Zbog iz­la­ska Ve­li­ke Bri­ta­ni­je iz EU, u kra­ćem pe­ri­o­du do­ći će do ne­ke, pri­je sve­ga, psi­ho­lo­ške ne­sta­bi­lo­sti na me­đu­na­rod­nim tr­ži­šti­ma, pa mo­žda i do even­tu­al­nog za­mr­za­va­nja in­ve­sti­ci­ja, sma­tra eko­nom­ski ana­li­ti­čar Za­ri­ja Pe­jo­vić.
– Me­đu­tim, u sred­njem i du­žem pe­ri­o­du, ka­da se stva­ri po­no­vo vra­te na svo­je i ka­da se ka­ko ukup­na, ta­ko i fi­nan­sij­ska jav­nost oslo­bo­di šo­ka zva­nog breg­zit, stva­ri će se po­la­ko vra­ća­ti na svo­je. Pra­vo pi­ta­nje, po mom mi­šlje­nju, ni­je to­li­ko ve­za­no za do­men fi­nan­si­ja, ne­go vi­še za do­men po­li­ti­ke i bu­duć­no­sti sa­me Evrop­ske uni­je, od­no­sno u kom će se prav­cu raz­vi­ja­ti stva­ri na­kon iz­la­ska Ve­li­ke Bri­ta­ni­je, što je za me­ne su­štin­sko pi­ta­nje – re­kao je Pe­jo­vić.
Euro je, ka­ko je na­gla­sio, oja­čao u od­no­su na fun­tu, ali ne i u od­no­su na do­lar.
– Cr­na Go­ra ko­ri­sti euro, dok Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja ko­ri­sti fun­tu, pa bi se iz­la­zak te ze­mlje iz EU od­ra­zio na Cr­nu Go­ru kad bi­smo ima­li ne­ki ve­ći za­jam u fun­ta­ma, jer je vri­jed­nost fun­te opa­la u od­no­su na euro, pa bi to ima­lo po­zi­ti­van uči­nak na nas. Me­đu­tim, ko­li­ko sam upo­znat, ne­ma­mo ve­ćih jav­nih zaj­mo­va u fun­ta­ma. Uko­li­ko do­đe do sla­blje­nja eura u od­no­su na do­lar, to se mo­že od­ra­zi­ti na kre­dit ko­ji je dr­ža­va po­di­gla za auto­put – re­kao je Pe­jo­vić.
Eko­nom­ski ana­li­ti­čar Si­ni­ša Le­kić is­ta­kao je da se po­sli­je eko­nom­ske kri­ze do­la­zi do no­ve si­tu­a­ci­je u ko­joj jed­na ve­li­ka eko­no­mi­ja iz­la­zi iz EU, što je iza­zva­lo dra­sti­čan pad va­lu­te te ze­mlje.
– Fun­ta je za sa­mo je­dan dan osla­bi­la za 11 od­sto u od­no­su na do­lar i ne­ke dru­ge va­lu­te i sa­da se ne zna da li će taj trend biti na­sta­vljen, ali u sva­kom slu­ča­ju to je opet udar i na eko­no­mi­ju Bri­ta­ni­je i na sve osta­le eko­no­mi­je ko­je su sa njom pove­za­ne. Ni­sam si­gu­ran da će Cr­na Go­ra pre­tr­pje­ti ne­ki ve­ći ne­ga­ti­van uti­caj zbog iz­la­ska Bri­ta­ni­je iz EU. Vje­ru­jem da će ban­kar­ski sek­tor bi­ti ma­lo opre­zni­ji ka­da su u pi­ta­nju da­va­nje kre­di­ta i ka­mat­ne sto­pe, ko­je su ima­le ten­den­ci­ju pa­da, ali, ka­ko si­tu­a­ci­ja u svjet­skom ban­kar­skom sek­to­ru oči­to ni­je po­volj­na, mi­slim da će te glo­bal­ne ka­mat­ne sto­pe ra­sti, što će ima­ti ne­ga­ti­van trend i kod nas. Cr­nu Go­ru po­seb­no po­ga­đa rast do­la­ra zbog ki­ne­skog kre­di­ta –ka­zao je Le­kić.
On sma­tra da dr­ža­va tre­ba ma­lo mu­dri­je da gle­da u bu­duć­nost umje­sto što to ra­di krat­ko­roč­no, jer su du­go­roč­ni tren­do­vi pri­lič­no ne­po­zna­ti.
