Cr­na Go­ra je je­di­na ze­mlja u re­gi­o­nu ko­ja u re­zer­va­ma ne­ma ni gram zla­ta. Zla­to ko­je je ima­la pro­šle go­di­ne je za­lo­že­no za kre­dit od 150 mi­li­o­na eura kod švaj­car­ske ban­ke Kre­dit svis, ko­je se oslo­ba­đa tek 2017. go­di­ne. Od tog nov­ca 20 mi­li­o­na eura je obez­bi­je­đe­no cr­no­gor­skim zlat­nim re­zer­va­ma. Pre­ma po­sled­njim po­da­ci­ma Cr­na Go­ra je u re­zer­vi ima­la to­nu, od­no­sno 38,5 un­ci zla­ta.
Ze­mlje re­gi­o­na u re­ze­r­va­ma ima­ju mno­go vi­še od to­ne zla­ta. Na pri­mjer Sr­bi­ja je pro­šle go­di­ne u re­zer­vi ima­la 17,2 to­ne zla­ta, Bu­gar­ska 40 to­na, Ma­ke­do­ni­ja 6,8 to­na, Slo­ve­ni­ja 3,2 to­ne. Od Cr­ne Go­re vi­še zla­ta u re­zer­zvi je ima­la i Bo­sna i Her­ce­go­vi­na, ko­ja je ima­la dvi­je to­ne.
Zlat­ne re­zer­ve ko­ji­ma ras­po­la­že Cr­na Go­ra da­ti­ra­ju još iz do­ba SFRJ, a od ta­da ni­je ku­pljen ni­je­dan gram. I tu smo u od­no­su na ze­mlje re­gi­o­na je­din­stve­ni, jer su oni go­to­vo sva­ke go­di­ne ku­po­va­li zla­to, na­ro­či­to u vri­je­me in­ve­sti­ci­o­nog bu­ma.
Pre­ma ri­je­či­ma Velj­ka Va­si­lje­vi­ća (DF), ne iz­ne­na­đu­je što je Cr­na Go­ra osta­la bez zlat­nih re­zer­vi, ima­ju­ći u vi­du da su za vri­je­me vla­sti DPS-a uni­šte­ni svi re­su­r­si.
– Sve što Cr­na Go­ra ima za­lo­že­no je za raz­ne kre­di­te, ta­ko da ne iz­ne­na­đu­je ni či­nje­ni­ca što smo osta­li i bez zlat­nih re­zer­vi. Cr­no­gor­ska vla­da je u kon­ti­nu­i­te­tu već 27 go­di­na vla­sti sta­vi­la pod hi­po­te­ke, fi­du­ci­je i raz­ne dru­ge vr­ste za­lo­ge sve či­me je dr­ža­va ras­po­la­ga­la, od te­ri­to­ri­je pa do zlat­nih re­zer­vi – re­kao je Va­si­lje­vić.
Ka­že da se cr­no­gor­ska vlast, vi­še ne­go bi­lo ko­ja dru­ga, ne­do­ma­ćin­ski od­no­si pre­ma svim svo­jim re­sur­si­ma.
– Zna­mo da Cr­na Go­ra ni­ka­da ni­je ima­la ni sop­stve­nu va­lu­tu za ko­ju bi tre­ba­le zlat­ne pod­lo­ge, ta­ko da ko­ri­sti­mo va­lu­tu Evrop­ske uni­je iako ni­je­smo nje­na čla­ni­ca. Sre­ća je što ne­ma­mo sop­stve­nu va­lu­tu, jer bi­smo ima­li in­fla­ci­ju ka­kvu ni Ar­gen­ti­na ni­je za­bi­lje­ži­la. Sre­ća je što ne mo­že­mo da štam­pa­mo sop­stve­ni no­vac. Svi re­sur­si su nam oti­šli. Vi­di­mo šta se de­si­lo sa EPCG i sa Te­le­ko­mom. Te­le­kom je od ka­da je pro­dat do sa­da sam se­be is­pla­tio dva pu­ta. To je sve dr­žav­ni no­vac i ni­je bi­lo po­tre­be da se on pro­da­je, to ni­je­dan do­ma­ćin ne bi pro­dao. To mo­že da se de­si sa­mo u na­šoj dr­ža­vi. Isto je i sa EPCG. To je je­di­na ži­va ro­ba, pa smo i to da­li stran­ci­ma u ve­li­kom pro­cen­tu. Oni iz­vla­če pa­re iz Cr­ne Go­re, a ni­je­su na­pra­vi­li ni­jed­nu ve­li­ku in­ve­sti­ci­ju – sa­op­štio je Va­si­lje­vić.B.Ma.


Na­kon Breg­zi­ta sna­žan rast ci­je­na

Na­kon Breg­zi­ta do­šlo je do sna­žnog ra­sta ci­je­na zla­ta za 5,06 od­sto po un­ci i sa­da vri­je­di naj­vi­še od 2014. go­di­ne.
Ka­ko su ra­ni­je sa­op­šti­li iz Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja, dr­žav­ne re­zer­ve zla­ta se na­la­ze kod Kre­dit svis ban­ke u Švaj­car­skoj kao pred­met za­lo­ge za ugo­vor o kre­di­tu ko­ji je Vla­da Cr­ne Go­re za­klju­či­la sa tom fi­nan­sij­skom in­sti­tu­ci­jom 2012. go­di­ne. Ri­ječ je o kre­di­tu u iz­no­su od 150 mi­li­o­na eura, od ko­jih je 30 mi­li­o­na obez­bi­je­đe­no zla­tom, a ka­mat­na sto­pa na aran­žman iz­no­si dva­na­e­sto­mje­seč­ni Euri­bor plus mar­gi­na od 6,5 od­sto, a kre­dit je ko­ri­šćen kao bu­džet­ska po­dr­ška.
Iz­nos od 120 mi­li­o­na eura se ot­pla­ću­je u če­ti­ri jed­na­ke ra­te od pro­šle do 2017. go­di­ne, dok će dru­gi dio kre­di­ta, obez­bi­je­đen zla­tom, bi­ti vra­ćen u 2017. go­di­ni, ka­da će bi­ti omo­gu­ćen po­vra­ćaj za­lo­že­nog zla­ta.