­ne – za­klju­ču­je Lje­sar.
B.Ma.