Po ocje­ni nje­mač­kog eko­no­mi­ste An­dre­a­sa Ese­ra, Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja će do 2030. iz­gu­bi­ti vi­še od 300 mi­li­jar­di eura zbog iz­la­ska iz EU. Ako Bri­ta­ni­ja iz­gu­bi tr­go­vin­ske po­vla­sti­ce unu­tar EU, sma­tra on, po­sku­pi­će raz­mje­nu ro­be i uslu­ga zbog ca­ri­ne.
Agen­ci­ja Hi­na pre­no­si da su me­đu sek­to­ri­ma ko­ji će bi­ti naj­te­že po­go­đe­ni breg­zi­tom auto-in­du­stri­ja i far­ma­ce­ut­ska i he­mij­ska in­du­stri­ja.
Ci­je­ne di­o­ni­ca na svjet­skim ber­za­ma pa­le su jer je od­lu­ka Bri­ta­na­ca da na­pu­ste EU šo­ki­ra­la ula­ga­če. Sve do pet­ka ci­je­ne di­o­ni­ca na svjet­skim ber­za­ma su osjet­no ra­sle jer su ula­ga­či oče­ki­va­li da će Bri­tan­ci na re­fe­ren­du­mu gla­sa­ti za osta­nak u EU, pre­no­si SE­E­biz.
Na­kon od­lu­ke o na­pu­šta­nju EU, ci­je­ne na go­to­vo svim svjet­skim ber­za­ma oštro su pa­le jer se in­ve­sti­to­ri pla­še da će iz­la­zak Bri­ta­ni­je iza­zva­ti du­go­traj­ni­je po­re­me­ća­je na fi­nan­sij­skim tr­ži­šti­ma i šte­ti­ti krh­kom ra­stu glo­bal­ne pri­vre­de.
– Naj­ve­ći ma­kro­ri­zik za Evro­pu ove go­di­ne se ostva­rio. Od­lu­ka Bri­ta­na­ca uti­če na sma­nje­nje iz­gle­da za rast eko­no­mi­je u Bri­ta­ni­ji i Evro­pi zbog po­ve­ća­ne po­li­tič­ke ne­si­gur­no­sti i ri­zi­ka od po­gor­ša­nja fi­nan­sij­skih uslo­va – po­ru­či­li su ana­li­ti­ča­ri Gold­man Sak­sa u bi­lje­šci kli­jen­ti­ma.
Sa­mo na evrop­skim ber­za­ma u pe­tak je iz­gu­blje­no oko bi­li­on do­la­ra tr­ži­šne vri­jed­no­sti di­o­ni­ca, a pod naj­ve­ćim je pri­ti­skom bio evrop­ski ban­kar­ski sek­tor, u ko­jem su ci­je­ne di­o­ni­ca u pro­sje­ku pa­le 14 od­sto, što je nji­hov naj­ve­ći dnev­ni pad u isto­ri­ji. Ci­je­ne ak­ci­ja bri­tan­skih ba­na­ka Lloydsa, Royal Bank of Sco­tland i Bar­claysa pa­le su oko 20 od­sto, a slič­no su pro­šle i ne­ke špan­ske i ita­li­jan­ske ban­ke.J.V.


Zla­to si­gur­ni­je za ula­ga­če

Pod pri­ti­skom su se na­šle i ci­je­ne naf­te i dru­gih si­ro­vi­na. S dru­ge stra­ne, ci­je­na zla­ta je po­ra­sla za oko pet od­sto jer su se ula­ga­či po­vla­či­li iz ri­zič­ni­jih in­ve­sti­ci­ja i ula­ga­li u one ko­je sma­tra­ju si­gu­r­ni­jim. Ta­ko­đe, iz istih raz­lo­ga oja­ča­li su ja­pan­ski jen i švaj­car­ski fra­nak, dok je fun­ta pre­tr­pje­la naj­ve­ći dnev­ni gu­bi­tak u isto­ri­ji i u od­no­su na do­lar pa­la je na naj­ni­ži ni­vo za 31 go­di­nu. Kurs fun­te po­to­nuo je u pe­tak vi­še od osam od­sto, na 1,368 do­la­ra, a u jed­nom tre­nut­ku i na sa­mo 1,3228 do­la­ra, naj­ni­ži vri­jed­nost od 1985. go­di­ne. Pod pri­ti­skom se na­šao i euro, či­ja je ci­je­na pro­šle sed­mi­ce pa­la 1,4 od­sto, na 1,1118 do­lar, pre­no­si SE­E­biz.